河南卢氏：樱桃花开扮靓小山村

Самоубиство
"Le Suicidé", Едуар Мане
Време по?аве	15–30 и 70+ година
Фактори ризика	Депреси?а, биполарни пореме?а?, аутизам, схизофрени?а, пореме?а?и личности, анксиозни пореме?а?и, алкохолизам, злоупотреба супстанци
Превенци?а	Ограничава?е приступа методама самоубиства, лече?е менталних пореме?а?а и злоупотребе супстанци, паж?иво извештава?е меди?а о самоубиству, побо?ша?е друштвених и економских услова
Фреквенци?а	12 на 100.000 годиш?е
Смртност	793,000 / 1.5% свих смрти (2016)

百度 当届赛事最终由东南亚赛区种子队TPA爆冷击败韩国豪门AZF而落幕。

Самоубиство или суицид (лат. sui - себе, occidere - убити) ?е активни или пасивни аутодеструктивни чин у ко?ем човек свесно и намерно одузима себи живот, због различитих мотива. У аутодеструктивна понаша?а се, осим самоубиства, убра?а?у и покуша? самоубиства, планира?е или само размиш?а?е о самоубиству и све врсте самоповре?ива?а. Самоубиство ?е ?едан од ретких феномена ко?и ?е потпуно ослобо?ен верских, полних, расних, културолошких, соци?алних, узрочних, вредносних, временских и узрасних граница.

Ментални пореме?а?и (ук?учу?у?и депреси?у, биполарни пореме?а?, схизофрени?у, пореме?а? личности, пореме?а? анксиозности, пореме?а? паж?е и хиперактивност, синдром когнитивног одва?а?а), физички пореме?а?и (као што ?е синдром хроничног умора) и злоупотреба супстанци (ук?учу?у?и алкохолизам и употребу и одвикава?е од бензодиазепина) су фактори ризика. Нека самоубиства су импулсивна дела услед стреса (као што су финанси?ске или академске потешко?е), проблема у вези (као што су раскиди или разводи) или узнемирава?а и малтретира?а. Они ко?и су рани?е покушали самоубиство су у ве?ем ризику за буду?е покуша?е. Ефикасни напори за превенци?у самоубиства ук?учу?у ограничава?е приступа методама самоубиства као што су ватрено оруж?е, дрога и отрови; лече?е менталних пореме?а?а и злоупотребе супстанци; паж?иво извештава?е меди?а о самоубиству; побо?ша?е економских услова; и терапи?а ди?алектичког понаша?а (ДБТ). Иако су кризне телефонске лини?е уобича?ени ресурси, ?ихова ефикасност ни?е добро проучена.

На?чеш?е усво?ени метод самоубиства варира од зем?е до зем?е и делимично ?е повезан са доступнош?у ефикасних средстава. Уобича?ене методе самоубиства ук?учу?у веша?е, трова?е пестицидима и ватрено оруж?е. Самоубиства су резултирала са 828.000 смртних случа?ева широм света у 2015. години, што ?е пове?а?е са 712.000 смртних случа?ева 1990. године. Ово самоубиство чини 10. воде?им узроком смрти широм света.

Отприлике 1,5% свих смртних случа?ева широм света ?е самоубиство. У дато? години, ово ?е отприлике 12 на 100.000 ?уди. Стопе самоубистава су генерално ве?е ме?у мушкарцима него женама, и кре?у се од 1,5 пута више у зем?ама у разво?у до 3,5 пута више у разви?еном свету. Самоубиство ?е генерално на?чеш?е ме?у особама стари?им од 70 година; ме?утим, у одре?еним зем?ама, они старости изме?у 15 и 30 година су у на?ве?ем ризику. Европа ?е имала на?ве?у стопу самоубистава по регионима 2015. године. Проце?у?е се да има 10 до 20 милиона нефаталних покуша?а самоубиства сваке године. Покуша?и самоубиства ко?и нису фатални могу довести до повреда и дуготра?ног инвалидитета. У западном свету покуша?и су чеш?и ме?у младим ?удима и женама.

На ставове о самоубиству утицале су широке егзистенци?алне теме као што су религи?а, част и смисао живота. Аврамске религи?е традиционално сматра?у самоубиство увредом и неблагодарнош?у према Богу због верова?а у светост живота. Током ере самура?а у ?апану, облик самоубиства познат као сепуку (腹切り, харакири) био ?е поштован као средство за надокна?ива?е неуспеха или као облик протеста. Сати, пракса ко?у су Британци забранили у Инди?и, очекивала ?е да ?е се хиндуистичка удовица самоспалити на погребно? ломачи свог мужа, било во?но или под притиском сво?е породице и друштва. Самоубиство и покуша? самоубиства, иако су рани?е били илегални, више нису такви у ве?ини западних зема?а. То ?е и да?е кривично дело у неким зем?ама. У 20. и 21. веку, самоубиство ?е кориш?ено у ретким приликама као облик протеста, а камиказе и бомбашки напади самоубице су кориш?ени као во?на или терористичка тактика. Самоубиство се често посматра као велика катастрофа за породице, ро?аке и друге присталице у близини, и на ?ега се гледа негативно скоро свуда широм света.

Терминологи?а

Самоубиство (лат. suicid)

Самоубиство ?е свесно и намерно активно или пасивно униште?е властитог живота, при чему починилац мора бити свестан да ?е након овог чина наступити последица (смрт). Поред ове на?чеш?е кориш?ене, посто?и и безбро? других ко?е самоубиство дефинишу као:

• усам?еничко и оча?ничко реше?е за трп?е?е ко?е за ?едну особу изгледа као ситуаци?а ко?а нема другу алтернативу
• облик пореме?ене комуникаци?е у тренуцима тешких животних криза, или метафорички речено, као интрапсихичку драму на интерперсонално? позорници, или понаша?е ко?е се кре?е изме?у нормалног и патолошког....

Лажно самоубиство

Лажно самоубиство ?е смрт ко?а наоко личи на самоубиство али ?о? недоста?е свесност (деца, душевни болесници, болесници у делири?уму)

Покуша? самоубиства (лат. tentamen suicidi)

Сваки чин код кога ?е посто?ала свесност и намера униште?е властитог живота, али због лошег избора начина и средства ни?е наступила смрт иако ?е починилац то желео назива се покуша? самоубиства. Ако при покуша?у самоубиства настану компликаци?е након ко?их наступа смрт, ко?е су у узрочно? вези с извршеним чином, говори се о самоубиству.

• ?Покуша? самоубиства ?е многоструко детерминисан и сво?еврстан, можда послед?и ?позив за помо?“, крик, ?апел у функци?и аларма“, оча?нички ди?алог са околином од ко?е на симболичан начин угрожена особа тражи помо?“...

Инсценирани покуша? самоубиства

Чин у коме починилац симулира покуша? самоубиства, али не жели да умре, ?е инсценирани покуша? самоубиства. Ако се смрт у том чину деси она ?е последица несретног случа?а.

Подела самоубистава

Подела	Карактеристике	Слика
Основна подела	Смиш?ена (планирана) у афекту ? По?единачна ? Дво?на ? Вишеструка ? Напрасна и полагана ? Активна и пасивна ? Према узрасту ? Према полу ? Према брачном статусу ? Према методи изврше?а ? Месту и времену кад су почи?ена
Према мотиву	Траже?е помо?и ? Бежа?е из неподнош?иве ситуаци?е ? Ослоба?а?е од тешке психичке пат?е ? Покуша? утица?а на неку знача?ну, другу особу ? Као манифестаци?а ?убави ? Олакшава?е тешко?а другима ? Како би се други ражалостили ? Како би се други уверили колико оча?но ?е било живети ? Као покуша? открива?а да ли су заиста во?ени ? Чи?е?е нечега у неподнош?иво? ситуаци?и ? Губитак самоконтроле ? Же?а за смр?у.
Према типу	Суициди адолесцената ? Еутанази?а ? Комбинаци?а самоубиства и убиства ? Суицид бомбом (камиказе, герила, терористи) ? Ритуални суицид (сепуку) ? Масовни суицид ? Суицидни пакт ? Интернетом изазван суицид ? Суицид у рату (као бо?и избор од муче?а или тортуре, или због губитка части) ? Испровоцирани суицид (у ко?ем нпр. самоубица испровоцира полица?ца да га уби?е)	Камиказе
Према начину изврше?а	Самоспа?ива?ем ? Изазива?ем аутомобилске несре?е ? Дав?е?ем у води ? Убодом оштрим предметом у срце ? Стру?ним ударом ? Веша?ем ? Смртоносном ин?екци?ом ? Предозира?ем лекова (хипнотика, антидепресива, аналгетика, барбитурата) ? Гуше?ем пластичном кесом (гуше?е уг?ен-диоксидом) ? Трова?ем ? Сепуку (сред?овековни начин, харакири) ? Самоустре?ива?ем ватреним оруж?ем ? Сече?ем великих артери?а или трахе?е на врату ? Сече?ем вена (на?чеш?е подлактица) ? Гладова?ем до смрти ? Трова?ем удиса?ем уг?ен-моноксида ? Падом са висине ? Преломом врата ? Скака?ем са зграда ? Обезглав?ива?ем ? Експлозивом ? Хипотерми?ом (смрзава?ем) ? Искака?ем пред воз ? Ро?е?ем ? Дехидраци?ом ? Падобранском незгодом ? Пресова?ем ? Сунчаницом ? Киселином	Скок са моста

Истори?а

Самоубиство Лукреци?е ко?у ?е силовао син послед?ег Римског цара

Екскомуникаци?а и забране укопа самоубица на светим местима, ко?е ?е увело хриш?анство имало ?е за последицу ствара?е гроба?а безимених самоубица, као што ?е ово у Берлину из 1931

Самоубилачки напад ?апанских пилота-камиказа на амерички носач авиона ЦВЕ-66 у Другом светском рату.

Патриотски самоубилачки чин Стевана Син?ели?а и ?егових сабораца у бици на Чегру.

Самоубиство ?е свесни индивидуални чин и на?чеш?е, лична ?удска драма. Кроз ?удску истори?у самоубиство ?е схватано и прихватано на различите начине у зависности од епоха, ?удских група, култура и религи?а.

У старом Риму та? чин ?е сматран храброш?у а у ?апану поносни начин смрти за витешки род. Самоубиство се кроз истори?у сре?е и као верски обред, нпр. самоубиство жене на спроводу свог супруга (А?аска, Мадагаскар), али и херо?ски и патриотски чин нпр самоубиство самура?а, камиказа или великих во?сково?а, након изгуб?ених битака, ?ер су сматрали да ?е смрт од сопствене руке бо?а од ропства са ко?им би се суочили приликом зароб?ава?а.

• У праистори?ском периоду самоубиство ?е био чин ко?им ?е, могу?е, у неким ситуаци?ама, по?единац помагао групи да преживи т?. да сачува резерве хране.
• У примитивним друштвима самоубиство се различито користило; као средство за освету, као начин пребацива?а одговорности за смрт на неку особу ко?а ?у ?е наводно изазвала, те као начин омаловажава?а противника.
• У античком доба, Аристотел. ?е говорио;"самоубиством се не чини добро, него бежи од зла". Платон релативизу?е осуду самоубиства, али и упозорава "...?уди су део божи?ег блага" и истиче "... да ?е смрт добра, било да ?е то ста?е без осе?а?а слично сну, било да представ?а неку сеобу и сусрет са умрлим великанима.." Платон ?е самоубиство осу?ивао, назива?у?и га срамотним чином, и предложио да починиоци самоубиства мора?у бити сахра?ени у неозначеним гробовима. У древно? Грчко?, Еге? се, видевши да на броду ?еговог сина Тесе?а нема беле заставе, ко?у ?е обе?ао истакнути уколико Минотаур буде поражен, бацио у море, ко?е и данас носи ?егово име. У грчким полисима, као и Риму била ?е позната институци?а принудног самоубиства, као вид смртне казне. На такво самоубиство био ?е нпр. осу?ен Сократ. Спартанци на челу са неустрашивим Леонидом, код Термопила, доброво?но су изабрали смрт, умиру?и од стрела, ?едан по ?едан.

Ханибал Барка, велики во?сково?а и политичар, одабрао ?е смрт самоубиством ради?е него понижава?у?у преда?у Рим?анима, ко?и се у 9. години, пред оцем Хамилкаром, заклео на рат. Далеко од родне Картагине, прогнан и сам, окружен Рим?анима, сипао ?е у чашу отров, ко?и ?е носио у прстену ?ош од битке код Кане.

• Посто?и увере?е да су и Рим?ани поштовали право човека да одузме себи живот, и зато ?е било доста самоубистава. И поред тога што ?е био против самоубистава, Цицерон ?е изразио див?е?е што ?е Катон Мла?и ради?е одлучио да себи одузме живот, него да живи под Цезаровом диктатуром. Лукреци?а, Римска племки?а, ко?у ?е силовао син послед?ег Римског цара, по имену Сектус, након молбе да казне починиоца, ко?у ?е упутила сво?о? породици, убила ?е себе. Многи уметници, као Тици?ан, Рембрант, Дурер, Рафе, Ботичели, приказивали су ?ено самоубиство у сво?им уметничким делима.
• Стари Егип?ани су имали обича? да, уз све почасти преминулом владару, сахране и ?егове слуге, за случа? да му затреба?у у загробном животу. Касни?е су та? обича? заменили сликама слуга у гробници.
• Став о самоубиству у рани?о? антици био ?е негативан, да би заиста прешао у одобрава?е и прихвата?е, на пример Стоици су самоубиство сматрали на?вишим изразом ?удске слободе. Стоичари допушта?у самоубиство као ?рационални растанак са животом“, на пример из патриотских разлога или због неизлечиве болести. Тако се патриотским разлозима тумачи самоубиство следбеника стоичке филозофи?е Катона Мла?ег, након пораза у бици код Тапса, ко?е се често назива и симболичким кра?ем тирани?е Римске републике.
• Готи и Келти су веровали да ?е срамота умрети природном смр?у. Викинг ко?и ни?е имао ?сре?е да умре у бици“ умро би од сопственог мача или скака?ем са стене да би могао да у?е у Валхалу (велику дворану Одина за уби?еног ?унака по норди?ско? митологи?и)
• Свети Аугустин ?е самоубиство из?едначавао са убиством.
• ?апанци вековима пошту?у самоубице и према самоубиству посто?и прихват?ив и одобрава?у?и став. Ме?у племенима и у во?сци самоубиство се сматра дужнош?у и чаш?у (харакири - расеца?е стомака, као одговор на срамоту, губитак части или казну). За древне и ригидне самура?е самоубиство ?е била част. У Другом светском рату камиказе су сво?им самоубилачким акци?ама увлачиле страх у кости савезницима на Пацифику. После Другог светског рата велики бро? ?апанаца извршио ?е самоубиство 1945. Ме?у ?убавним паровима у ?апану потпису?е се споразум о самоубиству. Свету ?е познат сепуку или харакири, како га зову Европ?ани, ко?им ?е завршио живот ?едан од на?ве?их ?апанских к?ижевника ?укио Мисима, чи?е ?е самоубиство привукла велику меди?ску паж?у.
• У сред?ем веку на западу ?е разви?ено верова?е да ?е самоубиство почетак вампиризма. У многим културама, ук?учу?у?и и стару Енглеску, ?уде ко?и су починили самоубиство сахра?ивали су на раскрсници путева (у знаку крста сачи?еног од путева) као превенци?а да постану вампири.
• У време ренесансе, у западном свету, ?уди су били религиозни или празноверни, и веровали су да се депресивне мисли о самоубиству могу изменити религи?ом. ?Зашто би се убили ако веру?ете да ?е вам ?живот“ бити гори после смрти“ проповедали су у црквама. У 16. веку Томас Мор у свом делу "Утопи?а" препоручу?е ?доброво?но самоубиство“ за оне ко?и пате од неизлечивих болести. У сво?им делима Монте?е ?е скептичан према моралним позици?ама самоубиства као свесном личном избору.
• Истори?а бележи многе славне самоубице. Ме?у уметницима - Ван Гога, државницима, владарима и во?сково?ама - Сарданапала, Нерона, Марка Антони?а, Стевана Син?ели?а, Гебелса, Геринга, Хитлер, Салвадора А?ендеа, к?ижевницима - Ма?аковског, ?есе?ина, ?ек Лондона, Вир?ини?а Вулф (ко?а ?е напунила ?епове свог капута каме?ем и мирно кренула ка реци кра? ку?е), Хемингве?а, у чи?о? ?е породици посто?ао велики бро? самоубистава. Зна се и да ?е Хемингве? пред кра? свог живота пио чак и до три флаше виски?а са шаком лекова.
• У Велико? Британи?и ?е чин самоубиства до 1961. сматран кривичним делом. Алварез (1971) саопштио ?е да се у ?едном енглеском гради?у, након самоубиства ?едног дечака, цео разред обесио о исту куку у наредних десет дана
• Ритуална самоубиства чеш?а су у сектама, под снажним утица?ем индуктора, због вере у реинкарнаци?а и верова?а да их ?горе, на оном свету“ очеку?е ?сре?ни?и живот“.
• Албер Ками пише да се самоубилачки чин ?припрема у тишини срца, баш као и велико уметничко дело“. У мрежи хаоса траже?е смисла жив?е?а доноси умор жив?е?у, поготову кад су ?че?усти смрти непрестано отворене“. Редукци?а хаоса ?е сужава?е когнитивног по?а и минимизира?е алтернатива.

Епидемиологи?а

Податак Светске здравствене организаци?е да милион ?уди годиш?е одузме себи живот, или да сваких 40 секунди нека особа у свету изврши самоубиство, иде у прилог пандеми?е проблема самоубистава у свету. Тако?е СЗО проце?у?е да су покуша?и самоубиства и до 20 пута чеш?и. Статистика сведочи да сваке године у свету изме?у десет и двадесет милиона ?уди покуша самоубиство, а милион особа успе у том науму. Од овог бро?а, 86% свих самоубистава догодило се у неразви?еним и сред?е разви?еним зем?ама, у ко?има су особе мла?ег узраста, од 15 до 29 година, учествовале са преко 40% .

Проценат морталитета од самоубиствима на глобалном нивоу

Морбидитет/морталитет у свету

Европа

У Европи, годиш?е, самоубиство изврши око 30.000 ?уди. Одре?ене популаци?е су у посебном ризику од самоубистава, као што су мушкарци у источно? Европи, и адолесценти и жена у западно? Европи. Суицид ?е у неким зем?ама тре?и узрок смртности популаци?е старости од 15-44 године, док ?е у другим зем?ама воде?и узрок смрти узрасне групе од 10-24 године. Из глобалне статистике самоубистава према анализи СЗО, види се да ?е удео самоубистава младе и сред?е генераци?е (од 5-44 године старости) 2000. пове?ан за 15% у односу на период од пре педесет година (1950—2000).

Истражива?а су тако?е показала да ?е више од 90% особа ко?е су извршиле самоубиство боловало од депреси?е или неког другог менталног пореме?а?а, или ?е био склоно злоупотреби психоактивних супстанци (алкохол, дрога, лекови) Неки фактори ризика варира?у у зависности од узраста, пола, расе и етничке припадности. Могу се ме?ати и током времена, док се неки фактори често ?ав?а?у комбиновано. Тако?е, самоубилачки фактори се разлику?у у степену утица?а, и на?чеш?е ?едан фактор ни?е дово?ан разлог за самоубиство.

Бро? самоубистава на 100.000 становника у свету

Ниску стопу самоубистава има?у Албани?а, ?ермени?а, Азербе??ан, Грузи?а, Грчка, Малта, Египат... док у групу са високом стопом самоубиства спада?у Литвани?а, Укра?ина, Словени?а, Финска, Данска, Ма?арска и Срби?а, Хрватска... У Европи, стопе самоубистава варира?у од 3,5 на 100.000 становника у Грчко? до 38,6 на 100.000 у Литвани?и. На?ве?е стопе самоубистава у европском региону тако?е су и на?више на свету.

С?еди?ене Америчке Државе

Стопа самоубистава у свету (на 100.000 становника) 2012, према подацима Светске Здравствене организаци?е

•   Без података
•   Ма?е од 2,5
•   2,5 - 5
•   5 - 7,5
•   7,5 - 10
•   10 - 12,5
•   12,5 - 15
•   15 - 17,5
•   17,5 - 20
•   20 - 22,5
•   22,5 - 25
•   25 - 27,5
•   Више од 27,5

Самоубиство се у С?еди?еним Државама рангира као десети воде?и узрок смрти. У одре?еним популаци?ама, као што су адолесценти и младе одрасле особе, самоубиство представ?а ?едан од три на?чеш?а узрока смрти у САД. У 15 на?чеш?их узрока смрти (особа узраста од 1 до 85 година) у С?еди?еним Америчким Државама у 2007, спада?у:

• Болести срца - 615.616;
• Малигне неоплазме - 562.795;
• Цереброваскуларне болести - 135.814;
• Хроничне болесте до?их диса?них путева - 127.875;
• Ненамерна повреда - 122.387;
• Алцха?мерова болест - 74.629;
• Ше?ерна болест - 71.373;
• Грип и пнеумони?а - 52.492;
• Нефритис - 46.304;
• Самоубиство - 34.592;
• Септикеми?а - 34.543;
• Обо?е?а ?етре - 29.185;
• Хипертензи?а - 23.963;
• Паркинсонова болест - 20.056;
• Убиство - 17.984.

Свет

Бро? самоубистава у свету послед?е децени?е 20. века и првих децени?а 21. века, посебно после бро?них ратних сукоба и светске економске кризе, у сталном ?е порасту. Пораст стопе самоубистава од 25% уочен ?е у Срби?и у периоду од 1998. до 2000. године код особа оба пола, а вероватно ?е била резултат кризних, ратних година и лошег соци?ално-економског ста?а у коме се тада налазила Срби?а. Према студи?и ко?у ?е спровела Арми?а С?еди?ених Држава, бро? самоубистава ме?у америчким во?ницима порастао ?е 80%, изме?у 2004. и 2008, што ?е ?еднако стопи од 20 самоубиства на 100.000 особа годиш?е, и на?ве?им делом узрокован ?е учеш?ем америчких во?ника у ратним сукобима у Ираку и Авганистану.

Бро? самоубистава на 100.000 мушкараца (лево) и жена (десно) у периоду од 1978. до 2008.

•   непознато
•   < 1
•   1–5
•   5–5.8
•   5.8–8.5
•   8.5–12
•   12–19
•   19–22.5
•   22.5–26
•   26–29.5
•   29.5–33
•   33–36.5
•   >36.5

Полне разлике

Упад?иво ?е да ?е бро? мушких самоубица ве?и од женских - нпр, у ?апану та? однос ?е 2:1, док ?е у скандинавским зем?ама 4:1 (ради се о зем?ама у ко?има ?е ве? децени?ама проценат самоубистава врло висок). У Срби?и ?е у периоду од 1998. до 2000. уочен пораст стопе самоубистава код жена од 31%, за разлику од мушкараца код ко?их ?е та? пораст био нешто нижи (23%).

Полне разлике у самоубиствима по годинама у САД

Запажено ?е да код дечака решеност на самоубиство преовла?у?е пре пубертета, док код дево?ака после ?еговог почетка. Код дево?ака се узима као ?едан од чинилаца пореме?а? у раду ендокриних жлезда, ко?и ствара предиспозици?у за конфликте, на ко?е се онда реагу?е на патолошки начин: по?ачаном тврдоглавош?у, депреси?ом, неуротичним повлаче?ем од света и томе слично.

Бро? самоубистава у свету на 100.000 становника, по годинама и полу

Ранг	Зем?а	Година	Мушкарци	Жене	Укупно
1.	Литвани?а	2009	61.3	10.4	38.6
2.	Руси?а	2006	53.9	9.5	30.1
3.	Белоруси?а	2007	48.7	8.8	27.4
4.	Казахстан	2008	43.0	9.4	25.6
5.	Ма?арска	2009	40.0	10.6	24.6
6.	?апан	2009	36.2	13.2	24.4
7.	Летони?а	2009	40.0	8.2	22.9
8.	Словени?а	2009	34.6	9.4	21.9
9.	Укра?ина	2009	37.8	7.0	21.2
10.	Срби?а	2009	28.1	10.0	18.8
11.	САД	2009	17.7	4.5	11.0
12.	Бразил	2008	7.7	2.0	4.8
13.	Грчка	2009	6.0	1.0	3.5
14.	Египат	2009	0.1	0.0	0.1

Животна доб

Оно што забри?ава и што поста?е све очигледни?е у 21. веку ?е све ве?и бро? самоубистава или покуша?а самоубиства код деце и адолесцената. Сматра се да су пореме?ени односи у породици у 80% свих случа?ева покуша?а самоубиства деце испод 15 година, директно одговорни за потпун неуспех деце да се ук?уче у живот.

Врло ?е алармантан податак да ?е у свету самоубиство ме?у три воде?а узрока смрти код младих особа узраста од 15 до 24, односно од 15 до 34 године. У добно? групи од 15 до 34 године, стопа самоубистава се утростручила у периоду од 1950. до 1990. година 20. века. Изме?у 2007. и 2018. године, стопа самоубистава ме?у младим особама старости од 10 до 24 године у САД порасла ?е за 57%, саопштило ?е министарство здрав?а, као и да се преко 6.600 самоубистава ме?у овом старосном групом десила само у 2020. години.

Претпостав?а се да ?е пораст самоубистава ме?у младима узраста од 15 до 24 године у свету последица пораста преваленци?е душевних болести (депреси?а, схизофрени?а), злоупотребе психоактивних супстанци и алкохола, али и ве?е доступности ватреног оруж?а.

У Срби?и самоубиство ?е тако?е чест узрок смрти ме?у младим особама узраста 15–24 године. Ме?утим, за разлику од трендова у свету, у Срби?и ?е у периоду од 1997. до 2007. регистрован пад учеш?а самоубиства у свим узроцима смрти ове узрасне категори?е. Током 1997. учеш?е самоубистава у свим узроцима смрти ове добне категори?е становништва износило ?е 17%, а 2007 13%. У наведеном периоду посматра?а стопе самоубистава ме?у младима узраста од 15 до 24 године пале су за 43%.

Не треба потценити и знатан бро? случа?ева самоубистава ме?у болесним и стари?им особама ко?е, осе?а?у?и се све више радно неспособне, усам?ене, напуштене и изоловане, врло често прекра?у?у себи да?е муке самоубиством, убе?ене да су изабрале на?правилни?и пут за разреше?е сво?их проблема.

У Срби?и су на?више узрасно-специфичне стопе самоубистава у 2007. забележене у узрасту од 75 и више година код особа оба пола, што ?е честа по?ава и у другим срединама. Пове?ана стопа самоубистава ме?у на?стари?им становништвом у Срби?и повезана ?е са честом по?авом тешких соматских болести (нпр. малигним болестима), са неразви?еном соци?алном мрежом и подршком, губитком активне улоге у за?едници, као и непрепознатом и нелеченом депреси?ом.

На?мла?и самоубица у свету ?е био стар 9 година а на?стари?и 101 годину. Заним?иво ?е да су оба самоубиства извршена на територи?и општине Београд.

Расне разлике

У С?еди?еним Државама, самоубистава су знача?но учестали?а код особа беле расе. Ме?у мушкарцима, у 2007. регистровано ?е 13,5 случа?а на 100.000 становника САД беле расе, и 5,1 случа?ева на 100.000 становника црне расе, 6,0 случа?ева на 100.000 становника код хиспано мушкараца. Ме?утим, стопа за изворне становнике мушког пола Америке и А?аске ?е 14,3 случа?ева на 100.000 становника.

У истражива?има спроведеним у више зема?а (са 53 и 43 наци?е), без обзира на пол или старост (независно од националних разлика у богатству, мерено по глави становника и бруто дома?ег производа), код ?уди са светли?ом бо?ом коже регистрована ?е ве?а стопа самоубистава него код особа са тамни?ом бо?ом коже.

Расне разлике у самоубиствима у САД у периоду од 1981. до 2016.}}

Професионалне разлике

Према истражива?има спроведеним у Северно? Америци, (чи?и су резултати об?ав?ени 2018. године), ме?у лекарима ?е установ?ена на?виша стопа самоубистава од било ко?е ко?е професи?е. По стопи самоубистава од 28 до 40 на 100.000, лекари спада?у у групу чи?а ?е стопа самоубистава више него двоструко ве?а од оне у општо? популаци?и (ко?а ?е у САД 12,3 на 100.000). Изнена?у?у?е ?е да ?е стопа самоубистава лекара ?е ве?а него она код припадника во?ске, чи?е занима?е се сматра веома стресним. Лекари ко?и умиру од самоубиства често пате од изражене депреси?е или других менталних болести (пореме?а?а расположе?а, алкохолизма и злоупотреба супстанци). ?една студи?а показала ?е да се бро? лекара са депреси?ом ве?а од 12% код лекара мушкараца и до 19,5% код жена лекара, у поре?е?у са преваленци?ом у општо? популаци?и. Резултати су тако?е показали да, иако жене лекари покушава?у самоубиство много ре?е него жене у општо? популаци?и, ипак ?е бро? успешних самоубистава код жена лекара 2,5 до 4 пута ве?и него код мушкараца. Депреси?а ?е чеш?а код студената медицине у односу на остале становника, и износи од 15% до 30% код скрининг позитивних особа са депресивним симптомима. Истраживачи приме?у?у да пореме?а?и расположе?а у медицинско? професи?и нису ограничена само на Северну Америку. Студи?е из Финске, Норвешке, Аустрали?е, Сингапура, Кине и других зема?а показале су пове?а?е преваленци?е анксиозности, депреси?е и самоубиства ме?у студентима медицине и практичарима у првим децени?ама 21. века. Прегледи из литературе тако?е показу?е да ?е од свих медицинских специ?алности психи?атри?а на самом врху у погледу стопе самоубистава. Стрес, као ?едан од главних ризика, код лекара почи?е да делу?е ?ош у медицинско? школи и настав?а се у току рада због високих захтева струке, конкуренци?е, дугих сати проведених у школи и на послу и одсуства сна. То може допринети злоупотреби супстанци, као ?ош ?едном од фактора ризика. Стигма представ?а главну препреку за траже?е медицинске помо?и од стране колега. Трова?е и веша?а су ме?у на?чеш?им средствима самоубиства лекара. Налази тако?е сугеришу да ве?е познава?е и лакши приступ смртоносним средствима представ?а?у ризик за вишу стопу самоубистава трова?ем код лекара.

Преваленца самоубистава ме?у лекарима ?е вишеструко ве?а у односу на преваленцу убистава и самоубистава у САД у периоду 1979—2011. (28-40 : 12,3 на 100.000)

Самоубиство у Срби?и

Главни чланци: Самоубиство у Срби?и и Самоубиство у Во?сци Срби?е

?Статистички преглед самоубистава у Срби?и од 1845—1884, по службеним извешта?има министарства унутраш?их дела”, доноси текст да ?е месец са на?више самоубистава, у наведеном периоду, био ?е ма?, а са на?ма?е самоубистава децембар. Ме?у 2.129 самоубистава, колико их ?е било у анализираном периоду на?ве?и бро? извршен ?е веша?ем, затим пушком, утоп?е?ем, ножем и трова?ем. Жене су више практиковале веша?е, а мушкарци пушку. На?више бро? самоубистава извршено ?е због телесних болести, па душевних. По областима на?више их ?е било у Браничеву, на?ма?е у Мачви.

У Срби?и ?е од 1953. до 2008. самоубиство извршило 66.700 особа, или просечно годиш?е 1.200 извршених самоубистава. Бро? самоубистава у Срби?и у овом периоду има знача?ну тенденци?у пораста, нпр. 1953. у Срби?и ?е било 725 самоубистава а 2008. 1.290. У Срби?и током 2007. самоубиство ?е као узрок смрти регистровано код 1.354 особе, што ?е у просеку четири особе свакога дана. У периоду од 2000. до 2007. стопа самоубистава ?е у целокупно? популаци?и Срби?е опала за 18% (код мушкараца за 16% и код жена за 26%). У 1992. бро? самоубистава у Срби?и ?е дошао до истори?ског максимума (када ?е забележено 1.638 самоубистава). Просечна европска стандардизована стопа самоубистава за све зем?е европског региона износила ?е 15,1 на 100.000 становника. У поре?е?у са зем?ама европског региона, Срби?а са стопом од 18,8 на 100.000 становника (2009) спада у ред зема?а са сред?им ризиком самоубистава.

Све ве?и бро? ?уди у Срби?и живи са осе?а?има бесперспективности и депривираности. Ако се на то надовежу, ПТСП, дуго тра?а?е политичке кризе, незапосленост, велика банкарска задуженост, све ве?а злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци ме?у младима, пораст малигних болести, осу?е?у?у?е породично окруже?е и неки унутраш?и психички фактори, онда ?бекство у смрт“ може за неке ?уде у Срби?и да буде ?едан од могу?их ?излаза“ из таквог ста?а.

У Срби?и 2009. нестандардизована стопа самоубистава износила ?е 18,8 на 100.000, а однос стопа самоубистава изме?у мушкараца и жена био ?е 3:1. Око 70% самоубистава изврше мушкарци а око 30% жене. Самоубиство се налазило ме?у 18 посматраних пореме?а?а здрав?а на петом месту код мушкараца, а на ?еданаестом месту код жена.

Стопа самоубиства у Срби?и ?е неу?едначена по регионима. Во?водина има, у просеку, око 2 до 3 пута ве?у стопу самоубистава од централне Срби?е, у послед?их педесет година. У по?единим годинама стопа самоубиства у Во?водини прелазила ?е и 30 на 100.000 становника Во?водине. На?ниже стопе самоубистава у Срби?и евидентирана ?е у ?ужним деловима Срби?е са ве?инским албанским становништвом (општине Бу?ановац и Прешево) и становништвом исламске вероисповести у општинама С?еница, Рашка и Тутин. У овим општинама стопа самоубистава ?е била испод 10 на 100.000 становника.

Према националности на почетку 21 века, у Срби?и ?е на?вишу стопу самоубиства имало ма?арско становништво (43), потом бугарско (37), док ?е стопа самоубиства код српског становништва у централно? Срби?и износила (17).

У односу на образовни ниво, стопа самоубиства у Срби?и опада са нивоом образова?а. На?виша стопа самоубистава ?е код становништва без школе или са недовршеном основном школом (33,6) док ?е на?нижа (10,7) код становника Срби?е са вишом или високом школом.

На?више самоубистава се почини са Бранковог моста где сваке године око 40 особа реши да оконча живот скоком. Симболика овог моста ко?и повезу?е две обале Београда старог и новог града, самоубицама служи да ?авно покажу да не припада?у нигде, али, због ?еговог великог промета, та?но се нада да ?е неко на?и ко ?е их одвратити од намере и спасити.

Бранков мост у Београду са кога сваке године велики бро? особа изврши или покуша да изврши самоубиство.

У прилог овоме иде чи?еница из студи?и Ричарда Се?дена, пензионисаног професора у Беркли?у, ко?и ?е проучава?у?и случа?еве 515 ?уди ко?и су заустав?ени да изврше самоубиство скачу?и са моста Голден Ге?т изме?у 1937. и 1971. године, установио да ?е чак 94% ?их ?ош увек било живо до 1978, или ?е умро од природне смрти. Само 6% ?е извршило самоубиство или умрло у несре?ама ко?е су могле бити самоубиство.

Зашто самоубице бира?у мостове др Мела Блаусте?н, психи?атар из Сан Франциска то образлаже на више начина:

• мостови су места за самоубиство свима лако доступна,
• мостови има?у прекрасна окруже?а ко?а могу изазвати романтична осе?а?а код самоубица,
• предрасуде ко?а посто?и код ?уди да ?е пад у воду чиста, безболна смрт.

Проле?е у психи?атри?ском календару Срби?е означено ?е као годиш?е доба са пове?аним бро?ем самоубистава.

Просечна старост особа ко?е су извршиле самоубиство у Срби?и ?е 52 године. На?мла?и самоубица у Срби?и био ?е стар 9 година а на?стари?и 101 годину.

У Срби?и на?чеш?и начин изврше?а самоубиства ?е веша?ем или гуше?ем. Друштвена криза послед?е децени?е 20. века у Срби?и ?е драстично пове?ала бро? самоубистава ко?а су извршена ватреним оруж?ем. Према званичним подацима, у односу на педесете, седамдесете и осамдесете године, бро? самоубистава извршених ватреним оруж?ем средином и кра?ем деведесетих ?е пове?ан за пет пута. Ово ?е последица рата, присуства општег наси?а и велике количине оруж?а ко?а се нашла код гра?ана Срби?е.

Матери?ални трошкови самоубистава и покуша?а самоубиства

Према подацима студи?е из 2001, спроведене у Шведско?, као ?едно? од на?разви?ени?их зема?а Европе и света, од последица самоубиства умрло ?е 13,3 особа на 100.000 становника, док ?е 7.000 ?уди лечено у болници након покуша?а самоубиства (или око 6 покуша?а на свако успешно извршено самоубиство).

Глобалним истражива?има проце?ено ?е да се изме?у 8 и 25 покуша?а самоубистава дешава на свако успешно извршено самоубиство према полу и старости. Ова студи?а израчунала ?е да су трошкови друштва у облику директних и индиректних матери?алних губитака створених самоубиством и/или покуша?ем самоубиства износили око 5,5 мили?арди шведских круна (СЕК) или 0,2% БДП Шведске у 2001, или за самоубиство 18,68 милиона СЕК и покуша? самоубиства 3,075 милиона СЕК. Ве?ина (84%) трошкова су индиректни трошкови као последица губитка радног доприноса за друштво и директних медицински трошкови ко?и су доминантни. Цена ?удског живота ко?а ?е велика и немер?ива, ни?е ук?учена у обрачун укупних трошкова, ?ер ?е немер?ива.

Претходне студи?е о трошковима самоубистава и покуша?а самоубиства у зем?ама попут Шведске (ко?е у просеку има?у исти бро? самоубистава као у северно? Европи) кошта 1,5% БДП-а неке зем?е. Свако самоубиство кошта око 2,5 милиона долара а сваки покуша? самоубиства 7.100 долара.

Етиологи?а

И поред бро?них покуша?а, тешко ?е прихватити претпоставку о тзв. уро?еним самоубицама, ?ер за ?ихово посто?а?е нема научних доказа. Зато морамо узети у обзир као узроке самоубиства, индивидуални начин решава?а дубоких конфликата у личности. При томе се мисли на оне конфликте ко?и сво? енергетски потенци?ал доби?а?у из сфере човековог нагонског живота (пре свега сексуалног нагона и теж?е ка мо?и, али и оне сфере ко?а додиру?е врло осет?иво пита?е савести и морала).

Док се ?една врста особа, са зрелош?у, успева да на на?бо?и начин по себе и друге, реши сво?е дубоке конфликте или комплексе, друга врста покушава да одложи ?ихово решава?е тако што их потиску?е, решава повремено и делимично, често на изразито опортунистички или компромисан начин. Често вишегодиш?е нагомилава?е нерешених конфликата (и то управо оних ко?и су на?интимни?и), уколико они не створе неку психосоматску болест, ко?а онда успева да за извесно време одврати човекову паж?у и енерги?у са психичких проблема на тело, лагано пове?ава унутраш?у напетост у човеку чи?е ?е незадово?ство собом и сво?ом околином у сталном порасту. Зато без великих компензаторних механизама на неко? друго? страни или без ретке сублимационе способности, угрожена особа ни?е у ста?у да без било каквог абреагова?а сувише дуго подноси напетост и незадово?ство у себи. Тако поред телесног разбо?ева?а, неуротичног реагова?а и агреси?е управ?ене према спо?а (на?чеш?е у виду повремених експлозивних праж?е?а), посто?и ?ош ?едан и то врло опасан начин ?решава?а“ поменутог унутраш?ег ста?а у угрожено? особи, а то ?е несвесно окрета?е против себе. Уколико су такве личности у дубоком конфликту са сво?ом околином или са собом, ) посто?ала оште?е?а ?ош од ро?е?а, и то таква ко?а су у личности о?ачала природно посто?е?е мазохистичке теж?е и створила ?едно прита?ено ста?е више или ма?е непрекидног осе?а?а кривице, таква личност ?е постати, трауматизоване, т?. наги?а?е, наравно, на потпуно несвестан начин, разним врстама самоповре?ива?а.

Суицидална личност са самоубилачком иде?ом дуго живи пре него што ту иде?у реализу?е, иако велики бро? самоубица то не потвр?у?е, због разлога ко?и досад нису об?аш?ени. Емоционални и сазна?ни део самоубице постепено сраста са разлозима ко?и су за остале ?уде мотиви за живот, а за ?ега разлози због ко?их он прекра?у?е сво? живот. Начини дожив?ава?а самоубице битно су изме?ени. Оно што за на?ве?и бро? особа представ?а успех, самоубица дожив?ава као пораз. Зато су по?едине самоубице ова? чин извршавале непосредно пошто су добиле на?ве?а призна?а.

Самоубиство ?е свесни индивидуални чин и на?чеш?е лична ?удска драма. У схвата?има класичне психи?атри?е доминира став да ?е самоубиство болестан чин, ко?ем прибегава?у ментално оболеле особе. (изузима?у се, наравно, херо?ска самоубиства као нпр. српског херо?а Стевана Син?ели?а). Иако самоубиству чеш?е прибегава?у душевни болесници, оно ни?е ретко ни ме?у тзв. нормалним ?удима. У сваком самоубиству садржана ?е "знача?на подсвесна хостилност, комбинована са недостатком способности за ?убав према другима".

Карл Густав ?унг самоубиство сматра као "смрт ?Ега“ ко?и ?е изгубио контакт с реалнош?у". Психоаналитичари изузетну улогу прида?у човековом ??а“ и у чину самоубиства налазе симболично "уништава?у?е каж?ава?е ?Супер-Ега“" да би се поново пронашао заштитинички ?Супер-Его“. ?Супер-Его“ ?е "пресретач агресивних пулзи?а усмерених ка напо?е и узрочник ?е ?ихове рефлекси?е ка унутра".

У литератури ?е описан велики бро? могу?их узрок самоубиства, ипак та? ризик ?е ве?и тамо где у 87% до 98% случа?ева посто?е ?едан или више узрока наведених у до?о? табели:

Узроци	Болести-пореме?а?и
Индивидуални фактори	Мушки пол ? Сексуална ори?ентаци?а ? Претходно суицидално понаша?е ? Стресни животни дога?а?и ? Психички и емоционални проблеми
Душевни пореме?а?и и пореме?а?и понаша?а	Депреси?а ? Схизофрени?а ? Пореме?а? личности ? Анксиозност ? Кризе плача ? Осе?а? деперсонализаци?е ? Напад панике ? Соци?ална изолаци?а ? Емоционална отуп?еност ? Адолесцентска криза
Болести зависности	Алкохолизам ? Наркомани?а ? Лекомани?а
Хроничне болести	Тумори ? АИДС ? Хроничне или неизлечиве телесне болести, нарочито ако су удружене са неподнош?ивим боловима и пат?ом
ПТСП изазвана психичка криза	Ратно ста?е ? природне катастрофе ? Губитак блиске особе ? Прекид емотивне везе ? Губитак посла ? Неуспех у образова?у ? Породични проблеми
Породични фактори	Распад породице ? Породични конфликт или сиромашна комуникаци?а ? Злостав?а?е детета ? Породична истори?а суицидалног понаша?а
Соци?ални фактори	Лош соци?ално-економски положа? ? Мигрантска популаци?а ? Напушта?е школова?а ? Незапосленост ? Соци?ална изолаци?а ? Неразви?ене руралне и урбане локалне (регионалне) за?еднице ? Злостав?а?а на послу
Фактори окруже?а	Приступачност леталних средстава ? Изложеност негативним меди?ским утица?има ? Суицидално понаша?е блиских особа

Душевни пореме?а?и и пореме?а?и понаша?а

Према проценама СЗО више од 25% особа широм света током свог живота пати од неког душевног пореме?а?а или пореме?а?а понаша?а. На?више стопе годиш?е преваленци?е у општо? популаци?и од 260–300 на 1000 становника обухвата?у све облике пореме?а?а менталног здрав?а, ук?учу?у?и и оне неди?агностиковане. Честа ?е по?ава два или више душевна пореме?а?а код исте особе што додатно пове?ава терет ових болести и уве?ава ризик самоубистава.

Чиниоци ко?и су непосредно повезани са преваленци?ом, по?авом и током душевних пореме?а?а и пореме?а?а понаша?а су сиромаштво, пол, узраст, ратови и катастрофе, тешке соматске болести, као и породично и соци?ално окруже?е.

У Срби?е од 1990. до 2012. у континуитету тра?у кризне године, са бро?ним акутним и хроничним стресовима, ко?и су, а и да?е непово?но утичу на ментално здрав?е становништва Срби?е. Интензиван акутни и хронични стрес, као и годинама акумулирана траума, код дела становништва Срби?е узроковали су знача?не психолошке последице, нарочито код вулнерабилних особа. У порасту ?е апсолутни бро? особа са депресивним, стресним и психосоматским пореме?а?има, а непрестано расте бро? зависника од алкохола и психоактивних супстанци.

Депреси?а, посебно униполарна , учестали ?е душевни пореме?а?, ко?и битно утиче на квалитет живота и пораст самоубистава. Према подацима СЗО из 2000. године оптере?е?е униполарном депреси?ом ?е на четвртом месту у оквиру 20 изабраних пореме?а?а здрав?а. Забри?ава?у предви?а?а СЗО да ?е до 2020. униполарна депреси?а, после исхеми?ске болести срца, постати други воде?и узрок оптере?е?а у свету, а први у зем?ама у разво?у.

И у Срби?и се 2000. униполарна депреси?а нашла ме?у воде?им пореме?а?има здрав?а ?ер заузима четврто место иза исхеми?ске болести срца, цереброваскуларних обо?е?а и рака плу?а у оквиру 18 одабраних пореме?а?а здрав?а.

У испитива?у менталног здрав?а деце и омладине у Срби?и узраста од 7 до 19 година установ?ено ?е да упоредо са узрастом расте и учесталост непри?атних ста?а и осе?а?а, ук?учу?у?и и ста?е стреса и емоционалних проблема, ко?и су били на?изражени?и у добно? групи од 15 до 19 година.

Болести зависности

Зависници не мора?у отворено показивати суицидалне намере, али сматра се да код ?их често посто?и несвесна мотиваци?а за оконча?ем живота.

Болести зависности и самоубиство су тесно повезани. Депреси?а или нека друга врста животне кризе, удружена са алкохолизмом, или зависнош?у од неке друге психоактивне супстанце, представ?а фактор ризика за самоубиство. Тако?е, особе препуштене хронично? злоупотреби психоактивних супстанци изложене су оште?е?има организма и пове?аном ризику да оболи од неке физичке болести, и од ?е умре много рани?е него што би се то десило иначе. Зато болести зависности представ?а?у пасивно, продужено и хронично самоубиство.

У истражива?има о самоубилачком понаша?у неде?но ?е око 20% оних ко?и су ?едном или више пута покушали самоубиство. Ме?у наркоманима покуша?и самоубиства су десет пута чеш?и него ме?у ментално оболелим особама ко?е нису наркомани. Ово се ?едним делом може об?аснити соци?алним обележава?ем или стигматизаци?ом оболелих од болести зависности, суицидалних особа, као и преживелих чланова породице у ко?о? се десио случа? самоубиства, што представ?а велики проблем и препреку за ове особе да на?у снаге и крену путем опоравка.

Ставови наркомана према смрти пуни су контроверзи и мистификаци?а. На?чеш?и разлози због ко?их наркомани размиш?а?у о смрти или приже?ку?у смрт ?есу:

Наркомани траже да се свет промени према неко? ?ихово?, на?чеш?е имагинарно? визи?и света буду?ности. Ако та? свет одби?а да се радикално ме?а, они ?е полако из ?ега оти?и, ?ер у свету у ко?ем се негу?е дово?е?е ствари до савршенства, а занемару?у ?украсне доброте у ?удима“, они не налазе смисао жив?е?а.

• губитак ?Его“ идеала у складу са идеалним ??а,“
• губ?е?е репрезентативних вредности живота,
• страх од али?енаци?е и комплетног менталног слома,
• неспособност да се одаберу квалитетни?и нехеми?ски стилови жив?е?а,
• осе?а?е изгуб?ене трансценденци?е,
• губитак самопоштова?а, осиромаше?е релаци?а у соци?алном хуманом простору,
• негативна идентификаци?а са патолошким индукторима и патолошким индукционим групама,
• прихвата?е теори?е са аутодеструктивним животним кредом да "треба умрети млад и бити леп леш"'

Хомосексуалност и хомофоби?а

Ве?е стопа неприхвата?а ЛГБТ особа од стране породице ?е знача?но повезана са ?иховим слаби?им менталним здрав?ем. На основу показате?а из бро?них студи?а, младе ЛГБТ особе, због одби?а?а и неразумева?а породице током адолесценци?е су; 8,4 пута склони?е да покуша?у самоубиство, 5,9 пута склони?е ка тежем облику депреси?е, 3,4 пута склони?е да користе недозво?ене супстанце или дрогу и 3,4 пута склони?е незашти?еним сексуалним односима и бежа?е од ку?е, у поре?е?у са врш?ацима из породица ко?е има?у висок степен прихвата?а, или низак ниво породичног одби?а?а према ЛГБТ сродницима. Ове студи?е показу?у ?асну и директну везу изме?у одре?еног родите?ског и неговате?ског одби?а?у?ег понаша?а и негативних здравствених (менталних) проблема (пореме?а?а) ко?и се ?ав?а?у код младих али и одраслих лезбе?ки, ге? млади?а и бисексуалаца и могу бити од утица?а на доноше?е одлуке о самоубиству.

Учесталост самоубилачког понаша?а и психи?атри?ских пореме?а?а
у односу на сексуалну ори?ентаци?у

Пореме?а?	ЛГБТ (n=28)	Хетеросексуалци (n=979)
Изражена депреси?а	71,4	38,2
Генерализовани анксиозни пореме?а?	28,6	14,5
Пореме?а? понаша?а	32,1	11,0
Никотинска зависност	64,3	26,7
Злоупотреба супстанци и/или зависност	60,7	44,3
Вишеструки ментални пореме?а?и (>2)	78,6	38,2
Самоубилачке иде?е	67,2	28,0
Покуша? самоубиства	32,1	7,1

Породични фактори

Распад породице - развод или сепараци?а може створити код чланова породице осе?а?е изолованост и ра?ивости и пове?ати ризик од депреси?е и суицидалног понаша?а.

Породични конфликт или сиромашна комуникаци?а - нпр. брачна неслога, породични конфликт, наси?е у породици, екстремно висока или ниска породична очекива?а и контрола, менталне болести родите?а као што су депреси?а или болести зависности.

Злостав?а?е детета може бити од утица?а на суицидално понаша?а када посто?е учестала злостав?а?а детета, као што су занемарива?е, сексуално злостав?а?е, физичко злостав?а?е, емоционално злостав?а?е, присуство наси?у у породици.

Ризик од суицидалног понаша?а ?е ве?и у породицама у ко?има ?е неко од чланова породице испо?ио суицидално понаша?е.

Знаци симптоми и ди?агностика самоубистава

Знаци и симптоми	Карактеристике
Знаци упозоре?а	Екстремна само-мрж?а - Не заслужу?ем да живим. Персонализовано безна?е - Ништа битно ми се не дешава, зато треба да се уби?ем. Уда?ава?е од при?ате?а и породице - Шта ни?е у реду са тобом? Погледа? на све те нево?е ко?е изазиваш код ?уди ко?и те воле. Изолаци?а - Када сам сам много ми ?е бо?е.
Облици понаша?а	Покуша?/покуша?и самоубиства Пореме?ени обрасци спава?а Пове?ана анксиозност и узнемиреност Изливи беса или ниска толеранци?а на фрустраци?е Рискантно понаша?е Пове?ана употреба лекова, алкохола или дроге Нагла промена расположе?а Сваки разговор наговештава суицидалне иде?е или намере, планира?а или предузима активности за набавку средства за изврше?е самоубиства

Ста?е свести самоубилачких особа

Особине	Карактеристике ста?е свести самоубилачких особа
Импулсивност	Самоубиство ?е на?чеш?е импулсиван акт. Као и други импулси, импулс за изврше?е самоубиства ?е пролазан, и тра?е неколико минута или сати. *Обично самоубиство иницира вишедневни низ негативних дога?а?а. Ако се ова криза догоди уз неку особу ко?а ?е спремна да саслуша самоубицу и ко?а ?е стручно обучена да помогне самоубиство се може спречити. Траже?е стручне помо?и у тренутку безна?а, може помо?и ?е да се ова же?а самоубице сма?и.
Амбиваленци?а	Код ве?ине ?уди склоних самоубиству помешана су осе?а?а о извршава?у самоубиства. Же?а за животом и же?а да се умре ?воде рат у глави самоубице“, као крета?е клатна на сату. Код суицидалне особе присутна ?е неодложна потреба да се побегне од животне пат?е и скривена же?а да се живи. Многе самоубице не желе да умру - оне су само несре?не и желе да тренутни бол и ?ихове пат?а нестане. Ако им се правовремено пружи подршка и у ?има пове?а же?а за животом, ризик се сма?у?е.
Ригидност	Када су особе у самоубилачком расположе?у ?ихово размиш?а?е, осе?а?а и акци?е су сужени, стално размиш?а?у о самоубиство и не могу да сагледа?у и смисле друге начине решава?а животних проблема. Самоубице размиш?а?у драстично, нееластично или ригидно.

Без обзира на то о каквом проблему ?е реч, осе?а?а и миш?е?а самоубице углавном су свуда у свету слични. У основи самоубилачког понаша?а на?чеш?е ?е осе?а?е самомрж?е. Особа осе?а самомрж?у када сама проце?у?е себе као зло ?удско би?е ко?е заслужу?е да буде уништено. Самомрж?а може да се манифесту?е у шест по?авних облика:

• неумо?иви захтеви према себи,
• немилосрдна самооптужива?а,
• самопрезир,
• самофрустраци?а,
• самомуче?е
• самодеструктивност.

Осе?а?а и облици понаша?а самоубилачких особа

Манифестна осе?а?а и облици понаша?а ко?а се лако могу препознати код самоубица

Пореме?а?и	Манифестаци?е
Промене личности	Тужни су ? повучени ? осет?иви ? нервозни ? уморни ? неодлучни ? безво?ни ? понекад узнемирени и хиперактивни Плаше се губитка контроле, да ?е ?полудети“, да ?е повредити себе или друге Оптере?ене су осе?а?ем кривице, стида, самомрж?е Нема?у наде за буду?ност - ?никад ми не?е бити бо?е, увек ?у се овако осе?ати“ Губитак концентраци?е за посао, школу, редовне обавезе,
Промене понаша?а	Незаинтересованост за сопствени изглед и околину Губе интересова?е за при?ате?е, секс, хоби?е, и друге активности у ко?има су рани?е уживали Много брину - о новцу, болести (право? или умиш?ено?) Учеству?у у кривично? истрази, одлазе у затвор или излазе из затвора Понаша?у се на начин ко?и може бити опасан (неопрезни су у саобра?а?у, управ?а?у возилом под де?ством алкохола, дроге, седатива...) Има?у суицидне импулсе, иде?е, из?аве, планове, чеш?е покуша?е самоубиства Сре?у?у сво?е послове, дугове, поздрав?а?у се са при?ате?има и родбином, покла?а?у вредне личне ствари, пишу тестаменте Промене у спава?у - претерано дуго спава?у или има?у несаницу, буде се ?ако рано у?утро, има?у но?не море Промене у навикама исхране - нема?у апетита, губе на тежини, или превише ?еду и го?е се
Склоност злоупотребама	Злоупотреб?ава?у дроге, лекове или алкохол Прибегава?у упраж?ава?у опасних занима?а или улазе у опасна ситуаци?е не би ли ?изазвале“ смрт
Посттрауматски стресни пореме?а?	Недавно су изгубили во?ену особу (смрт, развод, раскид ...) или нешто друго што им ?е важно (посао, новац, статус, самопоузда?е, самопоштова?е, веру ...) Биле су или ?есу жртве злостав?а?а (физичког или сексуалног) у породици, школи, ратним сукобима Били су или ?есу жртве мобинга (психичког, физичког или сексуалног) на послу Биле су учесници или учеству?у у ратним сукобима

Напомена: Свака од ових карактеристика, посматрана изоловано, не мора ништа да значи, али комбинаци?а неколико ?их сконцентрисана код ?едне особе често упу?у?е на то да посто?и ризик да ?е та особа извршити самоубиство.

Опрошта?на писма самоубица

Опрошта?на писмо, у коме непознати самоубица об?аш?ава разлог самоубиства:
?Данас сам обе?ао 200.000 америчких долара мо?о? бившо? жени. ?а немам та? износ, па сам одлучио да скочим под метро. Када неко чита ово ?е ?у ве? бити мртав. Збогом сине, ма?ко и оче збогом. Извините. 01.02.2012 10:30 А. М.“.

Према истражива?а у Ма?арско? посто?е две врсте порука ко?е остав?а?у особе ко?е намерава?у да изврше самоубиство:

Прва врста, позитивних, опрошта?них порука

Ове поруке су упу?ене познаницима, и у садржа?у порука се налази садржа? у ко?ем говоре о неподнош?ивом психолошком болу, осе?а?у безнадежности, исцрп?ености. Ове поруке су, углавном, позитивне, пуне емоци?а упу?ених жени и деци, ко?има изражава?у ?убав. Ре?е су ове поруке негативне у ?има самоубица на?чеш?е оптужу?у себе, ма?е друге особе. На?чеш?е об?аш?ава?у разлоге због ко?их су ?морали“ да изврше самоубиство:

? Због овога што ?у урадити, немо?те никог да кривите, нико ни?е одговоран. Слуша?те ма?ку и опростите ми. ”

Опрошта?не поруке на?чеш?е су у виду писма: ?Нека буде што бити не може ... До ви?е?а друже, до ви?е?а“, или дневника ко?и су водили неколико дана пре извршеног самоубиства, али има и опрошта?них порука послатих мобилним телефоном, у облику СМС порука:

? Не могу више! Извините... Збогом!“ "Ти си била нешто на?бо?е у животу и желим ти све на?бо?е, увек ?у те волети!!! Одох ?а... ”

Посто?е и као вербалне из?аве ко?е ?е самоубица упутио колеги са посла, 20 минута пре него што ?е извршио самоубиство: ?Нема везе, сви ?емо и ми под зем?у“. У порукама самоубице често да?у упутства при?ате?има и ро?ацима да измире ?ихове дугове, или остав?а?у бро? ку?ног телефона да обавесте породицу о томе шта су учиниле.

Негативне, опрошта?не поруке остав?а?у нарцистички озло?а?ене особе ко?е ша?у негативне поруке познаницима и члановима породице, оптужу?у?и их посредно за самоубиство. Опрошта?не поруке могу бити упу?ене и државним институци?ама (цркви, во?сци, школи, руководству фирме), према ко?има испо?ава?у вербалну агреси?у.

Диференци?ална ди?агноза

Самоубилачко понаша?е често ?е ?една од манифестаци?а основног менталног пореме?а?а. Када ?е паци?ент склон самоозле?ива?у, важно ?е правовремено ди?агностиковати посто?а?е менталног пореме?а?а и правовремено предузети лече?е. Психи?атри?ски пореме?а?и присутни у истори?а болести и ментални статус паци?ената су к?учни ди?агностички ?алат“ за правовремено постав?а?е ди?агнозе.

Стопа самоубистава и покуша?а самоубистава (нпр у схизофрени?и) на?ве?а ?е у време или непосредно након почетка лече?а, односно после првог болничког лече?а, што говори о изузетном знача?у правилне ди?агнозе и диференци?алне ди?агнозе

Диференци?ално ди?агностички треба имати у виду да су неки од менталних пореме?а?а често удружена са самоубилачким понаша?ем, али и деструктивне мисли и аутоагресивно понаша?е, тако?е се могу ?авити и у другим болестима, као што су:

• Алкохолизам
• Анксиозни пореме?а?и
• Манично-депресивна психоза
• Булими?а
• Трова?е кокаином
• Кокаином изазвани психи?атри?ски пореме?а?и
• Делири?ум
• Депреси?а
• Дистими?а
• Злоупотреба халуциногена
• Опсесивно-компулзивни пореме?а?
• Наркомани?а
• Депреси?а деч?ег узраста
• Пореме?а?и личности
• Постпартална депреси?а
• Посттрауматски стресни пореме?а?
• Схизофрени?а
• Сезонски афективни пореме?а?
• Соци?ална фоби?а
• Васкуларна деменци?а

Превенци?а

Самоубиство ни?е неизбежно за било кога. Започи?а?ем разговора, пружа?е подршке особи у кризи и правовремене помо?и онима ко?има ?е то неопходно, можемо спречити самоубиство и спасити многе животе. У том смислу превенци?а самоубистава заснива се пре свега на примени, примерне, секундарне и терци?арне превенци?е:

Примарна превенци?а

У ову групу превенци?е спада?у активности ко?е има?у за ци? да спрече неке по?аве. Оне у односу на самоубиство значе предузима?е активности ко?е ?е пре свега сма?ити по?аву самоубиства. То су активности ко?е се одви?а?у на ширем друштвеном плану и преко ко?их се ме?а начин размиш?а?а и решава?а проблема т?. ?иховом применом се одга?а?у ?уди са позитивним начином размиш?а?а и решава?а проблема, а у друштву ствара?у такви услови жив?е?а, како би изостали разлози за несигурност и губитак самопоштова?а.

Разумева?е и добро познава?е бро?них чинилаца везаних за самоубиство и ментално здрав?е важан ?е начин да ко?и се свако од нас може активно ук?учити у примарну превенци?у самоубиства, и помо?и другима у кризи или разговором открити било какав наговешта? самоубиства. У том смислу у примарно? превенци?и важно ?е познава?е следе?их могу?их фактора ризика и упозорава?у?их знакова:

Фактори ризика указу?у на вероватно?у да ?е нека особа покушати или извршити самоубиство. Они не могу да изазову или предвиде покуша? самоубиства, али ?е важно да буду препознати на време.

• Ментални пореме?а?и, нарочито пореме?а?и расположе?а, шизофрени?а, пореме?а?и анксиозности и одре?ени пореме?а?и личности
• Злоупотребе алкохола и других психоактивних супстанци
• Импулсивне и/или агресивне тенденци?е
• Анамнеза трауме или злостав?а?а
• Тешке физичке болести
• Претходни покуша?и самоубиства
• Породична анамнеза самоубиства
• Губитак посла или финанси?ски губитак
• Губитак односа са во?еном особом или блиским при?ате?има
• ?едноставан приступ смртоносним средствима
• Недостатак соци?алне подршке и осе?а? изолаци?е
• Стигма повезана са траже?ем помо?и
• Недостатак здравствене заштите, посебно третмана менталног здрав?а и злоупотребе психоактивних супстанци
• Културна и верска увере?а, као што ?е увере?е да ?е самоубиство племенито реше?е личне дилеме
• Друже?е са онима ко?и су извршили самоубиство, пре ?ихове смрти (у стварном животу или путем меди?а и интернета).

Упозорава?у?и знаци могу помо?и да се утврди да ли ?е нека особа у ризику за самоубиство, поготово ако ?е ?ено понаша?е друго?ачи?е од уобича?еног, или повезано са болним дога?а?има, губитком било ко?е врсте или променом у животу. Ако се утврди било шта од овога, такво? особи одмах опружити помо?.

• Прича?у о же?и да умру или да се уби?у
• Траже начин да се уби?у, попут претражива?а на интернет мрежи или купу?у пишто?
• Говоре о осе?а?у безнадежности или одсуству разлога за живот
• Говоре о осе?а?у ?зароб?ености” и/или неподнош?ивом болу
• Говоре о томе да су терет другима
• Пове?ава?у употребу алкохола или дрога
• Делу?у узнемирено; понаша?у се безобзирно
• Превише мало спава?у, нередовно се хране
• Повлаче се или изолу? од средине
• Показу?у бес или говоре о трага?у за осветом
• Показу?у екстремне промене расположе?а.

Секундарна превенци?а

У секундарну превенци?у спада?у све активности ко?е су усмерене на рану и правовремену ди?агностику, односно рано открива?е проблема и рано предузима?е активности како би се животни проблем решио. У односу на самоубиство, то ук?учу?е бро?не активности добро едукованих струч?ака, добро информисано друштво и породице, како би се рано препознале самоубилачке особе и правовремено предузеле активности ко?е има?у за ци? спречава?е самоубиства, односно ме?а?е начин функциониса?а, од негативног ка позитивном у односу на стил живота.

Терци?арна превенци?а

Ова врста превенци?е обухвата активности ко?е има?у за ци? побо?ша?е квалитета третмана и сма?е?е инвалидитета, односно било каквих других последица по касни?е функциониса?е неке особе.

Види ?ош

• Суицидална иде?а
• Вертеров ефекат
• Самоубилачка главобо?а

Литература

• Agerbo, E.; Nordentoft, M.; Mortensen, P. B. (2002). ?Familial, psychiatric, and socioeconomic risk factors for suicide in young people: Nested case-control study”. BMJ. 325 (7355): 74. PMC 117126?. PMID 12114236. doi:10.1136/bmj.325.7355.74. .
• Australian Goverment (2007). Risk and protective factors in suicide prevention. Australian Government-Department of Health and Ageing.
• Christoffersen, M. N., Poulsen, H. D., Nielsen, A (2003). ?Attempted suicide among young people: risk factors in a prospective register based study of Danish children born in 1966”. Acta Psychiatrica Scandinavica. 108 (5): 350—358. CS1 одржава?е: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Dirkem, E. (1997). Samoubistvo. Beograd: BIGZ.
• WHO (2014). ?Preventing suicide: a global imperative.”: 7, 20, 40. ISBN 978-92-4-156477-9. 

Спо?аш?е везе

Класификаци?а	D ICD-10: X60-X84 ICD-9-CM: E950 MeSH: D013405 DiseasesDB: 12641
Спо?аш?и ресурси	MedlinePlus: 001554 eMedicine: article/288598

• Центар за пружа?е емотивне подршке и превенци?у самоубистава
• ?Help Guide, превенци?а суицида”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2008. г. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• САМОУБИСТВО - Оти?и заувек или нестати на неко време
• Самоубиство - грех без опрошта?а
• ?Самоубиство коначна одлука” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 06. 2012. г. 
• Велике разлике у бро?у суицида у зем?ама Европе (?Политика“, 10. ма? 2016)

Молимо Вас, обратите паж?у на важно упозоре?е у вези са темама из области медицине (здрав?а).