小根蒜学名叫什么
Канзас | |
---|---|
![]() | |
Држава | ![]() |
Главни град | Топика |
На?ве?и град | Вичита |
Проглаше?е за државу | — датум: 29. ?ануар 1861. — поредак: 34. |
Гувернер | Лора Кели |
Површина | 213.096 km2 |
Становништво | 2020. |
— бро? ст. | 2.940.865 |
— густина ст. | 13,8 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | US-KS |
Званични веб-са?т |
Канзас (енгл. Kansas) држава ?е САД смештена на Сред?ем западу.[1] Име ?е добила по реци Канзас ко?а протиче кроз ?у. Канзас се према северу граничи са Небраском, према истоку са Мисури?ем, према ?угу са Оклахомом и према западу са Колорадом.
Ова америчка држава има 105 округа и 628 градова.
Истори?а
[уреди | уреди извор]Долазак првих Европ?ана
[уреди | уреди извор]Подруч?е данаш?е државе Канзас ?е било наста?ено Инди?анцима хи?адама година пре него што су на ?егово тле дошли белци. Шпански конкистадор Франсиско Васкез де Коронадо ?е 1540. године ?е ишао северно од Мексика у потрази за седам златних градова Сиболе. У данаш?ем Новом Мексику му ?е речено за зем?у Кивиру па ?е 1541. кренуо ка североистоку у потрази за благом на том подруч?у. Дошавши у инди?анско село Кивира Коронадо ни?е пронашао благо али ?е рекао за то подруч?е да ?е ?на?бо?е место ко?е ?е видео где се може производити све што ?е неопходно Шпани?и.“ Коронадо се вратио у Нови Мексико. Следе?е године свештеник ко?и га ?е пратио на том путова?у Хуан де Пади?а се вратио у данаш?и Канзас са же?ом да прошири хриш?анство ме?у Инди?анцима. ?ега су убили Инди?анци. Тачно место ?егове смрти ни?е познато али се претпостав?а да се то десило у данаш?ем средиш?ем делу Канзаса. Отац Пади?а се сматра првим хриш?анским мучеником на тлу С?еди?ених Америчких Држава.
До кра?а 17. века Француска ?е стекла право на сву зем?у у сливу реке Мисисипи. Ову територи?а ?е обухватала и подруч?е данаш?ег Канзаса. Француски трговци крзном су дошли у североисточни Канзас 1702. године а наредних година ову територи?у су истраживали Клод Шарл ди Тисне, Ет?ен де Бурмон и Пол и П?ер Мале. Фор Кава?ол, во?ни гарнизон и трговачки центар, ?е основан 1744. у близини данаш?ег Левенворта. Французи су се одрекли сво?их претензи?а на ово подруч?е 1763. али су их повратили 1800. године, да би САД откупиле комплетну територи?у Луизи?ане 1803. године. Мериведер Луис и Вили?ам Кларк су у ?уну и ?улу 1804. истражу?у?и Територи?у Луизи?ану посетили и подруч?е Канзаса на лево? обали реке Мисури. Две године касни?е поручник америчке арми?е Зебулон Па?к, прешао ?е преко Канзаса са сво?ом експедици?ом. Током тог путова?а сусрео се са Инди?анцима с ко?има ?е преговарао у име новог ?белог оца“, т?. председника САД. Наставио ?е да?е путова?е ка западу и открио ?е високу планину ко?а се зове Па?ков врх (енгл. Pike’s Peak).
Стазе Санта Фе и Орегон
[уреди | уреди извор]Настав?а?у?и да истражу?у Канзас, имигранти и трговци су направили путеве т?. стазе ко?има су се кретали. Вили?ам Бекнел, трговац из Мисури?а, ?е успоставио Стазу Санта Фе ради трговине са Шпанцима у данаш?ем Новом Мексику. Почетком 1820-их каравани кочи?а су слани овим путем од реке Мисури до Санта Феа. Стаза ?е била дугачка око 1.300 km. Орегонску стазу ко?а ?е ишла преко североисточног дела Канзаса су користили емигранти до Калифорни?е и Северозапада средином 19. века. Неки од ?уди ко?и су пролазили овом стазом су одлучили да се настане у Канзасу, због изузетних могу?ности ко?е су им се нудиле.
Статус Територи?е
[уреди | уреди извор]Ратификова?ем Одлуке о Канзасу и Небраски од стране Конгреса САД 1854. године формирана ?е Територи?а Канзас ко?а ?е обухватала простор данаш?их држава Канзас и Небраска, тако?е ?е омогу?ено наста?ива?е белог становништва. С обзиром на проблеме везане за робовласништво у то време Канзас ?е био поприште сукоба изме?у присталица и противника робовласништва. На?драстични?и сукоби су били ?масакр у Потаватоми?у“, где ?е ?он Браун са сво?им ?удима убио петорицу присталица робовласништва, затим битке код Блек ?ека, Френклина и Хикори Поинта, спа?ива?е Осаватоми?а и ?масакр у Маре де Си?у“ у округу Лин. Ова? период обележило ?е и велико досе?ава?е становништва из источних делова САД, ко?и су у потрази за златом прелазили територи?у Канзаса на свом путу ка Калифорни?и.
Државност
[уреди | уреди извор]Политички прваци у Канзасу су 1855. први пут од Конгреса САД затражили статус државе. Предложили су устав по ком би у Канзасу било забра?ено робовласништво, ме?утим Конгрес САД ?е одбио та? предлог. Други пут су покушали 1857. са уставом ко?и ?е одобравао робовласништво. Ова? устав ?е прво био прихва?ен на референдуму на ком нису учествовали аболиционисти, да би на понов?еном референдуму био одбачен. На понов?еном референдуму нису учествовале присталице робовласништва. Ме?утим устав ?е ипак послат Конгресу САД на разматра?е. За то време ?е одржана тре?а уставотворна конвенци?а у Ливенворту. На ?о? ?е донет нови устав, ко?и ?е прихва?ен на референдуму 1858. године али га ?е, као и претходни, Конгрес САД одбацио. Послед?а, четврта, уставотворна конвенци?а ?е одржана у ?улу 1859. Устав ко?и ?е предложен забра?ивао ?е робовласништво и дефинисао ?е данаш?е границе Канзаса. Становници Канзаса су га одобрили на референдуму у октобру 1859, док ?е привремена влада изабрана у децембру исте године. У априлу 1860. Представнички дом САД ?е гласао да Канзас доби?е статус државе, ме?утим то ни?е одобрио Сенат ?ер ?е био под контролом присталица робовласништва. Након ових дога?а?а пита?е статуса Канзаса поста?е национално. Након победе Абрахама Линколна ?уж?ачке државе су прогласиле отцеп?е?е, а сенатори из тих држава су се повукли. Самим тим створили су се услови да Канзас постане држава, што ?е и остварено 29. ?ануара 1861. доноше?ем Закона о Канзасу. Тако ?е Канзас постао 34. чланица С?еди?ених Америчких Држава.
Гра?ански рат
[уреди | уреди извор]Власти Канзаса су у априлу 1861. послале 650 а до кра?а су ангажовале више од двадесет хи?ада во?ника, то представ?а импозантну цифру ако се узме у обзир да ?е у ово? држави било нешто ма?е од тридесет хи?ада во?но способних мушкараца. Из тих разлога Канзас ?е имао и на?ве?у стопу уби?ених во?ника ме?у чланицама Уни?е. Иако ?е према попису из 1860. имао ма?е од триста во?но способних Афроамериканаца Канзас ?е дао 2.080 бораца афричког порекла. Том бро?у афроамеричких бораца су допринели робови ко?и су побегли из Арканзаса и Мисури?а.
На територи?и Канзаса ?е во?ена само ?една битка. То ?е била битка код Ма?н Крика, ко?а се одиграла у округу Лин 25. октобра 1864. У ?о? учествовало негде око 25.000 во?ника. Резултат те битке ?е пораз снага Конфедераци?е ко?има ?е командовао генерал-ма?ор Стерлинг Пра?с, и спречава?е могу?е инвази?е на Канзас са ?уга.
Послед?е децени?е 19. века
[уреди | уреди извор]Након гра?анског рата долази до сукоба са Инди?анцима на западу. Разлог томе ?е пове?ано наста?ива?е белог становништва на западу САД. Федералне власти су покушале да са Инди?анцима преговара?у и спрече изби?а?е сукоба али то ни?е остварено. У Канзасу су напади достигли врхунац 1867. када ?е уби?ено око 130 досе?еника. До кра?а 1869. ве?ина племена се иселила, ме?утим на западу Канзаса су настав?ени сукоби све до 1878.
У ме?увремену настав?а се убрзано досе?ава?е, ничу градови, граде се школе, отвара?у се мала предузе?а и занатске радионице. Изград?а железнице ?е допринела сточарско? производ?и ?ер ?е омогу?ила ?ен несметан транспорт ка истоку. Захва?у?у?и квалитетни?о? врсти пшенице ко?у су 1874. године у Канзас донели менонити из Руси?е поспешена ?е по?опривредна производ?а.
Канзас у 20. веку
[уреди | уреди извор]Током двадесетог века у Канзасу долази до постепене преори?ентаци?е привреде са претежно по?опривредне на индустри?ску производ?у. Канзас се постепено урбанизу?е а становништво се концентрише у местима Канзас Сити, Вичита и Топика.
Демографи?а
[уреди | уреди извор]1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1.470.495 | 1.690.949 | 1.769.257 | 1.880.999 | 1.801.028 | 1.905.299 | 2.178.611 | 2.246.578 | 2.363.679 | 2.477.574 | 2.688.418 | 2.853.118 |
Административна подела
[уреди | уреди извор]Канзас ?е поде?ен на 105 округа:
Галери?а
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?Census.gov” (PDF). Приступ?ено 31. 7. 2010.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- ?Истори?а Канзаса” (PDF). Архивирано из оригинала 25. 12. 2011. г.