可以半小时跌80%的中国金控，是怎么控金的？

Реакци?а термита користе?и гвож?е(III) оксид. Искре ко?е лете напо?е су глобуле растоп?еног гвож?а ко?е прати дим.

Алумини?ум и бакар сулфат формира?у бакар и алумини?ум сулфат - илустраци?а шеме реакци?е

百度 明·陆深舍人注雅台犹在，清·缪荃孙直上云霄未遣休。

Хеми?ске реакци?е представ?а?у тра?не промене у структури полазних супстанци (реактаната или реагу?у?их супстанци) и наста?а?е нових супстанци (производа) ко?е се по саставу и сво?ствима разлику?у од полазних супстанци. Класично, хеми?ске реакци?е обухвата?у промене ко?е ук?учу?у само положа? електрона у формира?у и прекиду хеми?ских веза изме?у атома, без промене ?езгара (без промене присутних елемената), а често се могу описати хеми?ском ?едначином. Нуклеарна хеми?а ?е поддисциплина хеми?е ко?а ук?учу?е хеми?ске реакци?е нестабилних и радиоактивних елемената где се могу ?авити и електронске и нуклеарне промене.

Супстанце ко?е су у почетку ук?учене у хеми?ску реакци?у назива?у се реактанти или реагенси. Хеми?ске реакци?е обично карактеришу хеми?ске промене, а оне да?у ?едан или више производа, ко?и обично има?у сво?ства различита од реактаната. Реакци?е се често састо?е од низа по?единачних поткорака, такозваних елементарних реакци?а, а информаци?е о тачном току делова?а део су механизма реакци?е. Хеми?ске реакци?е су описане хеми?ским ?едначинама, ко?е симболично представ?а?у почетне матери?але, кра??е производе, а понекад и ме?упроизводе и реакционе услове.

Хеми?ске реакци?е се дешава?у карактеристичном брзином реакци?е при дато? температури и хеми?ско? концентраци?и. Типично, брзине реакци?е се пове?ава?у са порастом температуре ?ер ?е на располага?у више топлотне енерги?е да би се постигла енерги?а активаци?е неопходна за прекида?е веза изме?у атома.

Реакци?е се могу одви?ати ка унапред или уназад, све док се не оконча?у или постигну равнотежу. Реакци?е ко?е се настав?а?у у правцу према напред да би се приближиле равнотежи често се опису?у као спонтане и не захтева?у унос слободне енерги?е да би се одви?але. Неспонтане реакци?е захтева?у унос слободне енерги?е да би одви?але (примери ук?учу?у пу?е?е батери?е применом спо?ног извора електричне енерги?е, или фотосинтезу во?ену апсорпци?ом електромагнетног зраче?а у облику сунчеве светлости).

Реакци?а се може класификовати као редокс кад у ?о? долази до оксидаци?е и редукци?е, и супротно ако нема оксидаци?е и редукци?е. Ве?ина ?едноставних редокс реакци?а може се класификовати као реакци?а комбинаци?е, разград?е или по?единачног помера?а.

Током хеми?ске синтезе користе се различите хеми?ске реакци?е да би се добио же?ени производ. У биохеми?и узастопни низ хеми?ских реакци?а (где ?е производ ?едне реакци?е реактант следе?е реакци?е) формира метаболичке путеве. Ове реакци?е често катализу?у протеински ензими. Ензими пове?ава?у стопе биохеми?ских реакци?а, тако да су метаболичке синтезе и разград?е ко?е су немогу?е у уобича?еним условима, могу по?авити на температурама и концентраци?ама присутним у ?ели?и.

Општи концепт хеми?ске реакци?е проширен ?е на реакци?е изме?у ентитета ма?их од атома, ук?учу?у?и нуклеарне реакци?е, радиоактивне распаде и реакци?е изме?у елементарних честица, како ?е описано квантном теори?ом по?а.

Истори?а

Антоан Лавоаз?е ?е развио теори?у сагорева?а као хеми?ске реакци?е са кисеоником.

Хеми?ске реакци?е попут сагорева?а у ватри, ферментаци?е и редукци?е руда до метала биле су познате ?ош у антици. Почетне теори?е о трансформаци?и матери?ала развили су грчки филозофи, као што ?е Теори?а четири елемента Емпедокла, наводе?и да ?е било ко?а супстанца састав?ена од четири основна елемента - ватре, воде, ваздуха и зем?е. У сред?ем веку хеми?ске трансформаци?е проучавали су алхемичари. Они су нарочито покушали да олово претворе у злато, за шта су користили реакци?е олова и легура олова и бакра са сумпором.

Вештачка производ?а хеми?ских супстанци ве? ?е била централни ци? сред?овековних алхемичара. Примери ук?учу?у синтезу амони?ум хлорида из органских супстанци како ?е описано у делима (око 850–950) ко?и се припису?у ?абир ибн Ха?ану, или производ?и минералних киселина попут сумпорне и азотне киселине од касни?их алхемичара, почев од око 1300. Производ?а минералних киселина подразумевала ?е загрева?е сулфатних и нитратних минерала као што су бакар сулфат, стипса и шалитра. У 17. веку ?охан Рудолф Глаубер ?е производио хлороводоничну киселину и натри?ум сулфат реакци?ом сумпорне киселине и натри?ум хлорида. Разво?ем процеса оловне коморе 1746. и Леблановог процеса, омогу?ава?у?и велику производ?у сумпорне киселине и натри?ум карбоната, хеми?ске реакци?е су уведене у индустри?у. Да?а оптимизаци?а технологи?е сумпорне киселине резултирала ?е контактним процесом 1880-их, а Хаберов процес ?е разви?ен 1909–1910 за синтезу амони?ака.

Од 16. века истраживачи, ме?у ко?има су Жан Баптиста ван Хелмонт, Роберт Бо?л и Исак ?утн, покушавали су да успоставе теори?е експериментално посматраних хеми?ских трансформаци?а. Флогистонску теори?у предложио ?е 1667. године ?охан ?оахим Бехер. ?ом ?е претпостав?ено посто?а?е елемента сличног ватри названог ?флогистон“, ко?и се налазио у запа?ивим телима и ослоба?ао током сагорева?а. То се показало погрешним, што ?е 1785. године доказао Антоан Лавоаз?е ко?и ?е пронашао тачно об?аш?е?е сагорева?а као реакци?е са кисеоником из ваздуха.

Жозеф Лу? Ге-Лисак ?е препознао 1808. да гасови увек реагу?у у одре?еном ме?усобном односу. На основу ове иде?е и атомске теори?е ?она Далтона и Жозефа Пруста ?е развио закон сталних односа маса, што ?е касни?е резултирало концептима стехиометри?е и хеми?ских ?едначина.

Подела хеми?ских реакци?а

Хеми?ске реакци?е се деле у три групе и то:

• Оксидо-редукционе реакци?е
• Комплексне реакци?е (ме?а се координациони бро?), ко?е се деле на три подргупе:
  • комплексне реакци?е у ужем смислу
  • протолитичке реакци?е
  • реакци?е преципитаци?е и раствара?а
• Хеми?ске реакци?е при ко?има долази до дисоци?аци?е и асоци?аци?е молекула, атома и ?она.

На?познати?и типови реакци?а

• Реакци?е синтезе су хеми?ске реакци?е при ко?има из атома и молекула различитих супстанци наста?у молекули нових супстанци, опште ?едначине:

А+Б=АБ

• Реакци?е анализе су хеми?ске реакци?е при ко?има се молекули ?едне супстанце разлажу на атоме или молекуле других супстанци, опште ?едначине:

АБ-А+Б

• Реакци?е просте измене су просте хеми?ске реакци?е у ко?има атоми просте супстанце заме?у?у атоме елемената у молекулима сложене супстанце, опште ?едначине::

АБ+Ц=АЦ+Б

• Реакци?е двоструких измена су хеми?ске реакци?е у ко?има молекули различитих супстанци реагу?у, а као производ реакци?е доби?а?у се нове сложене супстанце.
• Реакци?е супституци?е су хеми?ске реакци?е у ко?има се ?едан атом у молекулу заме?у?е другим атомом.
• Реакци?е адици?е су хеми?ске реакци?е код ко?их се врши везива?е молекула ?едне супстанце на молекул друге супстанце.
• Реакци?е полимеризаци?е су хеми?ске реакци?е карактеристичне за незаси?ена ?еди?е?а, при ко?има долази до изград?е великих молекула ко?и се састо?е из неколико полазних молекула.

Енергетске промене у хеми?ским реакци?ама

Главни чланак: Енергетске промене у хеми?ским реакци?ама

Хеми?ске реакци?е одиграва?у се са променом супстанци и са одре?еним топлотним ефектом, при чему се ослоба?а енерги?а или троши (везу?е или отпушта). Уколико се приликом реакци?е троши или ослоба?а топлота онда се говори о термохеми?ским реакци?ама. Количина топлоте ко?а се у току хеми?ске реакци?е ослоба?а или везу?е назива се топлота реакци?е.

Хеми?ске реакци?е ко?е се одиграва?у ослоба?а?ем топлоте назива?у се егзотермне реакци?е. Хеми?ске реакци?е ко?е се одиграва?у са везива?ем топлоте назива?у се ендотермне реакци?е. Ако ?е хеми?ска реакци?а у ?едном смеру ендотермна у другом ?е егзотермна и обрнуто.

?едначине

Главни чланак: Хеми?ске ?едначине

Као што се види из ?едначине CH
4 + 2O
2 → CO
2 + 2 H
2O, коефици?ент 2 мора се ставити испред гаса кисеоника на страни реактаната и испред воде на страни производа, како се према закону одржа?а масе, количина сваког елемента не би променила током реакци?е

Хеми?ске ?едначине се користе за графичку илустраци?у хеми?ских реакци?а. Оне се састо?е од хеми?ских или структурних формула реактаната са леве стране и производа са десне стране. Раздво?ени су стрелицом (→) ко?а означава смер и врсту реакци?е; стрелица се чита као реч ?да?е“. Врх стрелице показу?е смер у коме се реакци?а одви?а. Двострука стрелица (?) ко?а показу?е у супротним смеровима се користи за равнотежне реакци?е. ?едначине треба да буду избалансиране према стехиометри?и, бро? атома сваке врсте треба да буде исти на обе стране ?едначине. Ово се постиже скалира?ем бро?а ук?учених молекула (A, B, C и D у шематском примеру испод) одговара?у?им целим бро?евима a, b, c и d.

a A + b B → c C + d D

Сложени?е реакци?е су представ?ене реакционим шемама, ко?е поред полазних матери?ала и производа показу?у важне интермеди?ере или прелазна ста?а. Тако?е, неки релативно ма?и додаци реакци?и могу бити назначени изнад стрелице реакци?е; примери таквих додатака су вода, топлота, освет?е?е, катализатор, итд. Слично, неки ма?и производи се могу ставити испод стрелице, често са знаком минус.

Пример органске реакци?е: оксидаци?а кетона у естре са пероксикарбоксилном киселином.

Ретросинтетичка анализа се може применити за диза?нира?е сложене реакци?е синтезе. Овде анализа почи?е од производа, на пример цепа?ем одабраних хеми?ских веза, да би се дошло до могу?их почетних реагенаса. У ретро реакци?ама се користи посебна стрелица (?).

Елементарне реакци?е

Елементарна реакци?а ?е на?ма?а подела на ко?у се хеми?ска реакци?а може разложити. Она нема ме?упроизвода. Ве?ина експериментално посматраних реакци?а ?е изгра?ена од многих елементарних реакци?а ко?е се дешава?у паралелно или секвенционо. Стварни редослед по?единачних елементарних реакци?а познат ?е као реакциони механизам. Елементарна реакци?а ук?учу?е неколико молекула, обично ?едан или два, због мале вероватно?е да се неколико молекула сретне у датом тренутку.

Изомеризаци?а азобензена, изазвана светлош?у (hν) или топлотом (Δ)

На?важни?е елементарне реакци?е су унимолекуларне и бимолекуларне реакци?е. Само ?едан молекул ?е ук?учен у унимолекуларну реакци?у; трансформише се изомеризаци?ом или дисоци?аци?ом у ?едан или више других молекула. Такве реакци?е захтева?у додава?е енерги?е у облику топлоте или светлости. Типичан пример унимолекуларне реакци?е ?е цис-транс изомеризаци?а, у ко?о? се цис-форма ?еди?е?а претвара у транс-форму или обрнуто.

У типично? реакци?и дисоци?аци?е, веза у молекулу се цепа (пуца) што доводи до два молекуларна фрагмента. Цепа?е може бити хомолитичко или хетеролитичко. У првом случа?у, веза се дели тако да сваки производ задржава електрон и поста?е неутрални радикал. У другом случа?у, оба електрона хеми?ске везе оста?у са ?едним од производа, што резултира наелектрисаним ?онима. Дисоци?аци?а игра важну улогу у покрета?у ланчаних реакци?а, као што су водоник-кисеоник или реакци?е полимеризаци?е.

${\ce {AB -> A + B}}$

Dissociation of a molecule AB into fragments A and B

У бимолекуларним реакци?ама, два молекула се судара?у и реагу?у ?едан са другим. ?ихово спа?а?е се назива хеми?ска синтеза или реакци?а адици?е.

${\ce {A + B -> AB}}$

Друга могу?ност ?е да се само део ?едног молекула преноси на други молекул. Ова врста реакци?е се ?ав?а, на пример, у редокс и кисело-базним реакци?ама. У редокс реакци?ама, пренесена честица ?е електрон, док ?е у кисело-базним реакци?ама протон. Ова врста реакци?е се тако?е назива метатеза.

${\ce {HA + B -> A + HB}}$

на пример

${\ce {NaCl + AgNO3 -> NaNO3 + AgCl(v)}}$

Хеми?ска равнотежа

Главни чланак: Хеми?ска равнотежа

Ве?ина хеми?ских реакци?а ?е реверзибилна; односно могу и теку у оба смера. Директна и реверзна реакци?а се такмиче ?една са другом и разлику?у се по брзинама реакци?е. Ове брзине зависе од концентраци?е и стога се ме?а?у са временом реакци?е: реверзна брзина се постепено пове?ава и поста?е ?еднака брзини прве реакци?е, успостав?а?у?и хеми?ску равнотежу. Време за постиза?е равнотеже зависи од параметара као што су температура, притисак и ук?учени матери?али, а одре?ено ?е минималном слободном енерги?ом. У равнотежи, Гибсова слободна енерги?а мора бити нула. Зависност од притиска може се об?аснити Ле Шате?еовим принципом. На пример, пове?а?е притиска услед сма?е?а запремине узроку?е да се реакци?а помери на страну са ма?е молова гаса.

Реакциони принос се стабилизу?е у равнотежи, али се може пове?ати укла?а?ем производа из реакционе смеше или променити пове?а?ем температуре или притиска. Промена концентраци?а реактаната не утиче на константу равнотеже, али утиче на положа? равнотеже.

Термодинамика

Хеми?ске реакци?е су одре?ене законима термодинамике. Реакци?е се могу одви?ати саме од себе ако су ексергонске, односно ако ослоба?а?у слободну енерги?у. Повезана промена слободне енерги?е реакци?е се састо?и од промена две различите термодинамичке величине, енталпи?е и ентропи?е:

$\Delta G=\Delta H-T\cdot \Delta S$.

G: слободна енерги?а, H: енталпи?а, T: температура, S: ентропи?а, Δ: разлика (промена изме?у реактаната и производа)

Реакци?е могу бити егзотермне, где ?е ΔH негативно и енерги?а се ослоба?а. Типични примери егзотермних реакци?а су сагорева?е, таложе?е и кристализаци?а, у ко?има се уре?ене чврсте матери?е формира?у из неуре?ених гасовитих или течних фаза. Насупрот томе, у ендотермним реакци?ама, топлота се узима из околине. Ово се може десити пове?а?ем ентропи?е система, често кроз формира?е гасовитих или растворених реакционих производа, ко?и има?у ве?у ентропи?у. Пошто се ентропи?ски члан у промени слободне енерги?е пове?ава са температуром, многе ендотермне реакци?е се поже?но одви?а?у на високим температурама. Насупрот томе, многе егзотермне реакци?е као што ?е кристализаци?а се поже?но дешава?у на нижим температурама. Промена температуре понекад може да обрне знак енталпи?е реакци?е, као што ?е уг?ен моноксидна редукци?а молибден диоксида:

${\ce {2CO(g) + MoO2(s) -> 2CO2(g) + Mo(s)}}$; $\Delta H^{o}=+21.86\ {\text{kJ at 298 K}}$

Ова реакци?а ствара?а уг?ен-диоксида и молибдена ?е ендотермна на ниским температурама, а са пове?а?ем температуре поста?е све ма?а. ΔH° ?е нула на 7003185500000000000?1855 K, а реакци?а поста?е егзотермна изнад те температуре.

Промене температуре тако?е могу да обрну тенденци?у правца реакци?е. На пример, реакци?у промене воденог гаса

${\ce {CO(g) + H2O({v}) <=> CO2(g) + H2(g)}}$

фаворизу?у ниске температуре, али ?ену реверзну реакци?у фаворизу?у високе температуре. Промене смера реакци?е се дешава на 7003110000000000000?1100 K.

Реакци?е се тако?е могу окарактерисати ?иховом променом унутраш?е енерги?е, ко?а узима у обзир промене ентропи?е, запремине и хеми?ских потенци?ала. Ово послед?е зависи, изме?у осталог, од активности ук?учених супстанци.

${d}U=T\cdot {d}S-p\cdot {d}V+\mu \cdot {d}n$

U: унутраш?а енерги?а, S: ентропи?а, p: притисак, μ: хеми?ски потенци?алl, n: бро? молекула, d: ознака мале промене

Види ?ош

• Метатеза

Литература

• Atkins, Peter W.; Julio de Paula (2006). Physical Chemistry (4th изд.). Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 978-3-527-31546-8. 
• Brock, William H. (1997). Viewegs Geschichte der Chemie (на ?езику: немачки). Braunschweig: Vieweg. ISBN 978-3-540-67033-9. 
• Brückner, Reinhard (2004). Reaktionsmechanismen (на ?езику: немачки) (3rd изд.). München: Spektrum Akademischer Verlag. ISBN 978-3-8274-1579-0. 
• Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; Holleman, Arnold Frederick (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. ISBN 978-0-12-352651-9. 
• ?Chemical Action”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески). 6 (11 изд.). 1911. стр. 26—33. 
• Fox, Jeffrey L. (1. 1. 1979). ?Antibody reagents revolutionizing immunology”. Chemical & Engineering News Archive. стр. 15—17. doi:10.1021/cen-v057n001.p015. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Ishino, S; Ishino, Y (29. 8. 2014). ?DNA polymerases as useful reagents for biotechnology: the history of developmental research in the field”. Frontiers in Microbiology. 5: 465. PMC 4148896?. PMID 25221550. doi:10.3389/fmicb.2014.00465. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Kenakin, T; Bylund, DB; Toews, ML; Mullane, K; Winquist, RJ; Williams, M (1. 1. 2014). ?Replicated, replicable and relevant-target engagement and pharmacological experimentation in the 21st century”. Biochemical Pharmacology. 87 (1): 64—77. PMID 24269285. doi:10.1016/j.bcp.2013.10.024. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Lindsley, CW (25. 9. 2014). ?2013 Philip S. Portoghese Medicinal Chemistry Lectureship: drug discovery targeting allosteric sites”. Journal of Medicinal Chemistry. 57 (18): 7485—7498. PMC 4174999?. PMID 25180768. doi:10.1021/jm5011786. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Baker, Monya (9. 1. 2017). ?Deceptive curcumin offers cautionary tale for chemists”. Nature. 541 (7636): 144—145. Bibcode:2017Natur.541..144B. PMID 28079090. doi:10.1038/541144a?. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Dahlin, JL; Walters, MA (?ул 2014). ?The essential roles of chemistry in high-throughput screening triage”. Future Medicinal Chemistry. 6 (11): 1265—1290. PMC 4465542?. PMID 25163000. doi:10.4155/fmc.14.60. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Baell, JB; Holloway, GA (8. 4. 2010). ?New substructure filters for removal of pan assay interference compounds (PAINS) from screening libraries and for their exclusion in bioassays.”. Journal of Medicinal Chemistry. 53 (7): 2719—2740. CiteSeerX 10.1.1.394.9155?. PMID 20131845. doi:10.1021/jm901137j. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
• Detavernier, Christophe; Dendooven, Jolien; Sree, Sreeprasanth Pulinthanathu; Ludwig, Karl F.; Martens, Johan A. (2025-08-05). ?Tailoring nanoporous materials by atomic layer deposition”. Chemical Society Reviews. 40 (11): 5242—5253. ISSN 1460-4744. PMID 21695333. doi:10.1039/C1CS15091J. 
• Xie, Qi; Deng, Shaoren; Schaekers, Marc; Lin, Dennis; Caymax, Matty; Delabie, Annelies; Qu, Xin-Ping; Jiang, Yu-Long; Deduytsche, Davy; Detavernier, Christophe (2025-08-05). ?Germanium surface passivation and atomic layer deposition of high-kdielectrics—a tutorial review on Ge-based MOS capacitors”. Semiconductor Science and Technology. 27 (7): 074012. ISSN 0268-1242. doi:10.1088/0268-1242/27/7/074012. 

Спо?аш?е везе

• ?Substrates for AFM, STM”. www.emsdiasum.com. Приступ?ено 2025-08-05. 
• ?Report of the National Institutes of Health (NIH) Working Group on Research Tools”. NIH. 4. 6. 1998. Архивирано из оригинала 16. 8. 2000. г. CS1 одржава?е: Формат датума (веза)