penguins是什么意思

Малези?а Malaysia  (мала?ски)
Застава Грб
Крилатица: ?единство ?е снага (мала?с. Bersekutu Bertambah Mutu)
Химна: Мо?а зем?а (мала?с. Negaraku)
Главни град  (и на?ве?и)	Куала Лумпур 3° 8′ N 101° 41′ E
Службени ?език	мала?ски
Остали ?езици у употреби	енглески
Владавина
Облик државе	федерална парламентарна уставна монархи?а
— Кра?	Ибрахим од ?охора
— Председник Владе	Анвар Ибрахим
Законодавна власт	Парламент
— Гор?и дом	Сенат
— До?и дом	Представнички дом
Истори?а
Независност	од У?еди?еног Кра?евства
— Федераци?а	31. август 1957.
— Проглаше?е	16. септембар 1963.
Географи?а
Површина	?
— укупно	330.803 km2?(67)
— вода (%)	0,3
Становништво	?
— 2020.	32.447.385?(43)
— густина	101 ст./km2?(116)
Привреда
БДП / ПКМ	≈ 2024.
— укупно	1,306 блн. $?(30)
— по становнику	39.030 $?(53)
ИХР (2022)	0,807?(63) — веома висок
Валута	малези?ски рингит
— код валуте	MYR
Остале информаци?е
Временска зона	UTC +8
Интернет домен	?.my?
Позивни бро?	+60

百度 根据《国家社会科学基金管理办法》的相关规定，经研究，决定撤销这2个项目，已拨资助经费按原渠道退回。

Малези?а (мала?с. Malaysia), савезна ?е уставна монархи?а у ?угоисточно? Ази?и. Чини ?е тринаест савезних држава и три савезне територи?е, и простире се на површини од 330.803 km2. ?ужно кинеско море дели Малези?у на две области приближне величине, Западну Малези?у и Источну Малези?у (Малези?ски Борнео). Западна Малези?а има копнену границу са Та?ландом а поморску са Сингапуром, Ви?етнамом и Индонези?ом. Источна Малези?а има копнену границу са Бруне?ом и Индонези?ом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малези?е ?е Куала Лумпур а седиште савезне владе ?е у Путра?а?и. Према попису из 2010. године у Малези?и ?е живело 28,33 милиона ?уди, од ко?их ?е 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малези?и се налази Тан?унг Пи?а?, на??ужни?а тачка континенталног дела Евроази?е. Малези?а спада ме?у седамнаест зема?а са на?ве?ом разноврснош?у би?ног и животи?ског света, уз велико присуство ендемских врста.

Кра?евства на подруч?у данаш?е Малези?е у 18. веку су постала интересна сфера Британске импери?е. Након што су мала?ска кра?евства постала британски протекторати основане су административне ?единице познате као Британски поседи у Мала?и (енгл. Straits Settlements). Мала?ски део индокинеског полуострва ?е 1946. у?еди?ен у Мала?ску уни?у. Мала?а ?е 1948. реорганизована у Мала?ску Федераци?у, а 31. августа 1957. постала ?е независна. Неколико година касни?е, 16. септембра 1963, Мала?и су се прик?учили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава ?е променила назив у Малези?а. Непуне две године касни?е 1965, Сингапур ?е иск?учен из федераци?е.

Мултиетничност и мултикултуралност има велики утица? на политику зем?е. Ислам ?е уставом дефинисан као државна религи?а док ?е слобода вероисповести за?амчена. Систем државне управе ?е у велико? мери сличан британском а законодавство ?е засновано на англосаксонском праву. Шеф државе ?е кра?, познат као ?анг ди-Пертуан Агонг (мала?с. Yang di-Pertuan Agong). Он ?е изабрани монарх ког бира?у владари девет мала?ских савезних држава на мандат од пет година. Шеф владе ?е преми?ер.

Након стица?а независности, економски показате?и Малези?е су ме?у на?бо?има у Ази?и, са просечном годиш?ом стопом раста БДП-а од 6,5% током скоро педесет година. Привреда се традиционално осла?а на природна богатства зем?е али разви?а?у се и наука, туризам, трговина, и здравствени туризам. Данас Малези?а спада ме?у новоиндустри?ализоване зем?е са тржишном привредом. По висини БДП-а ?е на тре?ем месту у ?угоисточно? Ази?и, док ?е у свету ?е на 29. месту. ?едан ?е од оснивача АСЕАН-а, Самита источне Ази?е и Организаци?е исламске сарад?е, тако?е, чланица ?е АПЕК-а, Комонвелта наци?а, и Покрета несврстаних.

Порекло имена

Именом ?Малези?а“ означен ?е Мала?ски архипелаг на мапи из 1914. у ?едном америчком атласу.

Назив Малези?а ?е комбинаци?а речи Мала? са латинским односно грчким суфиксом -sia/-σ?α. Мала?ска реч Мела?у ?е вероватно настала од тамилских речи Мала? и ур што значи планина односно град, зем?а. Древни инди?ски трговци су за Мала?ско полуострво користили реч Мала?адвипа. Без обзира да ли ?е заиста овог порекла, вероватно ?е некада реч мела?у или мла?у у мала?ском/?аванском ?езику означавала постепено убрзава?е или трча?е. Ова? израз ?е приме?ен у описива?у снажне речне стру?е реке Мела?у на Суматри. Мела?ско кра?евство, ко?е ?е посто?ало у 7. веку на Суматри, касни?е ?е вероватно узело ово име.

Пре почетка европске колонизаци?а, домороци су Мала?ско полуострво звали Танах Мела?у т?. Мала?ска зем?а. Према расно? класификаци?и немачког научника ?охана Фридриха Блуменбаха, домородачко становништво острвског дела ?угоисточне Ази?е припада мала?ско? раси. Француски морепловац Жил Димон д'Ирвил ?е након експедици?е по Океани?и 1826. предложио Француском географском друштву (фр. Société de Géographie) по?мове Малези?а, Микронези?а и Меланези?а, ради разликова?а ових пацифичких култура и архипелага од посто?е?ег термина Полинези?а. Димон д'Ирвил ?е описао Малези?у као област познату под именом Источне Инди?е. Енглески етнолог ?ор? Сам?уел Виндзор Ерл ?е 1850. у Часопису о инди?ском архипелагу и источно? Ази?и (енгл. Journal of the Indian Archipelago and Eastern Asia) предложио да се острва у ?угоисточно? Ази?и назову Мела?унези?а или Индунези?а. У модерно? терминологи?и, по?ам Мала?ци означава етнорелиги?ску групу аустронези?ских народа ко?а углавном живи на Мала?ском полуострву и деловима оближ?их острва, ме?у ко?има ?е и источна обала Суматре, обала Борнеа, и ма?а острва ко?а се налазе изме?у ова два.

Након стица?а независности од Велике Британи?е 1957, држава ?е названа Мала?ска Федераци?а. Поред овог имена било ?е више предлога ме?у ко?има ?е и Лангкасука, по истори?ском кра?евству из првог милени?ума смештеном у гор?ем делу Мала?ског полуострва. Име Малези?а ?е усво?ено 1963. када су посто?е?е државе Малези?ске федераци?е, за?едно са Сингапуром, Северним Борнеом и Сараваком направиле нову федераци?у.

Географи?а

Главни чланак: Географи?а Малези?е

Положа?

Малези?а ?е смештена у екватори?алном по?асу, ко?и током целе године карактерише тропска клима.

Малези?а заузима површину од 329.847 km2, по чему ?е на 67. месту у свету. У Западно? Малези?и има копнену границу са Та?ландом, док се у Источно? Малези?и граничи са Индонези?ом и Бруне?ем. Са Сингапуром ?е повезана узаним уздигнутим путем и мостом. Поред тога, има поморску границу са Ви?етнамом и Филипинима. Реке Перлис и Голок, као и Пагала?ански канал ве?им делом чине природну границу према другим државама, док ?е део границе на мору предмет спора. Бруне? ?е практично енклава унутар Малези?е, ко?и савезна држава Саравак дели на два дела. Малези?а ?е ?едина зем?а чи?а се територи?а простире на ази?ско? копнено? маси као и на мала?ском архипелагу. Тан?унг Пи?аи, смештен у ?ужно? савезно? држави ?охор, на??ужни?а ?е континентална тачка Ази?е. Мала?ски пролаз, смештен изме?у Суматре и континенталног дела Малези?е, ?едан ?е од на?важни?их трговачких пролаза на свету, с обзиром да се преко ?ега одви?а 40% светске трговине.

Геологи?а и ре?еф

Западна и Источна Малези?а су одво?ене ?ужнокинеским морем. Континентални део Малези?е обухвата око 40% територи?е зем?е, а карактерише га углавном планински ре?еф, док се према истоку и западу протежу алуви?алне равни. У правцу север-?уг протеже се у дужини од око 740 km, док ?е у на?ширем делу у правцу исток-запад широк 322 km. У ?еговом средиш?ем делу налази се планински масив Титиванга, са на?вишим врхом Маунт Корбуом висине 2.183 метра, делом низа планинских венаца ко?и се протежу ?ужно ка средишту полуострва. Ове планине има?у густе шуме, и сачи?ене су углавном од гранита и других магматских стена. Добрим делом су еродирале, ствара?у?и тиме крашке облике ре?ефа. Неке од важни?их река извиру на овим планинама. Обала полуострва ?е дуга 1.931 km, а равнице ко?е га окружу?у су широке на?више 50 km. Ме?утим, луке се налазе само на западно? страни полуострва.

Источна Малези?а, на острву Борнео, има обалу дугу 2.607 km. Обухвата три физичко-географске целине: приобалну низи?у, брда и долине, и планине у унутраш?ости територи?е. На северном делу се протеже планински венац Крокер,. У ?еговом саставу ?е Кинабалу, на?виша планина у Малези?и. Смештена ?е у Националном парку Кинабалу, ко?и ?е под заштитом Унеска. На?виши делови овог планинског венца представ?а?у природну границу изме?у Малези?е и Индонези?е. На Сараваку се налази Национални парк Гунунг Мулу са бро?ним пе?инама.

Изме?у ова два дела Малези?е налазе се бро?на острва, ме?у ко?има ?е на?ве?е Банги.

Клима

Клима у Малези?и ?е екватори?ална са карактеристичним монсунима на ?угозападу (од априла до октобра) и на североистоку (од октобра до фебруара). У по?единим деловима планине спречава?у продор монсуна, тако?е, околна мора могу да ублаже високе температуре. Влажност ?е обично висока, а просечна годиш?а количина падавина ?е око 2.500 литара. Клима у континенталном делу и на источном делу Малези?е се разлику?е, ?ер на климу континенталном делу директно утичу ветрови са копна, док ?е на истоку присутни?и утица? океана. Малези?а има три климатске зоне: брда, низи?е, и приоба?е.

Политика

Пердана Путра ?е седиште преми?ера Малези?е.

Малези?а ?е савезна уставна монархи?а са изабраним кра?ем. Систем државне управе ?е веома сличан британском моделу, што ?е заоставштина колони?алне владавине Британаца. Поглавар државе има зва?е ?анг ди-Пертуан Агонг (мала?с. Yang di-Pertuan Agong) т?. кра?. Кра?а бира?у, на петогодиш?и мандат, девет наследних владара мала?ских савезних држава; остале четири савезне државе, на чи?ем челу се налазе гувернери, не учеству?у у одабиру кра?а. Према неформалном договору функци?а кра?а се систематски ротира изме?у девет савезних држава, а од ?ануара 2019. врши ?е Абдулах Султан Ахмад Шах, султан од Паханга. Од промена устава 1994. улога кра?а ?е углавном протоколарна, и огледа се у именова?у министара и чланова гор?ег дома.

Законодавна власт ?е поде?ена изме?у законодавних тела на нивоу федераци?е и савезних држава. Дводомну савезну скупштину чине до?и представнички дом, и гор?и дом т?. сенат. Представнички дом има 222 члана, изабрана по ?еднокружном ве?инском систему, на мандат од пет година. Сенат има 70 чланова са мандатом од три године, ко?и могу да буду чланови у два сазива; 26 чланова сената делегира?у скупштине 13 савезних држава а преостала 44 постав?а кра? на предлог преми?ера.

Свака савезна држава има ?еднодомну законодавну скупштину са члановима изабраним по ве?инском систему. На челу владa савезних држава налазе се преми?ери, ко?и су чланови скупштине савезне државе из ве?инске парти?е. У свим савезним државама са наследним владарима, преми?ер обавезно мора да буде Мала?ац ког имену?е преми?ер Малези?е. Избори за скупштину се одржава?у барем ?едном сваких пет година, послед?и су одржани у ма?у 2013. године. На савезним изборима могу да учеству?у сви држав?ани Малези?е стари?и од 21 године, као и на изборима за скупштине скоро свих савезних држава. Гласа?е ни?е обавезно. Избори за савезну скупштину као и за скупштине савезних држава одржава?у се истовремено, осим у случа?у савезне државе Саравак.

Махатир Мухамед, преми?ер Малези?е од 2018. до 2020.

Извршну власт има влада на челу са преми?ером. Преми?ер мора бити члан представничког дома, ко?и према миш?е?у кра?а предводи ве?ину у скупштини. Влада ?е састав?ена од чланова оба дома скупштине. Актуелни преми?ер, На?иб Разак, именован 2009, шести ?е председник владе Малези?е.

Малежански правни систем заснован ?е на англосаксонском праву. На?виши суд у зем?и ?е савезни суд, а испод ?ега су апелациони и два виша суда, ?едан у континенталном делу Малези?е и ?едан на малежанском Борнеу. Тако?е, у Малези?и посто?и посебан суд за случа?еве ко?и се односе на монархе. Смртна казна се изриче за злочине као што су убиства, тероризам и трговина наркотицима. Поред цивилних посто?е и шери?атски судови, ко?и спроводе шери?атске законе према муслиманима у областима породичног законодавства и вере.

Раса представ?а важну улогу у политици а бро?не политичке парти?е заступа?у припаднике само ?едне етничке групе. Државни про?екти оснажива?а као што ?е Нова економска политика, и након ?е Национална политика разво?а, спроведени су са ци?ем побо?ша?а положа?а бумипутера (ме?у ко?е спада?у Мала?ци и домородачка племена за ко?е се сматра да су првобитни становници Малези?е) у односу на не-бумипутере т?. етничке Кинезе и Индусе. Овим програмом бумипутерама ?е дата предност при запош?ава?у, образова?у, послова?у, и приступу ?ефтини?ем стамбеном простору и пово?ни?им кредитима. Ме?утим, то ?е проузроковало пове?а?е ме?унационалног незадово?ства. Тренутно се води дебата о секуларности малежанског друштва т?. да ли друштво треба да буде секуларно или да се држи исламских принципа. Као пример тога, Панмалежанска исламска парти?а ?е у законодавно? скупштини Келантана усво?ила законе исламског кривичног права али их ?е савезна влада поништила с образложе?ем да ?е кривично право у надлежности савезне владе.

Спо?ни односи и во?ска

Махатир Мухамед са Ма?к Помпео.

Малези?а ?е ?едан од оснивача Асоци?аци?е наци?а ?угоисточне Ази?е (АСЕАН) и Организаци?е исламске сарад?е, поред тога, чланица ?е бро?них ме?ународних организаци?а као што су У?еди?ене наци?е, Ази?ско-пацифичке економске сарад?е, Групе Д-8, и Покрета несврстаних. У прошлости ?е председавала АСЕАН-ом, Организаци?ом исламске сарад?е и Покретом несврстаних. Тако?е ?е, као бивша британска колони?а, чланица Комонвелта наци?а. Куала Лумпур ?е 2005. био дома?ин првог Самита источне Ази?е.

Спо?на политика Малези?е почива на принципу неутралности и одржава?а добрих односа са свим државама, без обзира на ?ихово политичко уре?е?е. Влада прида?е велики знача? безбедности и стабилности ?угоисточне Ази?е, и труди се да дуб?е разви?е односе са државама региона. Током истори?е, владе Малези?е су се трудиле да представе зем?у као напредну исламску наци?у при том ?ача?у?и односе са другим исламским зем?ама. ?едно од важних начела малежанске политике ?е национални суверенитет и право државе да самостално одлучу?е о унутраш?им стварима.

Територи?алне спорове влада решава на бро?не начине, изме?у осталог и на Ме?ународном суду правде. Око острва Спратли спори се више држава у региону ?угоисточне Ази?е, док Кина полаже право на целокупно ?ужнокинеско море. За разлику од сво?их суседа Ви?етнама и Филипина, Малези?а ни?е долазила у сукоб са Кином. Бруне? и Малези?а су 2009. об?авили да преста?у са претензи?ама на територи?у ?едне и друге зем?е, и да ?е решити спор око границе на мору. Филипини има?у прикривене претензи?е према источном делу Сабаха. Захтеви Сингапура на поврат зем?ишта проузроковали су напетости изме?у две зем?е, док са Индонези?ом посто?и спор око границе на мору.

На?знача?ни?е оруж?е ко?им располажу Малежанске оружане снаге. У смеру каза?ке одозго десно: подморница класе Скорпен, тенк ПТ-91М МБТ, падобранац са пушком М-16, и борбени авион Су-30МКМ.

Малези?а никада ни?е признала Израел и нема никакве дипломатске односе са овом зем?ом. Пружа снажну подршку Држави Палестини, и позвала ?е на су?е?е Израелу пред Ме?ународним судом правде због напада на Газу. Малежанске мировне снаге су присутне у Либану и у многим другим мировним миси?ама У?еди?ених наци?а.

Малежанске оружане снаге има?у три рода: Кра?евску малежанску морнарицу, Малежанску арми?у, и Кра?евско малежанско ратно ваздухопловство. Во?ни рок ни?е обавезан а за доброво?ну службу могу да се при?аве особе стари?е од 18 година. За во?не сврхе држава издва?а 1,5% БДП-а, и у ?ему ?е запослено 1,23% радно способних Малежана. Тренутно ?е Малези?а у процесу шире?а и модернизаци?е сва три рода сво?их оружаних снага.

Споразуми пет сила о одбрани (енгл. Five Power Defence Arrangements) представ?а?у регионалну безбедносну иници?ативу ко?а посто?и скоро четрдесет година. Она ук?учу?е здружене во?не вежбе Малези?е, Сингапура, Аустрали?е, Новог Зеланда, и У?еди?еног Кра?евства. Поред тога Малези?а обав?а во?не вежбе са Индонези?ом. и С?еди?еним Државама. Малези?а и Филипини има?у споразум о за?едничким вежбама безбедносних снага с ци?ем обезбе?ива?а поморске границе и борбе против илегалне имиграци?е.

Административна подела

Перлис Кедах Пенанг Келантан Теренгану Перак Селангор Негери Сембилан Малака ?охор Паханг Саравак Сабах Лабуан Куала Лумпур Путра?а?а Зап. Малези?а Ист. Малези?а савезне државе савезне територи?е ?ужнокинеско море Мала?ски пролаз Та?ландски залив Сулуско море Целебеско море Бруне? Индонези?а Индонези?а Индонези?а Сингапур Та?ланд

Малези?а ?е федераци?а тринаест савезних држава (мала?с. Negeri) и три савезна вила?ета (мала?с. Wilayah Persekutuan). Оне су смештене у двема областима, ?еданаест савезних држава и два вила?ета се налазе на континенталном делу Малези?е, док су две савезне државе и ?едан вила?ет у Источно? Малези?и. Свака савезна држава ?е поде?ена на округе, ко?и се да?е деле на мукиме. У Сабаху и Сараваку окрузи су груписани у области.

Управа над савезним државама ?е поде?ена изме?у федералне и владе савезне државе, са различитим принадлежностима, а савезна влада има директну управу над савезним вила?етима. Нижи нивои власти су наме?ени локалним властима, где спада?у градска, окружна и општинска ве?а. Федералне и власти савезне државе могу да оформе аутономна тела у нижим ?единицама управе у ци?у обав?а?а одре?ених задатака. Савезним уставом су локалне власти, ван савезних територи?а, под ?урисдикци?ом владa савезних држава, мада се у пракси федерална влада меша у послове локалних самоуправа. У Малези?и посто?е 144 ?единице управе, ме?у ко?има ?е 11 градских ве?а, 33 општинска ве?а, и 97 окружних ве?а.

Тринаест савезних држава ?е формирано на основу истори?ских мала?ских кра?евстава, а девет од ?еданаест савезних држава у континенталном делу Малези?е, познатих као Мала?ске државе, задржало ?е сво?е кра?евске породице. Кра?, након консултаци?а са преми?ерима савезних држава ко?е нема?у монархе, постав?а гувернере на четворогодиш?и мандат.

Истори?а

Главни чланак: Истори?а Малези?е

У 15. веку Малачки султанат ?е постао главно место за шире?е ислама на Мала?ском архипелагу.

Докази о посто?а?у ?уди на подруч?у Малези?е датира?у 40.000 година у прошлост. Претпостав?а се да су први становници Мала?ског полуострва били Негрити. Трговци и колонисти из Кине и Инди?е су дошли на?рани?е у првом веку нове ере. Током другог и тре?ег века су изградили луке и градове у приоба?у. Захва?у?у?и ?има кинески и инди?ски утица? ?е имао снажан утица? на тамош?е културе, а становништво Мала?ског полуострва ?е прихватило хиндуизам и будизам. Записи на санскрту по?авили су се на?рани?е у четвртом или петом веку. Кра?евство Лангкасука настало отприлике у другом веку на северу Мала?ског полуострва, посто?ало ?е до 15. века. Изме?у 7. и 13. века, на?ве?и део ?уга Мала?ског полуострва ?е био део царства Сриви?а?а. Након пада Сриви?а?е, на ве?ем делу полуострва и Мала?ског архипелага превладао ?е утица? царства Ма?апахит. Арапи, као и трговци из сред?е Ази?е и Инди?е, почели су да у 14. веку шире ислам ме?у Мала?цима. Почетком 15. века, султан Искандар Шах, одбегли кра? бившег кра?евства Сингапура, основао ?е Малачки султанат, ко?и се сматра првом независном државом на подруч?у Мала?ског полуострва. У то време Малака ?е била важно трговачко средиште, што ?е привлачило трговце из целог региона.

Холандска морнарица се бори са португалском, током Холандско-португалског рата 1606, ради превласти над Малаком.

Малаку су 1511. заузели Португалци, да би ?е 1641. заузели Холан?ани. Британска импери?а ?е присутна у Мала?и од 1786, пошто ?е султан Кедаха изна?мио острво Пенанг британско? Источноинди?ско? компани?и. Британци су 1819. добили Сингапур, а 1824, након Англо-холандског споразума, преузели су власт над Малаком. До 1826, Британци су вршили непосредну власт над Пенангом, Малаком, Сингапуром, и острвом Лабуан, ко?и су прогласили крунском колони?ом Британских поседа у Мала?и. До почетка 20. века, владари држава Паханг, Селангор, Перак, и Негри Сембилан, познатих као Федеративне Мала?ске Државе, споразумно су имали британске држав?ане као саветнике. Преосталих пет држава на полуострву, тзв. Нефедеративних Мала?ских Држава, иако нису били под директном британском влаш?у, тако?е ?е прихватило британске саветнике почетком 20. века.

До 19. века Мала?ско полуострво и Борнео су се углавном независно разви?али. Британска власт ?е подстицала усе?ава?е кинеских и инди?ских радника на ово подруч?е. Подруч?е данаш?ег Сабаха, тадаш?и северни Борнео, под британску власт ?е дошло изме?у 1877. и 1878. након што су султан од Бруне?а и султан од Сулуа препустили право над овом територи?ом. Саравак ?е 1842. султан од Бруне?а уступио ?е?мсу Бруку, чи?и су наследници, као Беле ра?е, владали независним Кра?евством Саравак до 1946, када ?е постао крунска колони?а.

Статуа Франсиса Ла?та у Форт Корнвалису на Пенангу, симболизу?е почетак британске експанзи?е на Мала?ском архипелагу у 18. веку.

Током Другог светског рата, ?апанска во?ска ?е више од три године држала под окупаци?ом Мала?у, Северни Борнео, Саравак, и Сингапур. Тада ?е дошло до пораста етничких тензи?а и национализма. Подршка народа за независнош?у порасла ?е након што су Савезници поново заузели Мала?у. Планови Британаца да након рата об?едине управу Мала?е у оквиру ?едне крунске колони?е назване Мала?ска уни?а наишли су на снажно против?е?е Мала?аца, ко?и су се противили слаб?е?у мала?ских владара и дава?у држав?анства етничким Кинезима. Мала?ска уни?а, успостав?ена ?е 1946, а чинили су ?е сви британски поседи на Мала?ском полуострву изузев Сингапура, убрзо ?е расформирана и 1. фебруара 1948. заме?ена Мала?ском федераци?ом, ко?а ?е обновила аутономи?у владара мала?ских држава под британским патронатом. Истовремено, углавном кинески побу?еници под во?ством Мала?ске комунистичке парти?е изводили су герилске нападе с ци?ем истерива?а Британаца из Мала?е. Мала?ски устанак ?е тра?ао изме?у 1948. и 1960. и представ?ао ?е борбу против побу?еника ко?у су предводиле трупе Комонвелта наци?а. Након овог сукоба спроведен ?е план ствара?а федеративне Мала?е са Северним Борнеом (ко?и се придружио као Сабах), Сараваком, и Сингапуром. Предложени датум настанка федераци?е био ?е 31. август 1963; ме?утим, датум ?е померен за 16. септембар исте године због против?е?а председника Индонези?е Сукарна и У?еди?ене народне парти?е Саравака.

Настанак федераци?е пратио ?е пораст напетости ук?учу?у?и сукоб са Индонези?ом, излазак Сингапура из за?еднице 1965. године, и расну поделу. Ова подела ?е достигла врхунац током расних немира 13. ма?а 1969. године. Након немира, преми?ер Тун Абдул Разак почео ?е са спрово?е?ем контроверзне Нове економске политике, с ци?ем економског ?ача?а домородачког становништва познатог као Бумипутера. Почевши од осамдесетих година 20. века, под во?ством преми?ера Махатира Мухамеда, Малези?а ?е забележила убрзани раст привреде и урбанизаци?е. Ослонац привреде су уместо по?опривреде постали производ?а и индустри?а. Бро?ни капитални про?екти су завршени, као што су Куле Петронас, Ауто-пут Север-?уг, Ем-Ес-Си Мале?ша, и нови административни главни град Путра?а?а. Ме?утим, кра?ем деведесетих година 20. века Ази?ска финанси?ска криза готово ?е уништила валуту, берзу и тржиште некретнина у Малези?и.

Становништво

Процентуално учеш?е етничких група у становништву Малези?е према попису из 2010.

Према попису из 2010. Малези?а ?е имала 28.334.135 становника, што ?е сврстава на 42. место у свету. Становништво Малези?е чине бро?не етничке групе. Домицилно становништво чини 91,8%, док странци чине преосталих 8,2% становништва. Мала?ци, тзв. ‘’бумипутере”, чине 67,4% држав?ана Малези?е. Они има?у преовла?у?у?у улогу у политичком животу зем?е. Термин бумипутера се односи и на одре?ене домородачке народе ко?и нису мала?ског порекла, ме?у ко?е спада?у етнички Та?ци, Кмери, Чами и домородачко становништво Сабаха и Саравака. Бумипутере немала?ског порекла чине више од половине становништва у савезним државама Сабах и Саравак. На континенталном делу Малези?е посто?е и ма?е групе уро?еника познатих као Оранг Асли (мала?с. Orang Asli). Свака савезна држава има сво?е законе према ко?има одре?у?е статус бумипутера.

Остале ма?ине ко?е нема?у статус бумипутера чини знача?ан део становништва. Етнички Кинези чине 24,6%, док Индуси чине 7,3% становништва. Кинези традиционално има?у велики утица? у привреди и трговини, и ве?инско су становништво у Пенангу. Индуси, ме?у ко?има су ве?ина Тамили, почели су да пристижу у Малези?у почетком 19. века. Особе ро?ене у Малези?и не стичу аутоматски малежанско држав?анство, али га стичу деца ро?ена у иностранству, чи?а су оба родите?а Малежани. Дозво?ена ?е могу?ност поседова?а дво?ног држав?анства. Због имиграци?е држав?анство у савезним државама Сабах и Саравак на малежанском Борнеу се разлику?е од онога у континенталном делу Малези?е. Са навршених дванаест година сваки гра?анин доби?а биометри?ску идентификациону картицу познату као ‘’MyKad”, ко?у мора да носи све време.

Густина становништва

Малежански образовни систем чини необавезно предшколско, обавезно основно шестогодиш?е, и опционо петогодиш?е сред?ошколско школова?е. Основне школе у Малези?и су поде?ене на оне у ко?има се настава одви?а на мала?ском, и на оне где се преда?е на кинеском или тамилском ?езику. Након петогодиш?е сред?е школе, ученици полажу матурски испит (мала?с. Sijil Pelajaran Malaysia). Дванаестомесечни програм за упис на факултете уведен ?е 1999. а ученици ко?и га заврше могу да се упишу на локалне универзитете. Ме?утим, само десет посто места ?е наме?ено студентима ко?и се не воде као бумипутере.

Смртност новоро?енчади ?е 2009. износила 6 на 1000 ро?ених, док ?е очекивани животни век био 75 година. Малежанска влада ?е поставила ци? да у зем?и разви?е медицински туризам, па, изме?у осталог, за ту сврху издва?а пет посто од бу?ета наме?еног унапре?е?у соци?алног сектора. Становништво ?е углавном смештено на континенталном делу Малези?е где живи 20 од 28 милиона Малежана. У градовима живи седамдесет посто становништва. Куала Лумпур ?е главни и на?ве?и град, као и трговачко и финанси?ско средиште зем?е. Путра?а?а ?е седиште владе Малези?е. У ?у су пресе?ене многе извршне и законодавне установе савезне владе ради растере?е?а Куала Лумпура.

У Малези?и живи више од три милиона имиграната; око десет посто становништва, ко?и раде углавном радно интензивне послове. Према процени невладиних организаци?а у Сабаху два од три милиона становника чине илегални имигранти. У Малези?и живи приближно 171.500 избеглица и тражилаца азила. Од овог бро?а, око 79.000 ?е из М?анмара, 72.400 ?е са Филипина, и 17.700 ?е из Индонези?е.

На?ве?и градови у Малези?и Извор: Попис становништва 2010.
	№	Град	Територи?а	Популаци?а
Куала Лумпур ?ор?таун	1.	Куала Лумпур	Савезна Територи?а	1.475.337	Ипох Шах Алам
	2.	?ор?таун	Пенанг	708.127
	3.	Ипох	Перак	657.892
	4.	Шах Алам	Селангор	641.306
	5.	Петалинг ?а?а	Селангор	613.977
	6.	?охор Бахру	?охор	497.067
	7.	Малака	Малака	484.885
	8.	Кота Кинабалу	Сабах	452.058
	9.	Алор Сетар	Кедах	405.523
	10.	Куала Теренгану	Теренгану	337.553

Религи?а

Удео становништва Малези?е према вероиспосвести.

Малежанским уставом за?амчена ?е слобода вероисповести, док ?е ислам дефинисан као државна религи?а. Према подацима са Пописа становништва из 2010. етничка припадност и вероисповест су у велико? корелаци?и. Приближно 61,3% становништва су муслимани, будисти чине 19,8%, хриш?ани 9,2%, хиндуисти 6,3%, а 1,3% Малежана практику?е конфучи?анизам, таоизам и друга традиционална кинеска верова?а. Особе ко?е не припада?у ни ?едно? религи?и чине 0,7% а преосталих 1,4% становника Малези?е су припадници других конфеси?а или нису одговорили на постав?ено пита?е.

Сунитско шафи?ско верско-правно уче?е ?е преовла?у?у?и облик ислама у Малези?и.

На основу Пописа становништва из 2010. Мала?ци су стопроцентно муслимани, док су 83,6% етничких Кинеза будисти, 3,4% су таоисти, 11,1% су хриш?ани, и присутан ?е ?едан ма?и бро? муслимана у областима као што ?е Пенанг. Ве?ина Индуса, ?их 86,2%, су хиндуисти, а ме?у ?има су присутни и хриш?ани (6,0%) и муслимани (4,1%). Ме?у бумипутерама немала?ског порекла преовла?у?е хриш?анство са 46,5%, а муслимани у ово? популаци?и чини 40,4% становништва.

Муслимани су у обавези да пошту?у одлуке шери?атских судова када се ради верским пита?има. Од исламских суди?а се очеку?е да следе шафи?ску верско-правну школу, ко?а ?е главни мезхеб у Малези?и. Надлежност шери?атских судова ?е ограничена на пита?а муслимана у областима као што су брак, насле?ива?е, развод, апостази?а, промена вере, и старате?ство. Ни ?едан други кривични или гра?ански преступ ни?е у надлежности шери?атских судова, ко?и има?у сличну хи?ерархи?у као цивилни судови. Поред тога што су цивилни изнад шери?атских судова они се не баве пита?има везаним за ислам.

?език

Распростра?еност ?езичких породица у Малези?и:
(кликни на приказ)

  мала?ска

  борнеанска

  асли?анска

  копнено да?ачка

  Сама-Ба?ав

  филипинска

  креолска

  области у ко?има се говори више ?езика

Службени ?език Малези?е ?е малежански, стандардизовани облик мала?ског ?езика. Званичници Малези?е за ова? ?език користе назив Bahasa Malaysia (дословно малежански ?език), док ?е законом дефинисан назив службеног ?езика Bahasa Melayu (дословно мала?ски ?език). Током истори?е енглески ?е био де факто ?език администраци?е, да би употреба мала?ског превагнула након расних немира 1969. године. Законом о националном ?езику из 1967. латиничко писмо (мала?с. Tulisan Rumi) дефинисано ?е као писмо националног ?езика, али ни?е забра?ена употреба мала?ског писма, познатог као ?ави (мала?с. Jawi).

Енглески ?е и да?е широко распростра?ен као други ?език, а Законом о националном ?езику из 1967. у неким случа?евима ?е допуштена ?егова службена употреба, поред тога енглески се користи у настави математике и природних наука у свим државним школама.

Малежански енглески, познат као стандардни малежански енглески, вари?анта ?е британског енглеског. Малежански енглески ?е распростра?ен ме?у пословним светом, за?едно са манглишом, што ?е колокви?ални назив за вари?анту енглеског са примесама мала?ског, кинеског и тамилског ?езика.

У Малези?и се говори 137 ?езика, од чега 41 на континенталном делу Малези?е. Домородачка племена у Источно? Малези?и говоре ?езицима ко?и су блиски али ипак различити од мала?ског. Ибан ?е на?чеш?и ?език ме?у племенима у Сараваку, док су дусунски и кадазански ?езици распростра?ени ме?у домороцима Сабаха. Етнички Кинези углавном говоре кинеским ди?алектима карактеристичним за ?ужне кинеске провинци?е. Углавном су то кантонски, мандарински, хоки?енски, хака, ха?нански, и фу?оу ди?алекти. Тамили, ко?и чине ве?ину етничких Индуса, говоре тамилским ?езиком. Поред ових у Малези?и се говоре и други ?езици ?ужне Ази?е, као што ?е та?ски. ?едан мали бро? Малежана има белачко порекло и говори креолским ?езицима, као што ?е португалски заснован на малачком креолском, и шпански заснован на ?езику чавакано.

Привреда

У послед?е три децени?е Малези?а ?е доживела привредну преобразбу захва?у?у?и великим иностраним улага?има (у производ?у електронских уре?а?а, нпр.), налазиштима нафте. Данас спада у групу сред?е разви?ених држава са БДП-ом од 12.100 УСД по становнику мерено по ППП-у у 2003.

Ту ?е велику улогу имао контроверзни преми?ер Махатир Мохамад, ко?и ?е у зем?и подстицао прозападне тржишне реформе, али и ауторитарним мерама одржавао новоуспостав?ену равнотежу изме?у различитих верских и етничких група.

Велики утица? у привреди Малези?е има?у странци али у послед?е време има?у и дома?и капиталисти. Углавном због ?ефтине радне снаге. Има?у високо разви?ену привреду, са индустри?ализаци?ом. Руде су; гвож?е, нафта, бакар, волфрам, боксит, колумбита. Индустри?а ?е високо разви?ена, неке од на?знача?ни?их су; металурги?а, електроиндустри?а, хеми?ска, бродоград?а и прехрамбена индустри?а. По?опривреда ?е тако?е ?едан од битних фактора привреде, била у власништву страног капитала али се сменило па ?е у дома?ем власништву (али ?ош увек посто?и утица? странаца). Неке од на?битни?их грана су: каучук, бибер, палмино у?е, кокосов орах, банане, ананас, ше?ерна трска и дуван.

Култура

Кувар прави муртабак, ?едну врсту палачинке са мало меса и луком, у Куала Лумпуру.

Малежанско друштво карактерише национална, расна и ?езичка разноликост. Изворну културу овог подруч?а створила су домородачка племена за?едно са Мала?цима, ко?и су се касни?е населили. Инди?ска и кинеска култура тако?е има?у знача?ан утица? на целокупно друштво. Тако?е, присутни су и перси?ски, арапски и британски културни утица?и. Културна асимилаци?а етничких ма?ина ни?е изражена.

Влада ?е 1971. осмислила Националну културну политику, дефинишу?и тиме малежанску културу. ?оме ?е формулисано да малежанска култура мора бити заснована на култури домородачких народа Малези?е, да може садржати прихват?иве елементе других култура, и да ислам мора бити део ?е. Тако?е, ?оме ?е мала?ски ?език постав?ен испред других. Ово уплита?е владе у културу увредило ?е немала?це ко?и су то доживели као ума?е?е културне слободе. Кинеска и инди?ска удруже?а предале су меморандуме влади у ко?има их оптужу?у за спрово?е?е недемократске културне политике.

Изме?у Малези?е и суседних зема?а посто?е одре?ене несугласице око културе, пона?више са Индонези?ом. Ове две зем?е има?у слично културно насле?е, деле многе традици?е и ствари. У Индонези?и посто?е снажна осе?а?а за заштиту националног насле?а, док у Малези?и та осе?а?а нису тако изражена ?ер ве?ина становништва прихвата чи?еницу да деле многе вредности. Владе две зем?е воде ди?алог око превазилаже?а несугласице везаног за културно насле?е.

Уметност

Занатли?а изра?у?е батик. Малежански батик ?е обично прошаран цветним мотивима светле бо?е.

Традиционална малежанска уметност првенствено се односи на резбари?у, тка?е, и израду предмета од сребра. Производи традиционалне уметности се кре?у од ручно тканих корпи из сеоских кра?ева до предмета од сребра са мала?ских дворова. Домородачко становништво источног дела Малези?е познато ?е по дрвеним маскама. Свака етничка група има карактеристичан фолклор, уз мала преплита?а са другим културама. Ме?утим, у мала?ско? уметности присутни су неки утица?и из северне Инди?е услед ?еног истори?ског утица?а на ово подруч?е.

Традиционална мала?ска музика и фолклор вероватно су настала у подруч?у Келантан-Патани уз утица?е из Инди?е, Кине, Та?ланда и Индонези?е. Музика почива на удара?кама, од ко?их су на?знача?ни?и буб?еви (мала?с. gendang). Посто?и барем четрнаест врста традиционалних буб?ева. Буб?еви и други традиционални ударни инструменти су често изра?ени од природних матери?ала. Музика се традиционално користи у приповеда?у, прославама и дога?а?има као што ?е жетва. Некада ?е била кориш?ена као вид ме?умесне комуникаци?е. У Источно? Малези?и, музички ансамбли са гонговима, као што су агунг и кулинтанг, уобича?ени су на свадбама и сахранама. Ови ансамбли су чести и у суседним областима као што су Минданао на Филипинима, Калимантан у Индонези?и, и Бруне?.

Малези?а има дугу усмену традици?у ко?а ?е посто?ала пре по?аве писане речи и настав?ена ?е до данас. Сваки мала?ски султанат створио ?е сопствену к?ижевну традици?у, инспирисану древним усменим причама и причама ко?е су дошле са исламом. Прва мала?ска к?ижевност писана ?е арапским писмом. На?стари?и писани споменик на мала?ском ?е Теренгански камен из 1303. године. Кинеска и инди?ска к?ижевност ?е стицала популарност са пове?а?ем говорника ових ?езика у Малези?и, а током 19. века и у Малези?и наста?у дела на ?езицима из ових зема?а. Енглески ?е тако?е временом постао раширен ?език у к?ижевности. Влада Малези?е ?е 1971. предузела кораке у ци?у дефиниса?а к?ижевности на различитим ?езицима. К?ижевност на мала?ском ?е проглашена националном к?ижевнош?у Малези?е, к?ижевност на другим бумипутерским ?езицима названа ?е обласном к?ижевнош?у, док ?е к?ижевност на мандаринском, тамилском и енглеском проглашена регионалном к?ижевнош?у. Поези?а ?е веома разви?ена и користи многе форме. Популарна ?е форма хика?ат а пантун се раширио из мала?ског у друге ?езике.

Кухи?а

Тех тарик

Наси лемак.

Национално пи?е и национално ?ело Малези?е.

У малежанско? кухи?и одражава се етничка разноликост ?еног становништва. Бро?не културе из зем?е и окруже?а знача?но су утицале на малежанску кухи?у. На?ве?и допринос су дали Мала?ци, Кинези, Индуси, Та?ци, ?аванци и Суматрани, првенствено због географског положа?а Малези?е на раскрсници некадаш?ег пута зачина. Малежанска кухи?а ?е на?слични?а сингапурско? и бруне?ско?, а тако?е има сличности са филипинском кухи?ом.

У Малези?и се може уочити и спа?а?е различитих кухи?а, па се тако у кинеским ресторанима често служе мала?ска ?ела. Храна карактеристична за ?едну културу некада бива припрем?ена на начин специфичан за неку другу, што значи да иако ве?ина ?ела не води порекло из Малези?е она се у ово? зем?и припрема?у на другачи?и начин. Пиринач ?е састо?ак многих ?ела. Чили се често користи, мада не превише.

Меди?и

Воде?е малежанске новине су у власништву државе и странака у влада?у?о? коалици?и, мада и неке ве?е опозиционе парти?е има?у сво?е новине ко?е се дистрибуира?у без икаквих ограниче?а. Посто?и подела у меди?има у зависности од тога у ком делу државе се налазе. Меди?и у континенталном делу Малези?е не прида?у велики знача? вестима са истока зем?е, и често на источне савезне државе гледа?у као на колони?е континенталног дела државе. У Малези?и посто?е дневни листови на мала?ском, енглеском, кинеском и тамилском ?езику. Слобода штампе ?е ограничена бро?ним забранама на издавачка права и на приступ информаци?ама. У прошлости ?е влада пред изборе покушавала да подри?е рад опозиционих меди?а. Тако ?е 2007. ?една владина агенци?а издала директиву свим приватним ради?ским и телевизи?ским станицама да се уздрже од емитова?а говора опозиционих лидера, што су осудили политичари опозиционе Парти?е демократске акци?е. На?ве?а слобода штампе ?е на Сабаху, где су сви таблоиди осим ?едног независни од утица?а владе. Закони, као што ?е Акт о штампаним меди?има и публикаци?ама, наводе се као ограничава?е слободе изражава?а.

Празници и фестивали

На?ве?и будистички храм у ?угоисточно? Ази?и – Кек Лок Си у Пенангу – освет?ен пред дочек лунарне Нове године.

Малежани славе бро?не празнике и фестивале током године. Неки од ?их су званични празници у цело? зем?и, док се неки прослав?а?у у одре?еним савезним државама. Тако?е, неке фестивале прослав?а?у по?едине верске или етничке групе. Државним празницима су проглашени на?важни?и празници свих ве?их етничких и верских група. На?знача?ни?и државни празник ?е Хари мердека (мала?с. Hari Merdeka), т?. Дан независности, ко?и се обележава 31. августа, у знак се?а?а на проглаше?е независности Мала?ске Федераци?е 1957. године. Дан Малези?е ?е 16. септембра, у знак се?а?а на формира?е федераци?е 1963. године. Остали важни?и државни празници су Празник рада (1. ма?) и Кра?ев ро?ендан (прва неде?а ?уна).

Муслимански празници су чести ?ер ?е ислам државна религи?а; изме?у осталих то су Рамазански ба?рам (мала?с. Hari Raya Aidilfitri), Курбан-ба?рам (мала?с. Hari Raya Haji), Дан ро?е?а пророка Мухамеда и други. Етнички Кинези прослав?а?у кинеску Нову годину и друге празнике у складу са традиционалним кинеским верова?има. Индуси у Малези?и прослав?а?у Депавали, празник светлости, док ?е Та?пусам верски обред током ког се окуп?а?у ходочасници из целе зем?е у пе?инама Бату. Хриш?анска за?едница у Малези?и слави исте празнике као и хриш?ани широм света, ме?у ко?има су на?познати?и Божи? и Ускрс. Малежани у источном делу зем?е прослав?а?у празник посве?ен жетви под именом Гава?. Упркос томе што ?е ве?ина празника карактеристична за одре?ену етничку или верску за?едницу, прославе су универзалне. У складу са обича?ем познатим као отворена ку?а Малежани за?еднички учеству?у у прославама празника.

Спорт

Стаза Сепанг током Велике награде Малези?е 2011.

У Малези?и су на?популарни?и спортови фудбал, бадминтон, хоке? на трави, боулз, тенис, сквош, ?едре?е, ске?тбординг, ?аха?е ко?а и борилачки спортови. Ту се издва?а фудбал ко?и привлачи на?ве?у паж?у а Малези?а планира да се кандиду?е за организаци?у Светског купа 2034. године. Поред фудбала, велика паж?а се покла?а бадминтону. У овом спорту Малези?а ?е ?една од четири зем?е ко?е су осва?але Томасов куп, екипно светско првенство за мушкарце. Британски во?ници су у Малези?у донели сквош а прво такмиче?е ?е одржано 1939. године. Мушка малежанска репрезентаци?а у хоке?у на трави ?е на 13. месту у свету док ?е Куала Лумпур био дома?ин тре?ег и десетог Светског купа у хоке?у на трави. У Малези?и се на стази Сепанг од 1999. одржава?у трке Формуле 1. Традиционална борилачка вештина силат мела?у (мала?с. Silat Melayu) веома ?е популарна ме?у етничким Мала?цима у Малези?и, Сингапуру и Бруне?у.

Олимпи?ски комитет Мала?ске Федераци?е основан ?е 1953, а наредне године прим?ен ?е у чланство Ме?ународног олимпи?ског комитета. Малежански спортисти су на олимпи?ским играма први пут учествовали 1956. у Мелбурну. Године 1964. име комитета ?е проме?ено у Олимпи?ски комитет Малези?е а ова зем?а од при?ема у чланство МОК-а само ?едном ни?е учествовала на Олимпи?ским играма. На Олимпи?ским играма у Минхену 1972. Малези?у ?е представ?ало 57 спортиста, што ?е до сада на?ве?и бро?. Малежански спортисти су на олимпи?ским играма осво?или ?еданаест меда?а; осам у бадминтону, две у скоковима у воду и ?едну бициклизму. На Играма Комонвелта ова зем?а ?е од 1950. учествовала под именом Мала?а а од 1966. као Малези?а. Куала Лумпур ?е био дома?ин Игара Комонвелта 1998. године.

Литература

• Milner, Anthony (2010). The Malays (The Peoples of South-East Asia and the Pacific). Wiley-Blackwell. стр. 18—19. ISBN 978-1-4443-3903-1. 
• Abdul Rashid, Melebek; Amat Juhari, Moain (2006). Sejarah Bahasa Melayu ("History of the Malay Language"). Utusan Publications & Distributors. стр. 9—10. ISBN 978-967-61-1809-7. 
• Usa, Ibp; USA Int'l Business Publications (2007). Malaysia Army Weapon Systems Handbook. Int'l Business Publications. стр. 75. ISBN 978-1-4330-6180-6. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступ?ено 22. 08. 2023. 
• Boon, Kheng Cheah (2002). Malaysia: The Making of a Nation. Institute of Southeast Asian Studies. стр. 93. ISBN 978-981-230-154-3. 
• Langford, John W.; Brownsey, K. Lorne (1988). The Changing Shape of Government in the Asia-Pacific Region. IRPP. стр. 101. ISBN 978-0-88645-060-1. 

Порекло имена

• Ahir, D. C. (1995). A Panorama of Indian Buddhism: Selections from the Maha Bodhi journal, 1892–1992. Sri Satguru Publications. стр. 612. ISBN 978-81-7030-462-3. 
• Bernasconi, Robert; Lott, Tommy Lee (2000). The Idea of Race. Hackett Publishing. ISBN 978-0-87220-458-4. 
• Eliot, Joshua; Bickersteth, Jane (2000). Sumatra Handbook. Footprint Handbooks. стр. 262. ISBN 978-1-900949-59-0. 
• Gopal, Lallanji (2000). The economic life of northern India: c. A.D. 700–1200. Motilal Banarsidass. стр. 139. ISBN 978-81-208-0302-2. 
• Mukerjee, Radhakamal (1984). The culture and art of India. Coronet Books Inc. стр. 212. ISBN 978-81-215-0114-9. 
• Pande, Govind Chandra (2005). India's Interaction with Southeast Asia: History of Science, Philosophy and Culture in Indian Civilization, Vol. 1, Part 3. Munshiram Manoharlal. стр. 266. ISBN 978-81-87586-24-1. 
• Reid, Anthony (2010). Imperial alchemy : nationalism and political identity in Southeast Asia. Cambridge University Press. стр. 95. ISBN 978-0-521-87237-9. 
• Room, Adrian (2004). Placenames of the World: Origins and Meanings of the Names for Over 5000 Natural Features, Countries, Capitals, Territories, Cities and Historic Sites. McFarland & Company. стр. 221. ISBN 978-0-7864-1814-5. 
• Sarkar, Himansu Bhusan (1970). Some contributions of India to the ancient civilisation of Indonesia and Malaysia. Punthi Pustak. стр. 8. 
• Singh, Kumar Suresh (2003). People of India. 26. Anthropological Survey of India. стр. 981. ISBN 978-81-85938-98-1. 
• Suarez, Thomas (1999). Early Mapping of Southeast Asia. Periplus Editions (HK) Ltd. стр. 46—47. ISBN 978-962-593-470-9. 
• Tiwary, Shanker Shiv (2009). Encyclopaedia Of Southeast Asia And Its Tribes (Set Of 3 Vols.). Anmol Publications Pvt. Ltd. стр. 37. ISBN 978-81-261-3837-1. 
• Weightman, Barbara A. (2011). Dragons and Tigers: A Geography of South, East, and Southeast Asia. John Wiley and Sons. стр. 449. ISBN 978-1-118-13998-1. 

Географи?а

• World and Its Peoples: Malaysia, Philippines, Singapore, and Brunei. Marshall Cavendish Corporation. 2008. стр. 1160,1166—1192,1218—1222. ISBN 978-0-7614-7642-9. 
• Ooi Keat Gin, Gin (2010). The A to Z of Malaysia. Rowman & Littlefield. стр. lxxxii. ISBN 9780810876415. 
• Prescott, John Robert Victor; Schofield, Clive H (2001). Undelimited maritime boundaries of the Asian Rim in the Pacific Ocean. International Boundaries Research Unit. стр. 53. ISBN 978-1-897643-43-3. 
• Richmond, Simon (2010). Malaysia, Singapore & Brunei. Lonely Planet. стр. 366. ISBN 978-1-74104-887-2. 
• Saw, Swee-Hock (2007). The population of Peninsular Malaysia. Institute of Southeast Asian Studies. стр. 1—2. ISBN 978-981-230-730-9. 
• Stevens, Alan M. (2004). Kamus Lengkap Indonesia Inggris. Ohio University Press. стр. 89. ISBN 978-979-433-387-7. 
• Thiessen, Tamara (2012). Borneo: Sabah - Brunei - Sarawak. Bradt Travel Guides. стр. 192. ISBN 9781841623900. Приступ?ено 5. 2. 2016. 

Политика

• The management of secondary cities in southeast Asia. United Nations Centre for Human Settlements. 1996. стр. 120. ISBN 978-92-1-131313-0. 

Истори?а

• Gullick, J. M. (1967). Malaysia and Its Neighbours, The World studies series. Taylor & Francis. стр. 148—149. ISBN 978-0-7100-4141-8. 
• Hock, David Koh Wee (2007). Legacies of World War II in South and East Asia. Institute of Southeast Asian Studies, Singapore. стр. 48. ISBN 978-981-230-457-5. 
• Mühlh?usler, Peter; Tryon, Darrell T; Wurm, Stephen A (1996). Atlas of languages of intercultural communication in the Pacific, Asia and the Americas. Walter de Gruyer & Co. стр. 695. ISBN 978-3-11-013417-9. 
• Suporno, S. (1979). ?The Image of Majapahit in late Javanese and Indonesian Writing”. Ур.: A. Reid and D. Marr. Perceptions of the Past. Southeast Asia publications. 4. Singapore: Heinemann Books for the Asian Studies Association of Australia. стр. 180. 

Становништво

• Population Distribution and Basic Demographic Characteristics (PDF). Department of Statistics, Malaysia. 2011. Архивирано из оригинала 22. 05. 2014. г. Приступ?ено 13. 02. 2016. CS1 одржава?е: Неподобан URL (веза)
• Adelaar, Alexander; Himmelmann, Nikolaus P. (2005). The Austronesian languages of Asia and Madagascar. Taylor and Francis Group. стр. 56,397. ISBN 978-0-7007-1286-1. 
• Andaya, Barbara Watson; Andaya, Leonard Y. (1982). A History of Malaysia. MacMillan Press Ltd. стр. 26—28, 61, 151—152, 242—243, 254—256,274,278. ISBN 978-0-333-27672-3. 
• Federal Constitution of Malaysia (PDF). Government of Malaysia. 1957. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 06. 2017. г. Приступ?ено 14. 02. 2016. 
• Gomes, Alberto G. (2007). Modernity and Malaysia: settling the Menraq forest nomads. Taylor & Francis Group. стр. 10. ISBN 978-0-203-96075-2. 
• Hassan, Asan Ali Golam (2004). Growth, structural change, and regional inequality in Malaysia. Ashgate Publishing Ltd. стр. 12. ISBN 978-0-7546-4332-6. 
• National Language Acts 1963/67. The Commissioner of law revision, Malaysia. 2006. 
• Michaelis, Susanne (2008). Roots of Creole structures. John Benjamins Publishing Co. стр. 279. ISBN 978-90-272-5255-5. 
• Nozawa, Miki (2011). Secondary Education Regional Information Base: Country Profile – Malaysia (PDF). Bangkok: UNESCO. стр. 4(12). ISBN 978-92-9223-374-7. 
• Peletz, Michael G. (2002). Islamic Modern: Religious Courts and Cultural Politics in Malaysia. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09508-0. 
• Saw, Swee-Hock; Kesavapany, K. (2006). Malaysia: recent trends and challenges. Institute of Southeast Asian Studies. стр. 259. ISBN 978-981-230-339-4. 
• West, Barbara A. (2009). Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania, Volume 1. Facts on File inc. стр. 486. ISBN 978-0-8160-7109-8. 

Култура

• Eckhardt, Robyn (2008). Kuala Lumpur Melaka & Penang. Lonely Planet. стр. 42. ISBN 978-1-74104-485-0. 
• Hutton, Wendy (1997). East Malaysia and Brunei. Periplus Editions (HK) Ltd. стр. 169. ISBN 978-962-593-180-7. 
• Miller, Terry E.; Williams, Sean (2008). The Garland handbook of Southeast Asian music. Taylor and Francis Group. стр. 223—224. ISBN 978-0-203-93144-8. 
• Richmond, Simon (2010). Malaysia, Singapore & Brunei. Lonely Planet. стр. 70,72. ISBN 978-1-74104-887-2. 
• Van der Heide, William (2002). Malaysian cinema, Asian film: border crossings and national cultures. Amsterdam University Press. стр. 98—99. ISBN 978-90-5356-580-3. 
• Wu, David Y. H.; Tan, Chee Beng (2001). Changing Chinese foodways in Asia. The Chinese University of Hong Kong. стр. 128. ISBN 978-962-201-914-0. 
• Dunford, George (2006). Southeast Asia on a Shoestring. Lonely Planet. стр. 419. ISBN 978-1-74104-444-7. 
• Fadul, Jose A. (2009). Kites in History, in Teaching and in Therapy. Lulu.com. стр. 9. ISBN 978-0-557-08589-7. 
• Minahan, James B. (2012). Ethnic Groups of South Asia and the Pacific: An Encyclopedia: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 76. ISBN 978-1-59884-660-7. 
• Matusky, Patricia Ann; Sooi, Beng Tan (2004). The Music of Malaysia: The Classical, Folk, and Syncretic Traditions. Ashgate Publishing Ltd. стр. 177—187. ISBN 978-0-7546-0831-8. Приступ?ено 4. 3. 2016. 
• Nauright, John; Parrish, Charles (2012). Sports Around the World: History, Culture, and Practice. ABC-CLIO. стр. 250. ISBN 978-1-59884-300-2. 
• Guidebook on Expatriate Living in Malaysia (PDF). Malaysia Industrial Development Authority. 2009. стр. 8—9,69. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 09. 2011. г. Приступ?ено 04. 03. 2016. 

Спо?аш?е везе

• Малези?ски туристички портал