小儿外科主要看什么病
.svg)
Источна Ази?a ?е подреги?а Ази?е ко?а се може дефинисати или у географским[1] или у културним[2] терминима. У географском и геополитичком смислу покрива око 12.000.000 km2 или 28% ази?ског континента, што ?е за 15% више од укупне површине Европе.
У културном смислу, источна Ази?а обухвата друштва ко?а припада?у кинеско? културно? сфери, показу?у?и снажни истори?ски утица? класичног кинеског ?езика (ук?учу?у?и традиционално писмо). Понекад се термин ?угоисточна Ази?а користи да означи ?апан и Коре?у.[3] Главне религи?е су конфучи?анизам и неоконфучи?анизам, маха?ана будизам, таоизам, кинеска народна религи?а у Кини и Та?вану, шинтоизам у ?апану, шаманизам у Коре?и, Монголи?и и код других аутохтоних народа на северу Источне Ази?е,[4][5] а тако?е и недавно хриш?анство у ?ужно? Коре?и.[6] Ова комбинаци?а ?езика, политичке филозофи?е и религи?е преклапа се с географским одре?е?ем источне Ази?е.
Више од 1,5 мили?арди становника, односно око 38% ази?ског и 22% или више од петине светског становништва, живи у источно? Ази?и. Ова? регион ?е ?едан он на?насе?ени?их места на свету, са просечном густином насе?ености од 133 становника по квадратном километру, што ?е око три пута више од светског просека ко?и износи 45 становника по квадратном километру, иако ?е Монголи?а на?ре?е насе?ена држава на свету. Према статистици УН, источна Ази?а ?е друга у свету по насе?ености, после ?ужне Ази?е.
Источна Ази?а ?е модеран термин за традиционални европски назив Далеки исток, ко?и опису?е географски положа? реги?е у односу на Европу пре него сво? положа? унутар Ази?е.
Следе?е зем?е су смештене у географско? источно? Ази?и:
- Народна Република Кина (ук?учу?у?и Хонгконг и Макау)
- Република Кина (Та?ван) (види политички статус Та?вана)
- Демократска Народна Република Коре?а (Северна Коре?а)
- Република Коре?а (?ужна Коре?а)
- ?апан
- Монголи?а
Следе?е народе или друштва обухвата културна источна Ази?а:
- Кинеско друштво (ко?е би тако?е ук?учивало распршене кинеске реги?е Хонгконг, Та?ван, Макау и Сингапур због сво?е велике кинеске популаци?е)
- ?апанско друштво
- Коре?ско друштво
- Монголско друштво
- Ви?етнамско друштво
Следе?е зем?е или реги?е понекад се сматра?у делом источне Ази?е. Главни разлог неслага?а о том пита?у ?есте разлика изме?у културне и географске дефиници?е ?источне Ази?е“. Политичка перспектива ?е тако?е важан чинилац.
- Делови Кине ко?и истори?ски нису хан кинески: Сик?анг, ?ингха?, Тибет (или источна или сред?а Ази?а)
- Руски Далеки исток (или источна или северна Ази?а)
- Ви?етнам (или источна или ?угоисточна Ази?а)
Истори?а
[уреди | уреди извор]
Истори?а Источне Ази?е претежно се односи на истори?у кинеских династи?а ко?е су доминирале у региону, како во?но, тако и трговински. Пример за то су династи?е ?ин и Хан. Посто?е записи призна?а ко?а су послала рана кра?евства Коре?е и ?апана кинеским династи?ама. Било ?е и знача?не културне и верске размене изме?у Кинеза и других регионалних династи?а и кра?евстава.
Када ?е почела да ?ача веза са западним светом, кинеска мо? ?е почела да се сма?у?е. Отприлике у исто време, ?апан се учврстио као национална држава. Током Другог светског рата, Коре?а, Та?ван, Источна Кина и Ви?етнам пали су под контролу ?апана. После Другог светског рата, источну Ази?у потресле су две во?нополитичке кризе. Пошто се у кинеском гра?анском рату поражена во?ска Куоминтанга повукла на Та?ван, ово острво одво?ило се од Кине и уз помо? САД прогласило сопствену државу. Кина до данас ни?е признала Та?ван ко?и ?о? ?е препустио сво?е место у УН. Коре?ско полуострво су заузеле америчке и сов?етске во?не трупе пред кра? Другог светског рата, а после Коре?ског рата (1950-1953) полуострво ?е споразумно поде?ено дуж 38. паралеле на две државе, Северну и ?ужну Коре?у.[7]
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Источна Ази?а ре?ефно се може поделити у три целине. На истоку су претежно ниске равнице, а виши делови некадаш?ег ?единственог копна по?ав?у?у се као острвски низови од Курила, Сахалина преко ?апанских острва до Та?вана. Виши ре?ефни степен чине Поамур?е на северу и виши делови Праве или Уже Кине. Тре?и део реги?е ?е на?виши, а састо?и се од висоравни с ко?их се дижу високи планински ланци Химала?а, Каракорума, Т?еншана и Алта?а. Та? тре?и и на?виши део реги?е извориште ?е ве?ине великих далекоисточних река. Мала и ве?а слана ?езера преовла?у?у на Тибетско? висоравни и Синк?ангу, док су у источним деловима простране низи?е везане за пореч?а на?ве?их река ?ангцек?анг (Плава река) и Хуангхо (Жута река).[7]
Вегетаци?а и клима
[уреди | уреди извор]
На?ве?и део Источне Ази?е изложен ?е монсунским ваздушним масама, зими континенталним сувим, а лети океанским влажним. И велике разлике у географско? ширини су знача?ан климатски фактор. Док ?е Охотско море зале?ено скоро пола године, Та?ван и ?ужни делови Кине има?у суптропска климатско-вегетаци?ска обележ?а. У приобалним подруч?има Источне Ази?е честа ?е по?ава та?фуна. То су снажна циклонска вртложна стру?а?а, ко?а долазе с пучине Тихог океана, углавном у ?уну и октобру. На??ачи су ?апански та?фуни ко?и има? рушилачку снагу.
У влажним и топлим деловима реги?е расте бу?на зимзелена суптропска вегетаци?а, северни?е од ?их долази зона листопадних шума или травних површина ако су падавине скромни?е, а кишно раздоб?е кратко. У вишим кра?евима унутраш?ости због изразите суше на?распростра?ени?е су степе, полупусти?е и пусти?е. На?више планине има?у дово?но влаге, али због стеновитости преовла?у?е голет.[7]
Становништво и привреда
[уреди | уреди извор]Простране равнице Кине, Коре?ско полуострво и ?апан простори су на?стари?их цивилизаци?а света, ко?е су у по?единим раздоб?има биле на знатно вишем степену разво?а од европских цивилизаци?а. Данас ?е источна Ази?а углавном насе?ена припадницима само три многомилионска народа. То су Кинези (више од мили?арду жите?а), ?апанци (125 милиона) и Коре?ци (70 милиона). Та?ван, ?ужна Коре?а и ?апан убра?а?у се ме?у на?гуш?е насе?ене државе света. У Кини су огромне разлике изме?у тзв. Праве Кине и Спо?аш?е Кине (Синк?анг-У?дур, Тибет, Квангчоу и Унутраш?а Монголи?а). По површини су ?еднаке, али у прво? живи 260 становника по квадратном километру, док у друго? само 10 становника по квадратном километру. У складу с огромном концентраци?ом становништва у Источно? Ази?и развио се велики бро? милионских градова. Има их укупно 66, а на?више у Кини, чак 41. Токио, Сеул, Шанга? и Пекинг убра?а?у се ме?у на?ве?е градове света. Ме?утим, док су ?апан, ?ужна Коре?а и Та?ван високоурбанизоване зем?е, у Кини данас 3/5 становника живи у руралним срединама.[7]
Економски разво? зема?а Источне Ази?е у нови?о? истори?и често ?е привлачио паж?у света. Прво се ?апан из разрушене и поражене зем?е уздигао до друге економске силе света, а затим су брзим разво?ем ?ужна Коре?а и Та?ван стекли надимак ази?ски тигрови. Године 1978. почеле су постепене и строго контролисане реформе привреде ка тржишно?, Кина све више поста?е комунистичко чудо. У послед?о? децени?и БДП ?е утростручен, а настави ли се разво? по садаш?им стопама раста, Кина ?е ускоро бити друга економска сила света, иза САД. Врло ?е вероватно да ?е на?много?удни?а зем?а света у много чему обележити 21. век.[7]
Демографи?а
[уреди | уреди извор]| Град или регион | Површина km2 | Популаци?а | Густина насе?ености по km2 |
ПХР (2014) | Престоница |
|---|---|---|---|---|---|
 Кина
|
9,640,011 | 1,373,000,000 | 138 | 0.719 | Пекинг |
 Хонгконг
|
1,104 | 7,298,600 | 6,390 | 0.891 | Хонгконг |
 ?апан
|
377,930 | 126,890,000 | 337 | 0.890 | Токио |
 Макао
|
30 | 642,900 | 18,662 | 0.868 (2012) | Макао |
 Монголи?а
|
1,564,100 | 3,041,648 | 2 | 0.698 | Улан Батор |
 Северна Коре?а
|
120,538 | 25,155,000 | 198 | N/A | П?онг?анг |
 ?ужна Коре?а
|
100,210 | 51,482,816 | 500 | 0.891 | Сеул |
 Република Кина
|
36,188 | 23,468,748 | 639 | 0.882 (2014) | Та?пе? |
Економи?а
[уреди | уреди извор]| Држава или регион | Номинални БДП millions of USD (2015)[8] |
Номинални БДП по престоници USD (2015)[8][9] |
БДП (ПКМ) millions of USD (2015)[8] |
БДП (ПКМ) по престоници USD (2015)[8] |
|---|---|---|---|---|
| Кина
|
11,384,763 | 8,280 | 19,509,983 | 14,189 |
| Хонгконг
|
307,790 | 42,096 | 414,481 | 56,689 |
| ?апан
|
4,116,242 | 32,480 | 4,842,395 | 38,210 |
| Макао
|
51,753 | 91,376 | 80,744 | 142,599 |
| Монголи?а
|
12,409 | 4,179 | 36,429 | 12,268 |
| Северна Коре?а
|
11,516 | 583 | 40,000 | 1,800 |
| ?ужна Коре?а
|
1,392,952 | 27,512 | 1,849,398 | 36,528 |
| Република Кина
|
518,816 | 22,082 | 1,113,792 | 47,407 |
Престонице
[уреди | уреди извор]-
Токио ?е на?ве?и град на свету, како по бро?у становника, тако и по економи?и. -
Сеул ?е престоница и на?ве?и град ?ужне Коре?е и воде?и глобални технолошки центар. -
Каоси?унг ?е други на?ве?и град на Та?вану. -
Шанга? ?е на?ве?и град у Кини, ?едан од на?ве?их на свету и воде?и пословни и финанси?ски центар Кине. -
Та?пе? ?е престоница Та?вана и ?едан од воде?их технолошких центара Ази?е, а тако?е ?е и место у коме се налази чувени облакодер Та?пе? 101. -
Хонгконг, окружен делтом Бисерне реке и ?ужним кинеским морем, ?едан ?е од воде?их глобалних финанси?ских центара и познат по свом космополитском начину живота. -
Улан Батор ?е на?ве?и град у Монголи?и са популаци?ом од милион становника (подаци из 2008. године).
.jpg)
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ?East Asia”. encarta. Microsoft. Архивирано из оригинала 31. 10. 2009. г. Приступ?ено 12. 01. 2008. ?the countries, territories, and regions of China, Mongolia, Hong Kong, Japan, North Korea, South Korea, Macau, and Taiwan.”
- ^ Columbia University - "East Asian cultural sphere" Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (27. фебруар 2008) "The East Asian cultural sphere evolves when Japan, Korea, and what is today Vietnam all share adapted elements of Chinese civilization of this period (that of the Tang dynasty), in particular Buddhism, Confucian social and political values, and literary Chinese and its writing system."
- ^ "?Northeast Asia”. Приступ?ено 10. 8. 2009.." Council on Foreign Relations..
- ^ Chongho Kim, "Korean Shamanism", 2003 Ashgate Publishing
- ^ Andreas Anangguru Yewangoe, "Theologia crucis in Asia", 1987 Rodopi
- ^ ?Background Note: South Korea”. State. U.S. Department of State. Приступ?ено 27. 04. 2000. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помо?) - ^ а б в г д Денис Шехи?, Атлас Ази?е. Политика, 1. изд. . Београд. ISBN 978-86-86809-02-5.
- ^ а б в г ?SEA GDP”. IMF.
- ^ Macau(2013)
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
| ||||||
| ||||||
| Ме?ународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
