Септембар (од латинског septem, ?седам“) ?е првобитно био седми од десет месеци у на?стари?ем познатом римском календару, календару Ромула око 750. п. н. е., са мартом (лат. Martius) као првим месецом у години до можда чак 451. п. н. е.[2] Након календарске реформе ко?а ?е почетком године додала ?ануар и фебруар, септембар ?е постао девети месец, али ?е задржао име. Имао ?е 29 дана до ?ули?анске реформе, ко?а ?е додала дан.
Старе римске светковине за септембар ук?учу?у Луди Романи, ко?и се првобитно славио од 12. до 14. септембра, а касни?е ?е продужен до 5. септембра до 19. септембра. У 1. веку пре нове ере, додат ?е додатни дан у част обоженог ?ули?а Цезара 4. септембра. Епулум ?овис ?е одржан 13. септембра. Луди Триумфалес одржан ?е од 18. до 22. септембра. Септимони?ум се славио у септембру, а по касни?им календарима 11. децембра. Ови датуми не одговара?у савременом грегори?анском календару.
Септембар ?е у календару Карла Великог назван ?месец жетве“. Септембар делом одговара Фруктидору, а делом Вендем?еруПрве француске републике. Септембар се у Шва?царско? назива Хербстмонат, месец жетве. Англосаксонци су месец звали Gerstmonath, месец ?ечма, по усеву ко?и се тада обично жа?е.[3]
Септембар ?е добио име од латинског (September). Месец ?е назван по “септем“ (седми месец) римског календара.
Септембар се код Срба, као и код неких словенских народа назива ?ош и МИХО?СКИ МЕСЕЦ, РУ?ЕН и ГРОЗДОБЕР, као и у старосрпском. Преко цркве су у српски народ ушли латински називи за месеце, а ?ихови гласовни ликови показу?у да су прошли кроз грчко посредство.[18] Код Чеха ЗАРЖИ, а код Словенаца и КИМАВЕЦ. Код Хрвата се назива РУ?АН, слично старословенском и српском РУ?ЕН. На староруском ВЕРАСЕ?, белоруском ВЕРАСЕ?, укра?инском ВЕРЕСЕНЬ слично по?ском ВЖЕСИЕНЬ.
^H.H. Scullard, Festivals and Ceremonies of the Roman Republic (Cornell University Press, 1981), p. 84; Gary Forsythe, Time in Roman Religion: One Thousand Years of Religious History (Routledge, 2012), p. 14.
^?една или више претходних реченица ук?учу?е текст из публикаци?е ко?а ?е сада у ?авном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). ?September”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 653.
^Hughes, Richard W.; Manorotkul, Wimon; Hughes, E. Billie (2017). Ruby & Sapphire: A Gemologist's Guide. RWH Publishing/Lotus Publishing. ISBN978-0-9645097-1-9.
^ Harman, Alang Kasim; Ninomiya, Susumu; Adachi, Sadao (1994). ?Optical constants of sapphire (alpha-Al2O3) single crystals”. Journal of Applied Physics. 76 (12): 8032—8036. Bibcode:1994JAP....76.8032H. doi:10.1063/1.357922.
^?Aster L.”. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. 2021. Приступ?ено 12. 6. 2022.CS1 одржава?е: Формат датума (веза)
^SHG Resources. ?SHGresources.com”. SHGresources.com. Архивирано из оригинала 16. 06. 2013. г. Приступ?ено 2025-08-06.
^David Groome, "Astrology," in Parapsychology: The Science of Unusual Experiences, eds. David Groome and Ron Roberts, 113–27, 2nd ed. (London: Psychology Press, 2016), 116.
Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN978-0-939214-95-2.
Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN978-0-19-850413-9.
Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277.
Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der k?niglichen Gesellschaft der Wissenschaften zu G?ttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.