毕业生如何快速适应职场？六招教你轻松适应职场
Кавказ ?е геополитички регион изме?у Црног мора и Каспи?ског ?езера, односно географска област,[1][2] широки теснац[3][4] на ме?и Европе и Ази?е, ко?и ?е добио име по планини Кавказ ко?а представ?а границу изме?у два континента.[5] Кавказ ?е тако?е регион важан у етнополитичком смислу[6] и као екорегион у биологи?и.
Политички, подруч?е Кавказа се дели на Северни Кавказ и ?ужни Кавказ.
Етимологи?а и порекло назива
[уреди | уреди извор]Кавказ ?е суштински географски по?ам, име два планинска ланца – Велики и Мали Кавказ – и области назване по ?има. Ме?утим, Кавказ ни?е само назив подруч?а Кавкаских планина ве? и кра?ева северно и ?ужно од ?их. Име ?е латинизована форма античког грчког назива "Каукасос". Сам грчки назив ?е, с друге стране, повезан са старим иранским називом "кап ках" ко?и значи "велика планина". Ова стара номенклатура рефлекту?е истори?ски знача? овог региона на ме?и Европе и Ази?е. Стари Грци су у регион Кавказа поставили сцену Промете?ових митских пат?и, а Аргонаути су овде тражили златну нит у мистериозном граду Колхис на ?ужно? обали Црног мора.[7]
Географи?а, геологи?а и природне одлике
[уреди | уреди извор]Кавказ ?е релативни географски центар Евроази?е. Изме?у широко простиру?ег планинског масива Кавказа додиру?у се континенти Европе и Ази?е. Као географски коридор изме?у два континента,[8] Кавказ се понекад назива и "Капи?а Ази?е".[9]
На регион се различито гледа и често ?е сврставан у ?едан од два или у оба континента у исто време.[10] Иако ?е Велики Кавказ традиционално на лини?и раздва?а?а два континента, регион ?е толико под културолошким, климатским, еколошким и другим утица?ем Ази?е да данас ипак посто?и свеопшти тренд припа?а?а Кавкаског региона Ази?и. С друге стране, зем?е ?ужног Кавказа се из истори?ских и културних разлога тако?е често воде и као део Европе, иако су географски ближе Ази?и.[11] Стога се дешава да се Елбрус – ко?и ?е са сво?их 5642 m на?виши врх Кавказа – третира као на?виши врх Европе.[12]
Физичко-географске одлике
[уреди | уреди извор]Физичке границе Кавказа, нарочито са Европске стране нису ?асне, и не посто?и тра?ан консензус о ?има. Преовладава?у симплистичне дефиници?е засноване на положа?у планина у комбинаци?и са распоредом и демографи?ом народа ко?и наста?у?у или су наста?ивали ?ихову област у зад?а два века. Према преовладава?у?о? дефиници?и Кавказ ?е географско подруч?е величине 400.000 km2, са популаци?ом од око 20 милиона становника.[13] Састо?и се од два дела – северни и ?ужни Кавказ – од ко?их север заузима површину од око 250.000 km2 а Закавказ?е око 190.000 km2.[14]
Физичка географи?а за Кавказ разлику?е два планинска венца, Велики (Високи) и Мали (Ниски) Кавказ. Ако се узму као целина, планине се протежу на преко 1500 km простора, ди?агонално са северозапада према ?угоистоку. Западне планине започи?у у облику ниских брежу?ака ближе полуострва Таман при уш?у реке Кубан, а завршава?у високим гребенима врха Елбрус (5642 m) ко?и се налази на граници Кабардино-Балкари?е и Карача?ево-Черкези?е. Затим следи врх планине Казбек (са сво?их 5033 m) на граници Северне и ?ужне Осети?е.[15]
Источни Кавказ се шири од планине Казбек према полуострву Абшерон. Иако ни?е тако висок као централни Кавказ, исток бро?и преко 30 врхова виших од 4000 m, ме?у ?има ?е на?виши Тебулосмта (4493 m).[15]
У погледу ре?ефа Кавказ ни?е само планинска област, ?егово побреж?е се постепено уздиже из степских и полупусти?ских равних предела (на пример у ?ермени?и).
Природа Кавказа ?е веома разноврсна. Централни део великог Кавказа чини Кавкаски гребен са многим врховима високим преко 5000 m, прекривен вечним снегом и глечерима. Падине нижег дела Великог Кавказа углавном покрива?у густе листопадне шуме, на ве?им висинама зимзелене – шуме ?еле и смрче на западу, борова на истоку – док се изнад по?аса шуме простиру субалпске и планинске ливаде.
На овом подруч?у посто?и ?единствена геолошка по?ава – активни блатни вулкани. Они се налазе источно од Кура-Араз равнице и Апшеронског полуострва.
На ?ужно? падини Великог Кавказа, у западно? Грузи?и прона?ено ?е до данас више од 470 крашких пе?ина, од ко?их се на?дуб?а спушта до 1320 m, са снегом и ледом ко?и лежи на дубини од 320 m. Подземне простори?е и тунели на?дуже пе?ине Кавказа, назване Нови Атос (рус. Новоафонской пещеры) протежу се на дужини од близу 50 km (49569 m).[16]
Геолошка структура и минерали
[уреди | уреди извор]Подруч?е припада алпским геосинклиналним по?асевима зем?ане коре, ко?а се простире од Гибралтара до Индонези?е.
Тектонски, Кавказ се дели на четири главне морфолошке ?единице:[8]
- Предкавкаске низине (енгл. Ciscaucasian plain) ко?е се зову и "Скитска плоча" (енгл. Scythian platform)
- Велики Кавказ (енгл. Greater Caucasus)
- Систем удолина Закавказ?а (енгл. Transcaucasian intermontane basins)
- Нижи Кавказ (енгл. Lesser Caucasus) са на?хетерогени?им структурама.
У Геофизичком смислу подруч?е ?е веома богато рударским минералима (бакар, молибден, манган, магнетит, тунгстен, пирит, уга?, злато и др.) и има велике наслаге нафте и природног гаса.[а]
Хумана географи?а
[уреди | уреди извор]Иако се физичка географи?а Кавказа углавном може приказати као ?единствена целина, хумана географи?а истог подруч?а ?е врло сложена, и унутар и ван административних целина.[17] Државне границе су добро дефинисане на истоку и западу, али на северу и ?угу – управо тамо где се теснац Кавказа традиционално дели изме?у два мора и два планинска ланца на Северни и ?ужни[7] – границе нису тако ?едноставне. ?уг Кавказа ?е поде?ен изме?у три државе (Грузи?а, Азербе??ан и ?ермени?а), док ?е север, ко?и се у руско? литератури понекад назива "Кавкаски кра?" (рус. Кавказского края) ?есте ?уг данаш?е Руске федераци?е, са седам аутономних република (Адиге?а, Чечени?а, Дагестан, Ингушети?а, Кабардино-Балкари?а, Карача?ево-Черкези?а и Северна Осети?а), два ‘кра?а’ (Ставрополски кра? и Краснодарски кра?), и ?едном облаш?у (област Ростов).[18]
Клима и живи свет
[уреди | уреди извор]Климатски услови
[уреди | уреди извор]Због свог положа?а ближе ?ужним географским ширинама, у Кавказу су присутне две климатске зоне, умерена и суптропска. Осети се и утица? Медитерана из правца Блиског истока као и утица? централне Ази?е.
Екологи?а
[уреди | уреди извор]
Кавказ има огромно еколошко значе?е, у биологи?и представ?а засебан екорегион са специфичним живим светом. Кавказ ?е тако?е и биогеографска реги?а.[19]
Типичан кавкаски пе?заж чине мешане шуме, док знача?не површине покрива каменита област изнад шумског по?аса. Сваки од еколошких зона на вертикалном профилу планина ?е ?единствен, и присутно ?е више сво?ствених климазоналних ?единица би?ног покривача.
За?еднички утица? географског положа?а, ре?ефа и климе на Кавказу ?е створио ?единствене еколошке услове у ко?има се формирала разноврсна флора и фауна.[20]
Од флоре на ?еговом простору живи више од 6400 врста би?ака од ко?их око 1300 су регионални ендемити.[21] Што се фауне тиче, ме?у на?карактеристични?е кавкаске животи?е спада?у леопард, мрки медвед, вук, европски бизон, планинска коза и сури орао. Због специфичности простора тако?е посто?и велик бро? кавкаских ендема и код животи?а.[19][22]
Биологи?а
[уреди | уреди извор]У биолошко? терминологи?и – и у старо? и уново? литератури – говори се и о "ниском" Кавказу (рус. Мали Кавказ, енгл. Lesser Caucasus) и "високом" (рус. Большой Кавказ, енгл. Greater Caucasus),[23] а тако?е се користе и термини европско-кавкаски елемент (рус. европейско-кавказски), затим "Закавказ?е" (рус. Закавказье, енгл. Transcaucasia) и "Предкавказ?е" (рус. Предкавказье, енгл. Ciscaucasia).[24]
Флора Кавказа
[уреди | уреди извор]Кавказ ?е тако?е и сложен фитогеографски (ботаничко-географски) регион.[25]
Подела Кавказа на природне флористичке регионе
[уреди | уреди извор]Природни теснац Кавказа ботаничари су поделили по разним системима на флористичке регионе. ?една од раних подела (1933)[26] ?е тако?е и на??едноставни?а:
- I. Понтска провинци?а;
- II. Туранска провинци?а;
- III. Кавкаска провинци?а;
- IV. Колхидска провинци?а;
- V. Прелазна провинци?а Малога Кавказа;
- VI. Малоази?ска провинци?а;
- VII. Иранска провинци?а;
- VIII. Гир-канска провинци?а.
Подела Кавказа на природне би?не ареале
[уреди | уреди извор]Тако?е посто?и и подела на 7 основних типова би?них ареала:[26]
- I. тип - стари (терци?арни) шумски;
- II. тип - бореални;
- III. тип - степски;
- IV. тип - ксерофилни;
- V. тип - пусти?ски;
- VI. тип - кавкаски;
- VII. тип - адвентивни.
Истори?а
[уреди | уреди извор]
Кавказ ни?е само ма?е-више дистинктивно географско подруч?е, ве? ?е знача?ан и у културно-истори?ском погледу.[6] Присуство ?уди може да се прати 2000 година пре наше ере. Истори?ски, Кавказ ?е био зем?а Колхида, Лазика, Ибера, ?ермена, и Албана.
Године 1882. (у време Руске Царевине) руска во?на управа се проширила у регион Кавказа, те су саме Руске границе преведене у географски концепт. Утица?ем касни?е сов?етизаци?е многи староседелачки народи су потиснути и делом померени у друга подруч?а (нпр. из низина у гор?е). За време соци?алистичке реформе ?е у Кавказ, плански или неплански усе?ен велик бро? словенског жив?а, Руса и Укра?инаца, ко?и данас чине знача?ан бро? становништва. Руси и руска култура оставили су тра?ан печат на кра? и културу староседелаца Кавказа.[27]
У геополитичком смислу, ‘Кавказ’ ?е био и остао под Руским утица?ем, те се у руско? терминологи?и ?ужни Кавказ назива ‘Закавказ?е’ (енгл. Transcaucasia), рефлекту?у?и политички став према отцеп?еним републикама, док у западно?, конвенционално? географи?и оста?е ?едноставно ‘?ужни Кавказ’ (енгл. South Caucasia).[15]
Политичка ситуаци?а
[уреди | уреди извор]Од времена распада Сов?етског Савеза (ко?ем су издво?ене зем?е Кавказа чиниле ма?е од 2% територи?е) подруч?е ?е имало турбулентну истори?у: био ?е место конфликата (Чечени?а, Карабах), револуци?а (Грузи?а), во?ног тоталитаризма, као и тема ?авних дебата о транзици?и друштва, религи?и (односи ислама и хриш?анства), енергетско? кризи (гасоводи), и ме?ународно? сигурности ("миротворни" рат на граници Руси?е и Грузи?е 2008. године,[18] и прет?е исламског тероризма).[8]
Државе и друге територи?е на Кавказу
[уреди | уреди извор]Административна подела Кавказа ?е сложена, пошто се политичке границе не преклапа?у са географским, економским и етничким границама.[28] Националне државе данаш?ег Кавказа су пост-сов?етске државе: Грузи?а, ?ермени?а, Азербе??ан и делови Руске федераци?е.
Делови ко?и су остали у саставу Руси?е чине Ставрополски кра?, Краснодарски кра?, као и аутономне републике Адиге?а, Калмики?а, Карача?ево-Черкези?а, Кабардино-Балкари?а, Северна Осети?а-Алани?а, Ингушети?а, Чечени?а и Дагестан. Три територи?е региона су прогласиле независност, али она ни?е ме?ународно призната: Абхази?а, Нагорно-Карабах и ?ужна Осети?а.
| Предкавказ?е | Закавказ?е |
|---|---|
|
Народи Кавказа
[уреди | уреди извор]Кавказ ?е ?едан од лингвистички и културолошки на?разноврсни?их региона на свету.
Етнографска слика Кавказа ?е толико сложена, да народи на ?егово? мапи “изгледа?у као мали делови слагалице окружени деловима великих наци?а Руси?е, Турске и Ирана”.[9] Само у северном Кавказу живи у ме?усобно? интеракци?и више од 100 различитих народа са различитим соци?алним карактеристикама, ?езиком и менталитетом, различитим специфичностима политичке и економске организаци?е.[29]
Народи кавкаске породице
[уреди | уреди извор]Грузи?ска група:
- Грузини (Грузи?а)
- А?ари (Грузи?а - А?ари?а)
- Мегрели (Грузи?а)
- Свани (Грузи?а)
- Хевсури (Грузи?а)
- Лази (Турска)
Абхаско-адиге?ска група:
- Абхази (Грузи?а - Абхази?а)
- Абазини (Руси?а - Карача?ево-Черкези?а)
- Адиге?ци (Руси?а - Адиге?а)
- Черкези (Руси?а - Карача?ево-Черкези?а)
- Кабардинци (Руси?а - Кабардино-Балкари?а)
Нахска група:
- Ингуши (Руси?а - Ингушети?а)
- Чечени (Руси?а - Чечени?а)
Дагестанска група:
- Авари (Руси?а - Дагестан)
- Даргинци (Руси?а - Дагестан)
- Лакци (Руси?а - Дагестан)
- Лезгини (Руси?а - Дагестан)
- Табасарани (Руси?а - Дагестан)
- Агули (Руси?а - Дагестан)
- Рутулци (Руси?а - Дагестан)
- Цахури (Руси?а - Дагестан, Азербе??ан)
Народи индоевропске породице
[уреди | уреди извор]?ерменска група:
Иранска група:
- Осети (Руси?а - Северна Осети?а, Грузи?а - ?ужна Осети?а)
- Талиши (Иран, Азербе??ан)
- Курди (Азербе??ан)
Словенска група:
- Руси (Руси?а)
Народи алта?ске породице
[уреди | уреди извор]Турска група:
- Азери (Азербе??ан, Иран)
- Карача?ци (Руси?а - Карача?ево-Черкези?а)
- Балкари (Руси?а - Кабардино-Балкари?а)
- Кумици (Руси?а - Дагестан)
- Нога?ци (Руси?а - Дагестан)
- Трухмени (Руси?а - Ставропо?)
Монголска група:
?езици
[уреди | уреди извор]Види ?ош
[уреди | уреди извор]Белешке
[уреди | уреди извор]- ^ Изме?у осталог, то ?е и разлог пораслог интереса Запада за политичку судбину осамоста?ених Кавкаских држава.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ С. П. Тоастов, ed. (1960): Народы Кавказа, том 1, Издательство Академии наук СССР. стр. 9.
- ^ Сафаров И. С., Олисаев В. А. (1991): Леса Кавказа, Владикавказ ?ИР? – Природные условия кавказа (p. 5)
- ^ Николай Кузьмич Верещагин (1959): Млекопитающие Кавказа, Ленинградское отделение Издательства Академии наук СССР. стр. 5
- ^ Некрутенко Ю. П. (1990): Дневные бабочки Кавказа, Наукова думка. стр. 3
- ^ Caucasus // Encyclopedia Britannica
- ^ а б Цуциев А. А. (2007): Атлас этнополитической истории Кавказа (1774—2004), Москва: Европа. стр. 7/p.128. —. ISBN 978-5-9739-0123-3. (?език: руски)
- ^ а б Caucasian Geography (?език: енглески)
- ^ а б в Eppelbaum, Lev V.; Khesin, Boris (2012). Geophysical Studies in the Caucasus. Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-76619-3.
- ^ а б Uschan, Michael V. South Caucasus. Then and Now (2014). The. ReferencePoint Press. стр. 6.
- ^ Where Is the Caucasus? GeoCurrents forum (?език: енглески)
- ^ Coene, Frederik (2009). The Caucasus - An Introduction. Taylor & Francis. стр. 12. ISBN 978-0-203-87071-6.
- ^ Винко Ковачеви?, Радо?ка Вла?ев (2015): у?беник Географи?е за 6. разред, Клет, Београд
- ^ Svante Cornell (2001). Small Nations and Great Powers: A Study of Ethnopolitical Conflict in the Caucasus. стр. 3.. (Caucasus World), Routhledge Curzon.
- ^ Введенский Б. А. (уред.): Большая Советская Энциклопедия (Велика сов?етска енциклопеди?а) том 19, Москва, 1953 – електронско изда?е
- ^ а б в Andrew Foxall (2014). Ethnic Relations in Post-Soviet Russia: Russians and Non-Russians in the North Caucasus. Routledge. стр. 7.. Defining the Caucasus
- ^ А. Е. Федина, Н. Н. Поливанова, К. Р. Айунц и др. (1990): Заповедники Кавказа, Москва ?Мысль?. стр. 8
- ^ Лавров Л. И. (1978): Историко-этнографические очерки Кавказа, Наука, Ленинград
- ^ а б René Does (2011): The Ethnic-Political Arrangement of the Peoples of the Caucasus, In: FranCoise Companjen, Laszlo Maracz, Lia Versteegh (eds.): Exploring the Caucasus in the 21st Century, Pallas Publications. . Amsterdam University Press.
- ^ а б Соколов В. Е., Темботов А. К. : Млекопитающие Кавказа: Насекомоядные, Издательство ?Наука?. 1989. ISBN 978-5-02-005269-7.
- ^ Кетенчиев Х. А., Харитонов А.Ю. (1998): Определитель стрекоз Кавказа, НАЛЬЧИК, Кабардино-Балкарский государственный университет им. Х. М. Бербекова. стр. 6
- ^ Ендемити Кавказа (?език: енглески)
- ^ Г. М. Абдурахманов (ed.): Насекомые Кавказа (фауна, систематика, географическое распространение), Махачкала, 1991
- ^ Мовсесян, Сергей Оганесович; Чубарян, Флора Амбарцумовна; Никогосян, Маня Агароновна (2006): Цестоды фауны юга Малого Кавказа = Fauna of the south of the Low Caucasus, Наука, Москва
- ^ Н. А. Буш (1936): Ботанико-географический очерк Европейской части СССР и Кавказа, Издание Академии наук СССР
- ^ Медведев Я. С. (1919): Деревья и кустарники Кавказа, Типографiя насл. К. П. Козловскаго, Головинскiй проспекть, Тифлисъ.
- ^ а б Гроссгейм А. А. (1936): Анализ флоры Кавказа. Том 1, Академия наук СССР Азербайджанский филиал, Баку. pp. 16. стр. 36.
- ^ Народы мира. Этнографические очерки – Народы Кавказа (в 2-х томах), Издательство Академии наук СССР, 1962
- ^ Gammer, Moshe (2004). The Caspian Region, Volume 2: The Caucasus. Routledge. стр. 1. ISBN 978-1-135-77541-4.
- ^ Ермоленко Г. М., Кожелупенко Т. П., Усова А. А., Ширяева Т. А. (2012): Caucasus diversity, Москва, Издательство ?ФЛИНТА? Издательство ?Наука? pp. 3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Uschan, Michael V. South Caucasus. Then and Now (2014). The. ReferencePoint Press. стр. 6.
- Gammer, Moshe (2004). The Caspian Region, Volume 2: The Caucasus. Routledge. стр. 1. ISBN 978-1-135-77541-4.
- Coene, Frederik (2009). The Caucasus - An Introduction. Taylor & Francis. стр. 12. ISBN 978-0-203-87071-6.
- Eppelbaum, Lev V.; Khesin, Boris (2012). Geophysical Studies in the Caucasus. Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-76619-3.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
- Кавказ: место древних традици?а и компликоване истори?е
- Caucasus i. Physical Geography, Population, and Economy Encyclopaedia Iranica (?език: енглески)
- Caucasus – The Free Dictionary (‘Farlex’ Inc.) (?език: енглески)
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
