北仑区委书记毛宏芳“省考”:一季度财收全省第一

Западно римско царство Imperium Romanum Римско царство
Грб
Западно римско царство
Географи?а
Континент		Европа
Престоница		Милано Равена
Друштво
Службени ?език		латински
Религи?а		хриш?анство
Политика
Облик државе		аутократи?а тетрархи?а
— Цар		Хонори?е
		Ромул Августул
Истори?а
Истори?ско доба		стари век
— Оснива?е		395.
— Укида?е		476.
Дога?а?и
— Подела Римског царства		395.
— Пад Западног римског царства		476.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно		2.000.000 (395. год.) km2
Валута		римска валута

百度 人才方面，通过外聘高级人才和自主培养的方式组建自己的人工智能团队。

Западно римско царство ?е назив за западну половину Римског царства након административне поделе ко?у ?е увео цар Диоклеци?ан 286. године. У ужем, али и ширем смислу речи, ова? термин се односи на западну половину царства у периоду изме?у смрти цара Теодоси?а I 395. и свргава?а послед?ег западноримског цара Ромула Августула 476. године ко?е ?е извео во?а варварских на?амника у Итали?и Одоакар.

У теори?и Римско царство ?е и после 286. односно 395. било ?едно, ?единствено и неде?иво. У пракси, након 286. царством ?е управ?ало по неколико владара, на?чеш?е ?едан на Истоку, други на Западу. Теоретски гледано, послед?и владар ?единственог царства био ?е Теодоси?е Велики ко?и ?е на самрти 395. поделио царство изме?у сво?а два сина — стари?ем Аркади?у ?е оставио Исток, мла?ем Хонори?у Запад. Након тога, западни цареви су владали прво из Милана, а после 402. из Равене. После 407. почело ?е убрзано слаб?е?е Западног римског царства услед навала варвара (Готи, Вандали, Франци и др.) ко?и су почели да се насе?ава?у унутар граница царства и да га деле изме?у себе и да оснива?у сопствене кра?евине. После 455. западноримски цар ?е фактички владао само Итали?ом, а 4. септембра 476. Ромул Августул ?е свргнут. Послед?и титуларни цар био ?е ?ули?е Непот, ко?и ?е умро у Далмаци?и 480. године. Након 476, односно 480, варварски владари Итали?е, попут Одоакра и Теодорика, сматрани су за намеснике римског цара из Константинопо?а, али су у пракси владали као независни владари.

Источноримски (византи?ски) цар ?устини?ан I ?е покушао у 6. веку да обнови римску власт на Западу и ?егове во?сково?е су заузеле Итали?у, Африку и средоземну обалу Спани?е. Ме?утим, ова? подухват ?ер био кратког века, мада се непосредно византи?ско присуство у Итали?и осе?ало све до 1071. године. Укратко, после свргава?а Ромула Августула, римска власт у западно? Европи ?е била више фиктивна него стварна, тако да се 476. традиционално сматра за почетак нове истори?ске епохе — сред?ег века.

Римско осва?а?е Запада

Римски Исток и Запад

Током 2. века п. н. е. Римска република ?е постала доминантна сила на Средозем?у ко?а се постепено ширила у погледу државних територи?а и политичког утица?а и на хеленистички исток и на ?варварски“ Запад. На Истоку, где ?е грчки ?език ве? био ?език политичке и културне елите, Рим?ани су увели нови систем државне организаци?е. И поред тога, културе и традици?е древних народа Истока, попут Егип?ана, ?евре?а, Сири?аца и Грка, ?ихов начин живота изгра?ен око градских насе?а, просперитет трговине и занатства и друга богатства су опстала, само што су сада уклоп?ена у римске државне оквире.

После униште?а Картагине 146. п. н. е. на западном Медитерану ни?е више било ве?их и организовани?их држава ко?е су се могле мерити са Римом. Иако то ни?е била првобитна намера, римска осва?а?а су Хиспани?и, Гали?и и Британи?и, као и афричким провинци?ама, током времена донела средоземну цивилизаци?у и ?ене тековине попут градског начина живота, гра?евинских и техничких достигну?а и културе писане речи. Иако су и на западу посто?але грчке и феничанске колони?е, култура западног дела Римског царства ?е остала латинска. Тако?е, Рим?ани су временом инкорпорирали политичку елиту Запада у сво? систем, тако да су се, за разлику од хеленистичког Истока, на Западу могле на?и аристократске зем?опоседничке породице.

Хадри?анов зид ?е представ?ао сталну бари?еру према варварима у Каледони?и (Шкотско?). Зид ко?и ?е подигао Хадри?анов наследник Антонин Пи?е изме?у 142. и 144. напуштен ?е ве? 164. године.

Разлике изме?у Истока и Запада су врло ретко наглашаване, понекад зарад политичке пропаганде, нпр. током гра?анског рата изме?у Октави?ана и Марка Антони?а. Када ?е Октави?ан претворио посрнулу републику у монархи?у т? Римско царство 30. п. н. е., почело ?е коначно уобличава?е Запада. За време дуге владе првог римског цара Октави?ана Августа (30. године п. н. е.-14. године наше ере) римске леги?е су окончале осва?а?е Пирине?ског полуострва, а галске територи?е су на?после организоване у провинци?е. Римски покуша? прошире?а граница све до реке Лабе на исток пропао ?е због упорног отпора германских племена, тако да ?е Август на кра?у одлучио да се царство на западу ослони на природну границу реке Ра?не. Ипак, Августови наследници се нису придржавали ?еговог аманета тако да ?е Клауди?е 43. започео осва?а?е Британи?е, а 44. ?е анектирао дотадаш?у кли?ентелску кра?евину Мавретани?у. Иако су у друго? половини 1. века Рим?ани редовно упадали на територи?у данаш?е Шкотске, тра?на граница ?е утвр?ена Хадри?ановим зидом изме?у уш?а реке Та?н на истоку и залива Солве? на западу. Римска осва?а?а на западу окончао ?е Веспази?ан (69—79) ко?и ?е заузео Агри Декуматес (Agri Decumates), кра?еве изме?у Ма?не и изворишта Дунава.

Побуне и гра?ански ратови 1. и 2. века

Римска власт се у принципу и на Истоку и на Западу у току 1. и 2. века суочавала са два ве?а изазова: побунама потчи?ених племена и градова и политичким кризама ко?е су наста?але услед побуне леги?а. Побуне легионара су биле далеко озби?ни?е пошто ?е во?ска важила за ?едан од, ако не и на??ачи политички фактор у самом царству. Уколико би неки амбициозни провинци?ски намесник или во?ни заповедник придобио подршку во?ске то би готово редовно довело до узурпаци?е царске власти и гра?анског рата.

Током првог века било ?е неколико побуна келтског и германског становништва. У Британи?и ?е 60. године побуну против римске власти подигла кра?ица племена Ицена, Боудика, али су Рим?ани однели лаку победу наредне године. Други важан устанак, Батавски устанак (у До?о? Германи?и т?. данаш?о? Низоземско?) под во?ством романизованог аристократе Га?а ?ули?а Цивилиса покушао ?е да се окористи римским неприликама током Године четири цара. Цивилис се наводно подигао на оруж?е како би подржао претендента Веспази?ана, али ?е на кра?у савладан и уби?ен 70. године када ?е постало ?асно да жели да отцепи ?едан део царске територи?е.

Римско царство 117. године у доба владавине Тра?ана. Тра?анова осва?а?а у Месопотами?и напустио ?е ве? ?егов наследник Хадри?ан, док ?е Даки?у (данаш?у Румуни?у) евакуисао цар Аурели?ан 270. године.

Дога?а?и из 69. су показали да су се римске леги?е, размештене на границама царства, ве? поделиле на четири регионалне групе (Британи?а, Ра?на, Дунав, Еуфрат) у ко?има су во?сково?е, па и обични во?ници, покушавали да се наметну за арбитра у политичким превира?има. Ра?нске леги?е су се први пут побуниле 14. године после Августове смрти и покушале су да присиле Германика, синовца новог цара Тибери?а да се прихвати царске власти. Озби?ни?е су биле прилике 68. када се намесник Лионске Гали?е Га? ?ули?е Виндекс, ?ош ?едан романизовани аристократа, овога пута галског порекла, побунио против Неронове фискалне политике. Пре него што ?е савладан, Виндекс ?е позвао Галбу, гувернера Тараконске Хиспани?е да преузме престо. Пошто ?е Галба имао на располага?у само ?едну леги?у, бро?ни?и легионари у германским провинци?ама су извикали за цара Вители?а ко?и ?е на?после поражен у борби са ве? поменутим Веспази?аном, фаворитом источних леги?а.

Слична подела изме?у леги?а одиграла се и 193. године након убиства цара Пертинакса. Овога пута су три британске леги?е, ко?има се придружила и ?една хиспанска, произвеле у цара Клоди?а Албина. Он ?е све до 196. био савладар Септими?а Севера ко?и га ?е на кра?у и уклонио почетком 197. године. Цена гра?анског рата било ?е разара?е Лугдунума (данаш?ег Лиона) од стране освето?убивог Септими?а Севера. Дотада на?ве?и град римске Гали?е, Лугдунум се више никада ни?е опоравио.

Криза и опоравак

Криза 3. века на Западу

До почетка 3. века романизаци?а на успешно довршена, тако да ?е и политичка и во?на елита почела да игра важни?у улогу у животу Царства. Убиство младог цара Александра Севера одиграло се управо на Ра?ни 235. и означило ?е почетак пола века во?не анархи?е. Ме?утим, за разлику од првих векова царства, преданост римске во?ске унутраш?им трве?има ?е отворила врата варварским племенима ко?а су од кра?а 2. века била у сталном покрету на Ра?ни и до?ем Дунаву. Варварски напади су били усмерени пре свега на п?ачку и иако нису били претерано разорни, били су несистематски и чести, што ?е римским властима отежавало организаци?у одбране. Поред тога, на Истоку уместо Пар?анске државе, 224. ?е дошло до успшостав?а?а Перси?ског царства династи?е Сасанида ко?е се показало као врло опасан и агресиван противник Рима. Сасаниди су током 3. века предводили неколико упада на римске територи?е чи?и су врхунац били дога?а?и из 259. када ?е римски цар Валери?ан зароб?ен и одведен у заточеништво у Перси?у где ?е и умро касни?е. Прет?а из правца Перси?е захтевала ?е сталну паж?у римских владара и ангажова?е готово четвртине во?них ресурса царства.

Новац галоримског цара Постума ко?и, у склади са модом 3. века, носи ради?алну круну. На реверсу ?е приказана боги?а победе Виктори?а у ци?у велича?а Постумових успеха.

Да би лакше бранио угрожено царство, Валери?ан се посветио одбрани Истока, а европске провинци?е ?е препустио сину Гали?ену. Гали?ен се пре свега посветио одбрани Подунав?а и Итали?е и управо током ?егових похода у Панони?у у Гали?и ?е дошло до преврата. Локални намесник германских провинци?а Постум се 260. прогласио за цара и ?егову власт ?е прихватила Гали?а, Британи?а и Хиспани?а. Постум ?е покушао да се наметне као Гали?енов колега али у томе ни?е био успешан. После пропасти похода против узурпатора 263. Гали?ен ?е оставио Постума да неометано влада кра??им западом Римског царства. У историографи?и Постумова држава, ко?а ?е имала сво? паралелни сенат, магистрате, гарди?ске одреде и сл., се обично назива Галоримско или просто Галско царство. Ме?утим, Постум ?е себе сматрао римским царем а не оснивачем неког новог државног или политичког ентитета. ?егов случа? у ствари илустру?е да су се локална аристократи?а и становништво, уколико не би добила благовремену и одговара?у?у помо? централних власти, лако могли окренути локалном узурпатору и у ?ему на?и досто?ног владара и заштитника.

Постумов пример ни?е био усам?ен, ве? ?е и Зеноби?а, кра?ица Палмире, успела да завлада римским источним провинци?ама од Египта до Мале Ази?е (260—273). Ме?утим, низ Гали?енових наследника ?е успео да поврати равнотежу и поново у?едини царство. Клауди?е II Готски (268—270) ?е од Гало-римског царства отргнуо Хиспани?у и Нарбонску Гали?у, а коначни ударац му ?е задао Аурели?ан победом код Шалона на Марни 273. године. У току саме битке, ривалски цар Тетрик I ?е са сво?им истоименим сином пребегао Аурели?ану и захва?у?у?и томе ?е касни?е поште?ен и награ?ен намесништвом у ?ужно? Итали?и. Аурели?ан ?е претходно савладао и припо?ио и Зеноби?ино источно царство, тако да ?е сада Римско царство по први пут након 260. поново било ?единствено. ?ош ?едан од во?ничких царева, Проб (276—282) ?е ве? био у прилици да сузби?е упаде варвара у ра?нске области и обнови локалне градове ко?и су разарани и запуштени током претходног периода. Дво?ица узурпатора ко?а су се 281. за?еднички прогласили за савладаре у Келну, Прокул и Бонос лако су побе?ени и ликвидирани. Оно што ?е било забри?ава?у?е, а што ?е се показати као велика опасност у буду?ности ?е то што су Прокул и Бонос уживали помо? Франака са источне обале Ра?не.

Тетрархи?а и Константинова династи?а

Са Диоклеци?ановим реформама започи?е период институционализаци?е савладарства и ?еговог повезива?а са територи?алном поделом царства. Диоклеци?ан ?е 286. за свог савладара у рангу августа поставио свог старог ратног друга Максими?ана ко?и ?е добио на управу територи?е западно од Дрине и северноафричког рта Сирт. Када се заповедник римске флоте у Ламаншу Карауси?е одметнуо и прогласио се за цара у Британи?и, Диоклеци?ан ?е одлучио да прошири царски колеги?ум. Два августа су 293. добили савладаре и помагаче- цезаре: Диоклеци?ан Галери?а, Максими?ан Констанци?а I Хлора. Констанци?е ?е 296. повратио Британи?у и тиме ?е пресекао могу?ност да се понови истори?а Постумовог царства. Исте године цезар ?е однео неколико победа против Алемана, док ?е 297-298. Максими?ан умирио побу?ена маварска племена у северно? Африци.

Тетрарси, порфирна група са почетка 4. века ко?а се данас налази у Венеци?и. Статуа представ?а деперсонализоване цареве како би приказала ?единство царског колеги?ума. Во?не униформе и руке на дршкама мачева демонстрира?у одлучност тетрарха.

Диоклеци?ан и Максими?ан су се доброво?но повукли са власти 1. ма?а 305. и препустили место августа дотадаш?им цезарима. Констанци?ев цезар ?е постао Галери?ев шти?еник Север II коме су поверене Панони?а, Итали?а и Африка, док ?е остатком Запада владао Констанци?е Хлор. Тетрархи?ски систем ?е почео да се урушава када ?е 25. ?ула 306. Констанци?е преминуо у ?орку при чему ?е окуп?ена во?ска, супротно Диоклеци?ановим плановима, извикала за новог цара Хлоровог сина Константина. Константинов пример ?е убрзо следио и Максими?анов син Максенци?е ко?и се за цара прогласио у Риму уз подршку сената и претори?анаца. За разлику од Константина, Максенци?е никада ни?е признат за ?едног од легитимних царева, али ?е уз помо? свог оца, ко?и се вратио из политичке пензи?е, успео да уклони Севера. Укратко, западни део царства ?е поде?ен изме?у неколико амбициозних владара. На?зад, Константин Велики ?е ликвидирао свог таста Максими?ана 310. године, а 312. у току битке код Милви?ског моста у близини Рима и Максенци?а. Након што ?е преосталом савладару Лицини?у 316. одузео све подунавске и балканске територи?е, осим ди?ацезе Траки?е, Константин се ретко вра?ао на Запад проводе?и време у припремама за да?е походе. Лицини?е ?е 324. одстра?ен и Константин се коначно наметнуо за ?единог владара Римског царства. Тра?ну царску резиденци?у Константин ?е подигао на Босфору на месту древног Византиона и назвао га Нови или Други Рим. Ме?утим, ве? за ?егова живота нови град су савременици почели да назива?у Константинопо?ом. Сам град ?е био планиран као раскошна царска резиденци?а какви су ве? били Трир у Германи?и или Сирми? (данаш?а Сремска Митровица) у Подунав?у, али ?е ве? средином 4. века добио све привилеги?е као Рим и тиме ?е de facto постао друга престоница царства. Тиме ?е политички центар Римског царства померен на богати?и и насе?ени?и Исток.

Након Константинове смрти 337. показало се да ?е Запад и да?е политички нестабилни?а половина царства. Константинов на?стари?и син Константин II ?е 340. уби?ен у сукобу са мла?им братом Констансом I ко?и ?е од тада владао Западом од Британи?е до Илирика. Децени?у касни?е, 350. Констанс ?е свргнут у завери у ко?о? ?е владар Запада постао високи официр полуварварског порекла Магненци?е. Магненци?е ?е у почетку покушавао да се помири са преосталим Константиновим сином, владарем Истока, Констанци?ем II али су непри?ате?ства на?после започета. Констанци?е ?е као цезара на Истоку оставио свог ро?ака Констанци?а Гала, како би обезбедио ло?алност династи?и, а сам се упутио у борбу против Магненци?а ко?а ?е практично доби?ена тешком битком код Мурсе (данаш?ег Оси?ека) 351. године. Након тога, Магненци?е ?е извршио самоубиство 353., а неповер?иви Констанци?е ?е 354. погубио цезара Гала ко?и наводно припремао побуну. Пред повратак на Исток, где га ?е чекао рат са Перси?ом, Констанци?е ?е 6. новембра 355. у Милану прогласио преосталог ро?ака, брата од стрица, ?ули?ана за цезара коме ?е поверена брига над ра?нском границом. Учени ?ули?ан ?е показао велики во?нички дар и учврстио ?е римску границу на Ра?ни важним победама над Аламанима и Францима. Када ?е Констанци?е затражио део галске во?ске зарад рата са Перси?ом, легионари су се побунили и прогласили ?ули?ана за августа. Он ?е умарширао на Балкан и обезбедио важно регрутно и рудама богато подруч?е, али ?е гра?ански рат избегнут тако што ?е Констанци?е на путу на запад преминуо у Мало? Ази?и 3. новембра 361. године. ?ули?ан ?е након тога наставио на Исток и затим се упустио у амбициозан поход на Перси?у у току кога ?е погинуо 26. ?уна 363. године.

Коначна подела

Почетак Велике сеобе

После кратке владавине цара ?ови?ана, официри окуп?ени у Нике?и су изабрали за цара Валентини?ана I. Ве? приликом церемони?е прихвата?а царске дужности 26. фебруара 364. во?ници су запретили побуном, али их ?е Валентини?ан умирио тако што им ?е обе?ао да ?е именовати савладара како би се избегао гра?ански рат у случа?у ?егове преране смрти. Валентини?ан ?е испунио обе?а?е тако што ?е у Цариграду 28. марта исте године прогласио свог мла?ег брата Валенса за августа-савладара. Нешто касни?е, бра?а су у близини Наиса (данаш?ег Ниша) поделили царство и административно особ?е на два дела, а затим у Сирми?у и мобилне во?не ?единице. На?западни?е територи?е ко?има ?е Валенс владао биле су Траки?а у Европи и Киренаика (данаш?а Либи?а) у Африци. Валентини?ан ?е на Ра?ни водио дугу и успешну борбу са Аламанима, али ?е на?после умро у Бригециону (данаш?и Коморан у Словачко?) 375. године од последица пуца?а крвног суда. Наследио га ?е ве? дезигнирани наследник, син из првог брака, Граци?ан, али, како ?е он био у далеком Триру, официри су уредили да се пред панонску во?ску изнесе четворомесечни Валентини?ан II, син поко?ног цара из другог брака. Расцеп у во?сци ?е спречен и млади Граци?ан ?е владао у слози са намесницима ?ош мла?ег Валентини?ана коме су препуштене Итали?а, Илирик и Африка.

Колос из Барлете, статуа римског цара из 4. века, на?вероватни?е Валентини?ана I. Статуа ?е по традици?и донесена из Цариграда после 1204. године и након бродолома донесена ?е у Барлету у Итали?и. Руке и ноге су додате у доба Ренесансе.

Ме?утим, велики ударац за римски свет ?е дошао са истока где су од средине 4. века готска племена била у сталном помера?у под притиском номадских Хуна ко?и су пристигли у кра?еве северно од Црног мора. Хуни су покорили разне готске групе, као и Сармате, Алане и друге народе. Готски посланици су од Валенса, ко?и ?е био тра?но умешан у рат са Перси?ом, затражили да их прими на територи?у Царства. Валенс ?е 376. дозволио и племе Тервинга ?е прешло Дунав и населило се у Траки?и. За ?има су, супротно договору, следили и Гре?тунзи и ?едан део Алана. Прилике су се отеле контроли, нарочито када су се Готи, због махинаци?а локалних римских великодосто?ника, побунили 377. и почели да п?ачка?у Балкан. Валенс ?е пожурио са истока и, не чека?у?и долазе?ег синовца Граци?ана, 9. августа 378. ?е ушао у отворену битку код Хадри?анопо?а (данас ?едрене на граници Бугарске и Турске). Исход битке био ?е катастрофалан пошто су Готи уништили читаву римску во?ску и убили цара. После овог незапам?еног пораза, Граци?ан ?е за свог источног колегу именовао искусног во?сково?у Теодоси?а. Током дуготра?ног Готског рата, Теодоси?е I ?е на кра?у умирио Готе дипломатским а не во?ним средствима. По споразуму од 3. октобра 382. године Готи су као римски савезници насе?ени у ди?ецези Траки?и и заузврат су морали да Рим?анима ша?у во?не одреде. Новина ?е била што су ови савезници били насе?ени на територи?и царства, што су живели по сво?им законима и ратовали под командом сво?их поглавара.

Варвари и епископи

Са Теодоси?ем почи?е и одлучу?у?и заокрет у христи?анизаци?и Римског царства. Наиме, хриш?ани су у прва три века након Христа били нарочито бро?ни у источним провинци?ама царства, док су ве?е за?еднице на Западу посто?але у великим градовима попут Рима, Картагине и Лугдунума, као и у медитеранским провинци?ама. Константин Велики ?е после 312. примио хриш?анство и обуставио све прогоне. Када ?е царство у?еди?ено под ?еговом влаш?у 324. године организован ?е, под царским покровите?ством, Први васе?енски сабор у Нике?и ко?и ?е донео низ одлука ко?и су се тицали догматских и дисциплинарних пита?а пошто ?е дотада хриш?анска црква функционисала у тешким условима. Као последица овог не?единственог разво?а у цркви се ?авило и различитих теолошких и различитих дисциплинарних тумаче?а (нпр. ко?им данима треба постити). На?знача?ни?е теолошко пита?е Нике?ског сабора било ?е пита?е ари?анства, уче?а Ари?а из Александри?е, ко?е ?е осу?ено као ?еретичко. Иако су касни?и цареви попут Констанци?а II и Валенса прихватили ари?анство и силом покушали да наметну ?единство цркви, ово уче?е ?е до кра?а 4. века престало да ужива подршку унутар царства. Ме?утим, прво Готи, а затим и други варварски народи попут Вандала и Бургунда су примили хриш?анство у ари?анском виду чиме ?е дошло и до нове поделе на лини?и Рим?ани-варвари.

Хриш?ански симболи: Лабарум, во?ни стег са христограмом на врху, на реверсу новца цара Константина. Након Константина хриш?ански симболи полако поста?у део римске царске и во?не иконографи?е.

Константин ?е учинио ?ош ?едан преседан пошто ?е одре?ене судске инстанце поверио хриш?анским епископима ко?и су тиме стекли и световну мо?. Поред тога, хриш?анска црква ?е добила право да прима поклоне и завешта?а чиме ?е убрзо добила и велику економску мо?. На?зад, сам Константин ?е започео праксу царског меша?а у теолошка и дисциплинарна пита?а, што ?е у пракси значило да ?е се царска власт законским мерама борити против следбеника уче?а ко?е би црква прогласила за ?еретичка. Са друге стране, Константин ?е започео и традици?у задужбинарства односно изград?е цркава, и нешто касни?е, и манастира. До кра?а 4. века, само ?е ?ош ?едан цар, Константинов синовац ?ули?ан, био присталица традиционалног паганства.

На западу ме?утим пагани су били далеко бро?ни?и и, што ?е било ?ош важни?е, политичка елита оличена у римском сенату се углавном држала традиционалне римске вере. Граци?ан ?е тако, на наговор утица?ног епископа Амбрози?а Миланског, 382. наредио укла?а?е древног олтара Победе из сенатске ве?нице и укинуо ?е државне субвенци?е паганским култовима. На жалбу сенатора, цар ?е одговорио тако што ?е одбацио традиционалну титулу римског првосвештеника (pontifex maximus) и препустио ?е епископу града Рима т? папи. Нешто рани?е, Теодоси?е ?е у Цариграду ма?а 381. сазвао Други васе?енски сабор ко?и ?е ?ош ?едном осудио ари?анство. Ме?утим, на?тра?ни?а последица сабора било ?е успостав?а?е хи?ерархи?е епископи?а унутар хриш?анске цркве по ко?о? ?е после римског епископа, ко?и ?е уживао предност као наследник главе апостола, св. Петра, следио епископ нове царске престонице Константинопо?а (ко?у ?е по легенди основао Петров брат, св. Андри?а Првозвани).

Амбрози?е Милански на римском мозаику из 5. века изра?еном у миланско? цркви посве?ено? канонизованом Амбрози?у. Утица?ни епископ се данас сматра за ?едног од четири оца Латинске (Римокатоличке) цркве, а пошту?е се као светац и код православних.

Без подршке сената, а убрзо и во?ске, Граци?ан ?е 383. уби?ен у сукобу са Магнусом Максимом, заповедником британских леги?а. Након тога, Валентини?анов во?сково?а франачког порекла, Баутон, ?е успео да блокира алпске прево?е и нова узурпаци?а ?е разрешена дипломати?ом. Магнус Максим ?е признат за западног августа чи?у су власт признале Британи?а, Гали?а, Хиспани?а и Африка. Када ?е 387. август запада прекршио договор и напао Итали?у, млади Валентини?ан и ?егова ма?ка су побегли Теодоси?у у Солун. Након низа течких борби на Балкану, Теодоси?е ?е, уз помо? готских одреда, успео да порази и погуби Магнуса Максима код Аквиле?е 388. године. Након тога Теодоси?е се задржао на Западу све до 391. до када ?е важне положа?е препустио сво?им ?удима. ?егова посета Западу била ?е знача?на из неколико разлога. Први ?е био то што се показало да ?е у царском колеги?уму источноримски владар ?ачи партнер ко?и сво? избор савладара може да наметне Западном царству. Други аспект ?е био ?авно пока?а?е, након што ?е Теодоси?а екскомуницирао Амбрози?е Милански, кроз ко?е ?е цар месецима пролазио како би се искупио за поко? око 7000 побу?ених гра?ана Солуна. И на?зад, Амбрози?е ?е утицао да цар изда 391. низ декрета ко?и су били уперени против паганства. Паганство нипошто ни?е потпуно угушено овим законима, али су бро?ни традиционални обича?и укинути нпр. колеги?ум весталки ?е распуштен и угашена ?е Вестина вечна ватра, прорица?е буду?ности путем ауспици?а ?е постало каж?иво о на?после, 393. су укинуте древне Олимпи?ске игре. Теодоси?ево ?авно потчи?ава?е епископу Амбрози?у и низ антипаганских мера означили су почетак кра?а паганства.

На?зад, Теодоси?е се вратио на исток и оставио Франка Арбогаста као врховног во?ног заповедника Запада (magister militum). У Арбогастовим рукама налазила се сва власт и млади Валентини?ан се на ?егово влада?е у неколико наврата жалио Теодоси?у. На?зад, Валентини?ан ?е званично извршио самоубиство 15. ма?а 392., али се у Цариграду почело сум?ати да ?е Арбогаст уклонио цара. Ве? 22. августа 392. за западноримског цара ?е проглашен Евгени?е ко?и, иако ?е био номинално хриш?анин, пружио ?е подршку паганима. Теодоси?е ?е одбио да призна Евгени?а за новог цара, ве? ?е свог деветогодиш?ег сина Хонори?а прогласио за августа Запада 23. ?ануара 393. године. Хонори?ево проглаше?е ?е било равно об?ави рата и Теодоси?е ?е покренуо нови поход на Запад, поразио Евгени?а и Арбогаста у бици на Фригиду 6. септембра 394. (данас граница изме?у Итали?е и Словени?е) и поново, слично Константину, у?единио Римско царство под сво?ом влаш?у.

Слаб?е?е

Два царства

Теодоси?е Велики ?е изненадно преминуо у Милану 17. ?ануара 395. године. Ипак, Хонори?е ?е ве? био произведен у августа Запада, баш као и ?егов стари?и брат Аркади?е за августа Истока ?ош 383. године. Теодоси?ева смрт 395. се обично сматра за преломну и дефинитивну поделу ?единственог Римског царства на Западно и Источно (Византи?ско) царство. Ме?утим, у теори?и Царство ?ер и да?е било ?единствено и неде?иво и замиш?ена граница ?е требало да иде, у Европи реком Дрином, а у северно? Африци до рта Сирт. Западно од ове лини?е владао ?е Хонори?е, источно Аркади?е.

Подела Римског царства 395. године након смрти Теодоси?а Великог. Белим лини?ама су означене границе данаш?их држава.

  Западно римско царство

  Источно Римско (Византи?ско) царство

Разилаже?е два царска центра, Милана и Константинопо?а, савременици су на?бо?е видели кроз ривалитет великодосто?ника ко?и су држали праву власт, Хонори?евог чувара Стилихона, римског во?сково?е вандалског порекла, и низа Аркади?евих досто?анственика. Стилихон, иначе зет царске породице, тврдио ?е да му ?е сам Теодоси?е поверио бригу над оба сво?а сина, а ?егова популарност код германских одреда чинила га ?е опасним противником цариградских намесника. Ме?утим, на вест о Теодоси?ево? смрти, Готи насе?ени у Траки?и 382. су се побунили и затражили склапа?е новог уговора са римским властима. Као римски савезници, Готи су имали велике жртве током Теодоси?евих гра?анских ратова и сада су затражили ревизи?у споразума. Удружени, потомци Тервинга и Гре?тунга, изабрали су за свог кра?а Алариха из породице Балта. Он ?е током година спровео да?е у?еди?ава?е две гране Гота ко?и су од тада били познати под за?едничким именом — Визиготи. Аларих ?е во?ним акци?ама, п?ачка?ем и па?е?ем покушавао да натера политичаре из Цариграда на преговоре, али после пада великог коморника Еутропи?а 399. показало се да ни?едан византи?ски великодосто?ник не жели да се дискредиту?е преговорима са Визиготима. Пошто ?е ?еговом народу била потребно стално пребивалиште и могу?ност обраде зем?е, Аларих се окренуо сарад?и са Стилихоном.

П?ачка Рима (410)

Главни чланак: П?ачка Рима 410.

Недостатак во?е за сарад?ом са Аларихом ме?у Аркади?евим дворанима био ?е последица краткотра?не доминаци?е во?сково?е Гота Га?не. ?егова надмо? ?е код простих Царигра?ана пробудила велико непри?ате?ство према Готима и варварским во?ницима генерално. Када се Га?на одметнуо и покушао да се спасе бекством преко Дунава ухватио га 400. ?е и погубио кра? Хуна, Улдин. У истори?ским изворима био ?е то први помен Хуна северно од Дунава. Изгледа да су из долине Волге управо у ово време почели да се насе?ава?у у кра?евима северно од Дунава и у Панонско? низи?и. Да?е помера?е Хуна почетком 5. века изазвало ?е реакци?у сличну дога?а?има из 375. године, само што ?е сада ?аче било пого?ено Западноримско царство. Ве? 405. готски кра? Радага?ст ?е повео сво?е ?уде са гор?ег Дунава у Итали?у, али га ?е 406. Стилихон поразио и погубио код Фиренце. Цена ове победе била ?е повлаче?е главнине римске во?ске са Ра?не ко?у су тако?е притискала племена у покрету — Вандали, Свеви, Алани, Бургунди... Због сталне потребе за ?удством, Стилихон ?е позвао у помо? Аларика и затим му наложио да помогне Западном царству у придоби?а?у балканских територи?а. Готи су се у зиму 406/7 утаборили у Епиру, али римска во?на помо? никада ни?е стигла пошто се у ме?увремену по?авило неколико нових и озби?ни?их проблема за Стилихона. Прво, 31. децембра 406. две групе Вандала, Силинзи и Хаздинзи, су прешли Ра?ну у друштву Свева и Алана, док су их следили Бургунди и Аламани. Друго, ве?у опасност по положа? цара Хонори?а представ?ао ?е ?ош ?едан узурпатор из Британи?е, Константин III, ко?и ?е у лето 407. прешао Ламанш и до ма?а 408. утврдио сво?у резиденци?у у Арелату (данаш?и Арл). На?зад, Аларихови ратници, ко?и су ве? годину дана мировали, побунили су се и ?ихов нево?ни кра? их ?е повео на Итали?у како би од Стилихона изнудио решава?е статуса Визигота. Директна последица ових дога?а?а била ?е премешта?е царске резиденци?е на Западу из Милана у сигурни?у Равену.

Стилихон и ?егова породица, копи?а диптиха од слоноваче насталог око 395. чи?и се оригинал данас чува у Монци. Стилихон ?е приказан са симболима мо?и врховног во?сково?е, лева плоча приказу?е ?егову супругу Серену, братичину цара Теодоси?а Великог, и сина Еухери?а.

Стилихон ?е митом краткотра?но решио пита?е Визигота, али ?е и ?егова хегемони?а на двору ве? била на истеку. Из Цариграда ?е стигла вест како ?е 1. ма?а 408. цар Аркади?е преминуо и оставио престо малолетном сину Теодоси?у II. Стилихон и Хонори?е су се потом ?авно сукобили око пита?а ко ?е од ?их дво?ице отпутовати у Константинов град и решити тамош?е проблеме. На кра?у, Стилихонови непри?ате?и су протурили вест да се во?сково?а спрема на Исток само како би свргао малог Теодоси?а и поставио свог сина Еухери?а за источноримског цара. Овакве гласине су изазвале у Пави?и побуну во?ника у ко?о? су страдале Стилихонове присталице. Сам Стилихон ?е оптужен за изда?у и уби?ен у Равени 22. августа 408. године. ?егово убиство изазвало ?е реакци?у свих оних ко?и су били антиварварски расположени тако да су поби?ене породице око 13 000 готских ратника у Итали?и. Ови Радага?стови ветерани, уврштени у римску службу 406., сада су се придружили наступа?у?ем Алариху.

Пошто ?е прешао Алпе, готски кра? ?е 408. опсео Рим и натерао сенат да му плати огромну откупнину. Сенатори су затражили од цара, зашти?еног зидинама и мочварама Равене, да попусти и склопи пово?ни споразум са Аларихом. Штавише, и кра? ?е био спреман на компромис и затражио да се Готи населе на тлу уда?ене провинци?е Норик и снабдева?у годиш?ом количином жита ко?у Хонори?е одреди. Цар ?е и овога пута остао неумо?ив и 409. Аларих ?е поново опсео Рим и, како би ?ош ?аче уценио Хонори?а, уредио проглаше?е градског префекта Атала Приска за августа. Како ?е Хонори?у остала верна пребогата ди?ецеза Африка, Аларих ?е у ?улу 410. свргао Атала и покренуо нове преговоре. На месту уговореног састанка, неких 12 km од Равене, визиготског кра?а и ?егову прат?у ?е напао римски одред под командом Гота Сара, старог Алариховог непри?ате?а. Аларих ?е побеснео и повео сво?е ?уде на сам Рим где су Визиготима 24. августа 410 отворене градске капи?е. Уследила ?е тродневна п?ачка Рима ко?а ?е згранула учене провинци?алце, попут Аурели?а Августина и ?еронима, али ко?а у стварности ни?е била разорна. Аларих ?е, као присталица ари?анског хриш?анства, плански поштедео римске цркве и обезбедио прат?у хриш?анском свештенству. Уби?а?а ни?е било али су Готи спалили зграду сената. Натоварени пленом и воде?и угледне зароб?енике, ме?у ко?има ?е била и Хонори?ева полусестра Гала Плациди?а, Визиготи су кренули на ?уг Итали?е. Аларих ?е одатле желео да превезе сво? народ у сигурност северне Африке али ?е олу?а уништила припрем?ене бродове. Убрзо ?е од последица премора Аларих умро, а нови кра? Визигота ?е постао ?егов шурак Атаулф.

Покуша? обнове

Док су Визиготи пустошили Итали?у, а Константин III владао Гали?ом, Вандали, Алани и Свеви су 409. године прешли Пирине?е и изме?у себе поделили провинци?е на западу Хиспани?е. По ово? подели, ко?а ?е тра?ни?е обрисе добила 411., Вандали Силинзи су заузели Бетику, Алани, можда на?доминантни?а од четири варварске групе, две провинци?е, Картагиненсис и Лузитани?у, а Вандали Хаздинзи и Свеви северозападну провинци?у Галеци?у.

За то време, на??ачи утица? на равенском двору остварио ?е Флави?е Констанци?е, Стилихонов наследник на положа?у врховног во?ног заповедника (magister militum). Пошто су Готи ве? напуштали Итали?у он ?е реорганизовао римску во?ску и окренуо се прво против узурпатора Константина, ко?и ?е уби?ен 411., а затим и против извесног противцара ?овина, пораженог 413. године. ?овин се нарочито показао неугодним пошто ?е уживао подршку Атаулфових Визигота ко?и су променили страну захва?у?у?и миту. На?зад, Констанци?е ?е присилио Визиготе да се повуку у ?ужну Гали?у где ?е Атаулф заузео Нарбону и Марсе?. Слично Алариху, Атаулф ?е покушао да натера Хонори?а и Констанци?а на попушта?е тако што ?е поново Приска Атала прогласио за римског цара. Поред тога, у ?ануару 414. Атаулф ?е, противно Хонори?евим же?ама, оженио, по римском обреду, цареву полусестру Галу Плациди?у. Констанци?е ?е убрзо наредио општу блокаду ?ужне Гали?е тако да ?е Визиготима, ко?и су од 408. били у сталном покрету, убрзо понестало хране. Атаулф ?е покушао да се сна?е тако што ?е упао на Пирине?ско полуострво, али ?е уби?ен 415. од стране Сарових присталица након пада Барсина (данаш?е Барселоне). Када ?е Вали?а учврстио сво?у власт над Визиготима, пристао ?е на Констанци?еве услове ко?и су подразумевали поновно прихвата?е статуса савезника и вра?а?е Плациди?е у замену за огроман товар житарица.

Солид (златник) Констанци?а III. На реверсу се славе цареве победе. Констанци?е ?е приказан са во?ним стегом и Виктори?ом (победом) у рукама како гази пораженог непри?ате?а.

За?едно са Рим?анима Визиготи су у периоду изме?у 416. и 418. године извршили неколико похода против варварских племена насе?ених у Хиспани?и. У овим борбама Силинзи су били потпуно истреб?ени, док су Алани тако?е поднели велике жртве. Преживели су пребегли кра?у Вандала Хаздинга Гундериху и понудили му сво?у верност и круну Алана. Гундерих ?е понуду прихватио и од тада ?е носио титулу кра?а Вандала и Алана. Са друге стране, Констанци?е ни?е желео да се Визиготи учврсте у Хиспани?и па их ?е 418. тра?но населио на обаламе Гароне у Аквитани?и. Визиготи су добили градове Бурдигалу (Бордо) и Толосу (Тулуз), а Царство ?е задржало медитеранску обалу. Унутар Аквитани?е Визиготи су добили могу?ност да ужива?у приходе две тре?ине зем?ишног фонда. Вероватно им ?е уступ?ен добар део зем?е царских има?а, али су вероватно и локални зем?опоседници били приморани да се одрекну дела зем?е у корист дош?ака. Робови и колони ко?и су и дотада обра?ивали зем?у су остали на сво?им местима, али ?е рента ко?у су пла?али променила власника. Оваква политика ?е на?авила ?аз изме?у провинци?ских крупних зем?опоседника и царског двора.

Констанци?еви успеси су у кратком року допринели територи?ално? обнови Западноримског царства. Он ?е 417. награ?ен руком Гале Плациди?е, а 8. фебруара 421. Хонори?е га ?е прогласио за свог савладара. Обнова се ипак показала краткотра?ном пре свега зато што Царство више ни?е могло да обнови пре?аш?и фискални систем. Британи?а, ко?у су по традици?и римске леги?е напустиле 407. године, више ни?е вра?ена под контролу Равене и острво ?е убрзо постати плен за Саксонце, Англе и ?ите. Запад Хиспани?е тако?е ?е био ван домета римских порезника, а и преостали кра?еви Итали?е и Гали?е били су измучени ратним разара?има. По закону цара Хонори?а из 412. итали?анске провинци?е ?ужно од Рима, како би се помогао ?ихов опоравак, имале су пла?ати само петину пре?аш?ег пореза. Ста?е се ни?е поправило ни до 418. када ?е поменутим провинци?ама порез сма?ен на ?едну седмину. Исто тако, и римска во?ска, нарочито на ра?нско? граници, ?е у првим децени?ама 5. века тешко пострадала. По Списку досто?анства (Notitia Dignitatum), Западноримско царство ?е 420. располагало са 25% ма?е покретних, елитни?их во?них ?единица (comitatus) него 395. године. Квантитативно посматрано, во?ска из 420. била ?е бро?ни?а него рани?е али су ?ене могу?ности и опрем?еност биле на нижем нивоу.

Кра? римског Запада

?Послед?и прави Рим?анин“

Констанци?ево уздиза?е за августа никада ни?е прихва?ено у Константинопо?у, али ?е та? конфликт брзо превази?ен пошто ?е Плациди?ин муж умро ве? 2. септембра 421. године. Гала Плациди?а, сада ма?ка малог Валентини?ана, покушала ?е да обезбеди насле?ива?е престола свом сину, али ?е 422. протерана и склонила се у Цариград на двор Теодоси?а II. Безчедни Хонори?е ?е умро 15. августа 423. године и ?егова смрт ?е довела до нових беспоштедних борби ко?е су практично потрле све тековине Констанци?евих прегну?а.

Гала Плациди?а и ?ена деца, августа ?е приказана десно, ?ена ?ерка Хонори?а у средини а син Валентини?ан III лево.

Како у Равени више ни?е било представника старе Теодоси?еве династи?е, за цара ?е изабран високи представник бирократи?е ?ован, али ?е ?егов избор одбио да прихвати намесник ди?ецезе Африке, Бонифаци?е, а затим и источноримски цар Теодоси?е II. Теодоси?е ?е потом послао во?ску у Равену ко?а ?е збацила узурпатора ?ована, а затим ?е Валентини?ан III 23. октобра 425. проглашен за августа Запада у Риму. Читава акци?а ?е била права демонстраци?а ?единства Римског царства и Теодоси?еве династи?е. Ме?утим, три дана по погуб?е?у узурпатора, у Итали?и се по?авио во?сково?а Аеци?е кога ?е ?ован послао по помо?не хунске одреде. Аеци?е, ко?и ?е некада боравио као талац ме?у Готима а затим и Хунима, распустио ?е сво?е савезнике и заузврат ?е добио положа? врховног заповедника римске во?ске у Гали?и (Magister militum per Gallias). Гала Плациди?а ?е покушала да влада као регент у име свог малолетног сина, и у том ци?у ?е да одржавала равнотежу ме?у супротстав?еним во?сково?ама. Ме?утим, када ?е Аеци?е 433. поразио и послед?ег ме?у ривалима, царица ?е била прину?ена да му да почасну титулу патрици?а и прогласи га за врховног команданта римских во?ски Западног царства. Од тог тренутка, па до сво?е смрти 454. године, Аеци?е ?е de facto био владар Западноримског царства.

Док су Рим?ани у периоду након Констанци?еве смрти утонули у период ме?усобица, варварска племена су предузела иници?ативу. Визиготи су се у два наврата побунили, 427. и 439., али ?е у оба наврата Аеци?е успео да их порази и примора на поштова?е споразума из 418. године. Франци и Аламани су одбачени на леву обалу Ра?не, а Бургунди, ко?и су се населили у околини Вормса, су поново уз помо? Хуна, 437. потучени у борби ко?а ?е однела животе ?иховог кра?а Гундахара и око 20.000 ратника. Након страда?а, ко?е ?е послужити као истори?ска основа чувеног сред?овековног Епа о Нибелунзима, Бургунде ?е Аеци?е населио у околини Женевског ?езера 443. године. Заузврат, помо? ко?у су Хуни пружили Царству пла?ена ?е тако што им ?е препуштена ди?ецеза Панони?а, односно римске територи?е изме?у Тисе и Саве. Ме?утим, у Гали?и и Итали?и Аеци?е ?е успевао да надвлада варваре и одржи тешко оптере?ено царство, али када су Вандали и Алани заузели Африку Западном римском царству ?е задат до тада на?тежи ударац. По во?ством Ге?сериха Вандали и Алани су 429. прешли Гибралтарски мореуз и до 439. су заузели на?богати?е римске провинци?е Африке, Африку Проконзуларис, Бизанцену и источну Нумиди?у, као и Картагину, на?ве?и град западног Средозем?а после Рима. Пад Африке ?е оставио Итали?у и Рим без драгоцених испорука житарица а царску блага?ну без лавовског дела годиш?ег бу?ета. Аеци?е ?е сада у помо? позвао источноримског цара Теодоси?а II и почетком 441. удружена флота два царства, ко?а ?е бро?ала преко хи?аду бродова, се окупила на Сицили?и. Ме?утим, како су Хуни озби?но запретили Византи?и во?на акци?а ?е прекинута пре самога почетка и Ге?серих ?е 442. признат за при?ате?а и савезника. Западноримско царство ?е повратило контролу над далеком Мавретани?ом и делом Нумиди?е, али су у рукама Вандала остали плодни и богати делови Африке. Ге?серих ?е ипак морао да се обавеже на данак у житу и да поша?е свог сина Хунериха као таоца у Равену.

?Бич Божи?и“

Хуни, ко?и су у првим децени?ама 5. века Рим?анима били познати као п?ачкаши и на?амници, су негде око 433. у?еди?ени под влаш?у дво?ице бра?е, Бледе и Атиле. Ве? 441. Хуни су разорили Виминаци?ум и Сингидунум и у сво?им упадима су стигли све до околине Цариграда. Новина за Рим?ане била ?е та што су Хуни, за разлику од других варвара, добро познавали кориш?е?е опсадних справа што им ?е омогу?авало да заузима?у велике и добро утвр?ене градове римског Балкана. Атила ?е 443. уклонио брата и рачуна се да ?е ве? тада владао над разнородним варварским племенима (Готи, Скири, Сармати, Словени...) од Дунава до Кавказа. Укратко, Атилино царство било ?е дотада неви?ена варварска импери?а у ко?о? су Хуни били само ?едан, али пресудан и влада?у?и фактор. Атила ?е неизменично п?ачкао Балкан и терао источноримски двор да стално пове?ава висину данка. На?зад, 450. Теодоси?а ?е наследио ?егов зет Марци?ан ко?и ?е пркосно одбио да да?е пла?а данак хунском кра?у. Како ?е на Балкану мало тога остало за п?ачку, а како се Хуни без флоте нису могли пребацити у богату Малу Ази?у, Атила ?е решио да покрене поход на Западно римско царство. По ?едно? од верзи?а дога?а?а, Валентини?анова сестра Хонори?а ?е одбила да се уда за сенатора кога ?о? ?е брат одредио те ?е Атили послала сво? печатни прстен и молбу да ?е заштити. Хунски кра? ?е ова? инцидент протумачио као брачну понуду и затражио ?е на име мираза пола царства. Истовремено, писао ?е Аеци?у, ко?и му ?е вероватно био стари познаник, да долази да казни непри?ате?е царства.

Атилин поход на Гали?у 451. године: карта приказу?е разорене галске градове и крета?е Атилине во?ске пре одсудне битке на Каталаунским по?има.

Атила ?е окупио огромну варварску во?ску ко?у сем Хуна чинили и Готи, Херули, Скири, Гепиди и многи други, док ?е Аеци?е тако?е окупио шаролику во?ску у ко?о? ?ер било Рим?ана, Бургунда, Сали?ских Франака, Келта из Брета?е, а ко?о? се, уз посредова?е галског сенатора Авита, придружио и визиготски кра? Теодорик I са сво?им ?удима. У априлу 451. Атилина во?ска ?е упала у Гали?у, разорила неколико градова на северозападу и затим покушала да заузме Орлеан како би обезбедила сигуран прелазак преко Лоаре. Аеци?е ?е прекинуо опсаду и затим кренуо у го?е?е Атилине во?ске ка истоку. На Каталаунским по?има, вероватно недалеко од данаш?ег града Троа, дошло ?е до тешке битке изме?у две во?ске са неодлучним исходом. Резултат битке био ?е да?е Атилино повлаче?е, али и Аеци?ево приста?а?е да не гони да?е Хуне ко?и су му у толико рани?их прилика били корисна противтежа другим варварима. Хуни су се неометано вратили у Панони?у и Атила ?е ве? наредне године упао у Итали?у. Поход на Итали?у 452. претворио се у низ опсада и Атилини ратници су разорили неколико великих градова ук?учу?у?и и царске резиденци?е Аквиле?у и Милано. Атили се отворио пут ка Риму али ?е убрзо примио високо римско посланство у чи?ем ?е саставу био и папа Лав I. Хунски кра? ?е примио богату откупнину и пристао ?е да се повуче у Панони?у. По хроничару Хидаци?у током дугих опсада у Атилино? во?сци се по?авила епидеми?а а ?егове ратнике ?е редовно узнемиравао Аеци?е чи?у су во?ску по?ачали источноримски во?ници ко?е ?е послао Марци?ан. Атила се поново вратио у Панони?у и почетком 453. ?е умро после ?едне од ?егових бро?них брачних прослава.

Изме?у Толосе, Картагине и Цариграда

У тренутку Атилине смрти западноримски двор више ни?е контролисао Британи?у, око две тре?ине Хиспани?е, ко?у су у то време заузели Свеви, делове Гали?е ко?и су контролисали Визиготи и Бургунди и северну Африку ко?ом су завладали Вандали и Алани. Атилу су наследила бар три сина и убрзо су хунску превласт одбацили Гепиди. По ?орданесу, историчару из 6. века, после пораза у бици на иначе неиндификовано? реци Недау, Хуни су се повукли са сред?ег Дунава. Атилини наследници су и да?е повремено угрожавали римско Подунав?е, али сада су били у сталном сукобу са разним претходно потчи?еним варварским народима. Нестанак варварске импери?е у сред?о? Европи поново ?е покренуо процес да?их сеоба делимично и у правцу римских територи?а.

Нестанак мо?ног непри?ате?а и честог савезника утицао ?е и на промену Аеци?еве сре?е. Под утица?ем сенатора Петрони?а Максима, Валентини?ан III ?е сво?ом руком убио Аеци?а 21. или 22. септембра 454. године. У царевим очима, без хунског притиска, Аеци?е више ни?е био неопходан. Атентат ?е само покренуо нови круг борбе око власти у Риму у току ко?их су дво?ица Аеци?евих телохраните?а убили цара Валентини?ана 16. марта 455. године. Тиме ?е на Западу нестало легитимне Теодоси?еве династи?е и сенатор Петрони?е Максим ?е дан по убиству цара наследио престо. Нови цар ?е одмах послао Авита у Гали?у да затражи во?ну помо? од визиготског кра?а Теодорика II. Била ?е то потпуна негаци?а Констанци?еве и Аеци?е политике сталног притиска на Визиготе као потенци?ално на?ве?у опасност по западно царство. Визиготи су тако промовисани у главне царске савезнике и извор во?не мо?и. Друга грешка ко?у ?е Петрони?е Максим учинио био ?е да насилно ожени Валентини?анову удовицу и ?ену ?ерку Еудоку?у уда за свог сина. Како ?е Еудоки?а ве? била верена за вандалског принца Хунериха ?егов отац Ге?серих ?е окупио бро?ну флоту и на?авио да долази у Рим да исправи увреду нанесену части ?егове породице. На вест да Вандали долазе Петрони?е Максим ?е покушао да побегне из Рима, али га ?е на излазу из града 31. ма?а, после само два и по месеца владавине, каменицама убила разбеснела светина. Пред Ге?сериха, ко?и се истог дана искрцао на уш?у Тибра, изашао ?е поново папа Лав I и замолио варварског кра?а да поштеди град разара?а и уби?а?а и задово?и се п?ачком. Градске капи?е Рима су отворене Вандалима 2. ?уна и Вечни град ?е подвргнут тронеде?но? п?ачки. Ге?серих ?е са собом у Картагину повео царицу Еудокси?у и ?ене две ?ерке од ко?их ?е Еудоки?а касни?е удата за Хунериха. ?егови ратници су са собом однели богат плен пре свега у виду свих резерви злата, сребра и бронзе ко?е су се могле на?и у Риму. Термин вандализам, ко?и се обично повезу?е са Ге?сериховом п?ачком Рима, по?авио се тек 1794. године у француском ?езику.

Златник Петрони?а Максима: кратковеки цар приказан ?е на реверсу у победничко? пози ко?а ?е представ?ала више део уобича?не царске иконографи?е него реалност.

Када су вести о пропасти Петрони?а Максима стигле у Гали?у, Авит се прогласио за цара на Теодориковом двору у Бордоу. Галски сенатори су у Арлу 9. ?ула 455. прихватили Авита за цара и он ?е након тога три?умфално кренео у Итали?у у прат?и визиготских ратника. У страху од Визигота дво?ица на?утица?ни?их во?сково?а у Итали?и, Ма?ори?ан и Рицимер су прихватили изабраника ?едног варварског кра?а а Теодорик II ?е успео и у ономе што ни?е пошло за руком ни Алариху ни Атаулфу. Са друге стране, Теодорик ?е сада добио одрешене руке да рату?е против Свева у Хиспани?и. Визиготи су тешко опустошили Пирине?ско полуострво и потиснули Свеве на сам северозапад Хиспани?е. Теодорик ?е тиме проширио сво?у власт на западни део Хиспани?е. Слично су учинили и Бургунди ко?и су заузели долину Роне све до Лиона, а Га?серих ?е осво?ио Мавретани?у, Нумиди?у и Триполитани?у, као и Корзику, Балеарска острва и Сицили?у. Авит, ко?и ?е у Итали?и био проказан као шти?еник Визигота, ни?е био признат за цара од стране источноримског двора. Док ?е Теодорик во?евао по Хиспани?и, Авит ?е уби?ен средином 456. године.

Рицимер, по оцу Свев, а по ма?ци унук визиготског кра?а Вали?е, сада врховни заповедник западноримске во?ске (magister militum) ?е подржао свог римског колегу Ма?ори?ана ко?и ?е 1. априла 457. проглашен за цара после дужег периода током кога ?е источноримски цар Лав I формално био владар ?единственог царства. Овога пута, византи?ски цар ?е признао Ма?ори?ана за савладара и призна?е ?е обележено тако што ?е Ма?ори?ан 28. децембра проглашен за цара по други пут. Изгледа да ?е главни ци? Ма?ори?анове владавине био да преотме Африку Вандалима и у том ци?у ?е покушао да обнови римску власт у ?ужно? Гали?и и Хиспани?и одакле ?е желео да покрене поход на Вандале. Иако ?е Ма?ори?ан натерао Визиготе и Бургунде на попушта?е и поново их присилио на поштова?е савезничких односа, ?егови планови о походу на Африку нису се остварили. Заповедник римске во?ске у Илирику Марцелин ?е у лето 461. отерао Вандале са Сицили?е, а римска флота од око 300 бродова размештена ?е у хиспанске луке од Нове Картагине (данас Картахена) до Илике (данас Елче). Препредени Ге?серих ?е ипак прозрео из ког правца ?е планиран главни напад и вандалска флота ?е напала и спалила римске бродове и пре него што су испловили ка Африци. Поражен пре праве битке, Ма?ори?ан ?е кренуо назад у Итали?у али ?е 2. августа на путу ухапшен од стране Рицимерових присталица и лишен царских инсигни?а. Ма?ори?ан ?е изгубио подршку сенатора ко?е ?е покушао да опорезу?е како би стекао ве?а средства за сво?е во?не планове. Рицимер га ?е свргао управо када ?е Ма?ори?ан распустио галске одреде и погубио пет дана касни?е.

Коначан пад

Нови западноримски цар постао ?е 19. новембра 461. Либи?е Север, иск?учиво захва?у?у?и Рицимерово? во?и. Против оваквог избора побунио се врховни заповедник римске во?ске у Гали?и, Егиди?е, стари Ма?ори?анов саборац, а и Лав I ?е одбио да призна Севера. На?зад, и Ге?серих ?е истакао свог кандидата за престо, Олибри?а ко?и ?е био Хунерихов пашеног. Да би натерао Рицимера да прихвати Олибри?а и успут осво?ио ?ош ко?у територи?у, Ге?серих ?е редовно п?ачкао обале Итали?е. Да би се одржао на власти, Рицимер ?е бар морао да успешно брани Итали?у а за то му ?е била потребна помо? источноримског цара. У новембру 465. Либи?е Север ?е укло?ен и отпочели су дуготра?ни преговори изме?у Рицимера и Лава I.

Новац Либи?а Севера са Рицимеровим монограмом: супротно обича?има, монограм врховног заповедника во?ске, Рицимера (RCM), краси реверс новца и указу?е на правог владара царства.

Тек 12. априла 467. године за цара ?е проглашен источноримски во?сково?а Антеми?е, Марци?анов зет и некадаш?и Лавов противкандидат. Убрзо, Антеми?е ?е стигао у Итали?у у прат?и Марцелинових илирских одреда. Рицимер ?е постао Антеми?ев зет и источноримски двор ?е испразнио ризницу и уложио 103 000 фунти злата (око 46 тона) како би исфинансирао поход на Вандале. У ?уну 468. флота од 1 100 бродова са око 30.000 во?ника ?е испловила из Цариграда под командом Лавовог шурака Василиска. У исто време, Марцелин и ?егови одреди из Илирика су поново заузели Сицили?у а затим и Сардини?у. Све за?едно, римска во?ска ?е могла бро?ати око 50.000 ?уди под оруж?ем. Василисков план био ?е на?вероватни?е да заузме град Утику и одатле покрене напад копном на вандалску престоницу Картагину. Римска флота се усидрила код рта Бон, али ?е, баш као и 461, Ге?серрих ступио у акци?у и пре него што ?е Василиск имао прилику да оствари сво? план. Вандали су, користе?и пово?ан ветар ко?и ?е дувао са североистока, запалили неколико бродова ко?е су затим послали у правцу римске армаде. По Прокопи?евом опису експедици?у ?е задесила права катастрофа, велики бро? бродова ?е захватио пламен, део во?ника и морнара се подавио, а део допао зароб?еништва. Василиск ?е побегао назад у Цариград и измолио опрошта? захва?у?у?и сво?о? сестри, царици Верини. Источноримска ризница била ?е потпуно исцрп?ена и тек ?у ?е сво?ом економичном финанси?ском политиком опоравио и напунио цар Анастаси?е I почетком 6. века.

Неуспех римског похода на Вандале 468. данас се сматра дога?а?ем ко?и ?е коначно запечатио судбину Западног римског царства. Антеми?е ?е сада владао само Итали?ом и Сицили?ом директно, док ?е царску власт признавала и северна Гали?а под управом Егиди?евог сина Си?агри?а. Негде око 460. римска власт ?е постепено престала да се осе?а и у провинци?и Норик, изме?у Алпа и Дунава. По Жити?у Светог Северина, ко?у ?е монах Еугипи?е саставио око 510. године, када ?е новац из царске ризнице престао да пристиже римска во?ска у Норику ?е почела постепено да се осипа. Професионални во?ници су тако постали зем?орадници и занатли?е ко?е су ?ош увек жилаво бранили сво?е насеобине од варварских п?ачкаша. Неки градови су пак временом прихватили власт и заштиту кра?а Руги?аца, али су други били стална мета напада Аламана, Херула и Острогота. По речима хагиографа, до Северинове смрти 482. само су ретки римски градови опстали док су локални Романи често пресе?авани у складу са потребама варварских владара. Прилике у Норику вероватно се применити као илустраци?а дога?а?а у другим деловима римског запада. Било како било, Антеми?е више ни?е био у прилици да брани римске територи?е северно од Алпа. Теодориков брат Еурих ?е искористио крах похода на Африку и ве? 469. ?е проширио власт Визигота све до реке Лоаре на северу. Велики градови попут Арла и Марсе?а ?ош увек су били ван домаша?а варвара, али их ?е Еурих опседа практично сваке године. До 473. године Визиготи су заузели и медитерански обалу Хиспани?е. Антеми?ев послед?и покуша? да организу?е поход на Визиготе завршио се поразом 471. године. Након тога, Рицимер се и дефинитивно окренуо против Антеми?а, опсео га у Риму и на кра?у погубио 11. ?ула 472. године.

Биста источноримског цара Лава I: Биста из око 470. приказу?е цара Лава ко?и ?е готово до самог кра?а покушавао да спасе Западноримско царство чак и по цену потпуног праж?е?а цариградске ризнице 468. године.

Како ?е ?егов шти?еник био у нево?и, Лав ?е послао Олибри?а у Итали?у да покуша да посреду?е изме?у цара и Рицимера. И пре него што ?е Антеми?е званично збачен, Олибри?е ?е априла 472. проглашен за цара. Након тога Антеми?е ?е свргнут и уби?ен, али се то показало као послед?и Рицимеров три?умф пошто ?е мо?ни во?сково?а умро 18. августа. Олибри?е га ни?е задуго надживео пошто ?е умро од хидропси?е 2. новембра исте године. Рицимеров положа? и улогу сиве еминенци?е ?е наследио ?егов сестри? Гундобад, бургундски принц. ?егов избор пао ?е на Глицери?а, команданта гарде доместика (comes domesticorum). Глицери?е ?е проглашен за цара 3. марта 473. године, али ?е убрзо остао без на??ачег ослонца пошто ?е Гундобад на?касни?е почетком 474. напустио Итали?у како би учествовао у борби за бургундски престо након што ?е ?егов отац Гундиох умро. Глицери?ев успон ни?е прихва?ен у Цариграду и ве? времешни Лав I ?е одобрио заповеднику илирске во?ске ?ули?у Непоту, Марцелиновом сестри?у, да заузме западноримски трон. У лето 474. ?ули?е Непот се искрцао у римско? луци Ости?и и затим без борбе ушао у Рим и натерао Глицери?а да напусти престо. Глицери?е ?е морао да прихвати положа? епископа Салоне (данаш?и Сплит) у Далмаци?и.

Са друге стране, варварска кра?евства Запада су учврстила током римских сукоба и ?ули?е Непот ?е 474. признао Еуриху сва осва?а?а у Гали?и и Хиспани?и. Непот ?е препустио градове ко?и су се дуго опирали Визиготима у замену за Провансу. Исте године, Лав ?е признао Ге?серихова осва?а?а чиме се Византи?а практично одрекла да?их подухвата на Западу. У само? Итали?и, Непот као источ?ак ни?е био претерано популаран и 28. августа 475. ?е напустио Итали?у и вратио се у Далмаци?у под притиском заповедника во?ске Ореста, бившег Атилиног секретара. Орест ?е затим 31. октобра 475. прогласио свог сина Ромула за цара. Нови август Ромул био ?е тек дечак од око десет година и због тога ?е остао упам?ен под деминутивом Августул. Орестов преврат ни?е прихва?ен ни у Константинопо?у ни у галском Соасону где ?е Си?агри?е наставио да ку?е новац у име ?ули?а Непота ко?и ?е сада владао само Далмаци?ом. Орест ?е успео да свргне Непота, али новца за исплату во?ске ко?а ?е извела пуч ни?е било. Варварски одреди Скира и Руги?аца, ко?и су ступили у римску службу након распада Атилиног царства, тражили су да им се бар расподели зем?а у Итали?и. Орест ?е одбио да спроведе насе?ава?е варварских на?амника у Итали?у, старом средишту царства, али ?е заузврат дошло до побуне предво?ене скирским поглаваром Одоакаром. Он ?е прво савладао Ореста код Плаценти?е 28. августа, а затим и ?еговог брата Павла 4. септембра 476. године. Млади Ромул Августул ?е свргнут и интерниран на ?едно има?е у Кампа?и.

Одоакров златник искован у име источноримског цара Зенона: Новац потвр?у?е формалну власт Зенона над Итали?ом. У пракси Одоакар ?е био независан владар, први варварски кра? Итали?е, древног центра Римског царства.

Пошто ?е обезбедио сво?е ратнике Одоакар ?е послао делегаци?у сенатора у Константинопо? цару Зенону. У исто време Зенон ?е примио и посланство полузаборав?еног ?ули?а Непота. Римски сенатори су сматрали да нема потребе да се имену?е западни цар и из?авили су да прихвата?у Зенонову власт. Источноримски цар ?е прихватио ?ихов предлог да имену?е Одоакра за патрици?а, у ствари царског намесника Итали?е. Договор ?е предви?ао да ?ули?е Непот остане западноримски цар и чак ?е наговештавао могу?ност ?еговог повратка у Итали?у. Одоакар ?е ипак био против таквог реше?е и Непот ?е у проле?е 480. наводно отрован по Одоакаровом налогу. Трова?е ?е обавио епископ Салоне Глицери?е ко?и ?е сада награ?ен местом архиепископа Милана.

Са смр?у ?ули?а Непота завршен ?е низ западноримских царева. Ипак, свргава?е Ромула Августула ?е сматрано за преломан тренутак почевши од Прокопи?а ко?и ?е сво?у нараци?у о истори?и Итали?е започео са дога?а?има из 476. године.

Западно и Источно римско царство 476. године: Власт царева до 476. ни?е се протезала да?е од Итали?е, у Гали?и и Далмаци?и припадала ?е месним римским во?сково?ама.

Списак западноримских царева

Гало-римско царство

• Постум (259—268)
  • Лели?ан (268)
• Марко Аурели?е Мари?е (268)
• Викторин (268—271)
  • Домици?ан (271)
• Тетрик I (271—273)
• Тетрик II (271—273)

Тетрархи?а и Константинова династи?а

• Максими?ан (286—293, читав Запад, 293—305, Итали?а, Африка, Хиспани?а и Панони?а)
• Констанци?е I Хлор (293—305, Гали?а и Британи?а, после 305 и Хиспани?а)
• Север II (305—307, Панони?а)
• Константин I Велики (306—312, Гали?а, Британи?а и Хиспани?а, 312—316, Итали?а и Африка, 316—324, Панони?а и Илирик, 324—337, остатак Римског царства)
  • Максенци?е (306—312, само Итали?а и Африка)
  • Домици?е Александар (308—309, само Африка)
• Константин II (337—340, Гали?а, Британи?а и Хиспани?а)
• Констанс I (337—340, Итали?а, Африка, Панони?а и Илирик, 340—350, читав Запад)
• Констанци?е II (337—350, исток царства, 350—361, читаво Римско царство)
  • Магненци?е (350—353, Гали?а, Британи?а, Хиспани?а, Итали?а, Африка)
  • Ветранион (1. март — 25. децембар 350, Илирик)
  • Силван (11. август — 7. септембар 355, Келн у Германи?и)
• ?ули?ан Отпадник (353—361, цезар у Гали?и, 361—363, читаво Римско царство)

Нединастички владар

• ?ови?ан (363—364, читаво Римско царство)

Валентини?анова династи?а

• Валентини?ан I (364—375)
• Граци?ан (375—383, Британи?а, Гали?а, Хиспани?а)
• Валентини?ан II (375—388, Итали?а, Африка, Панони?а, 388—392, читав запад)
  • Магнус Максимус (383—388, Британи?а и Гали?а)
  • Евгени?е (392—394, читав Запад)

Теодоси?ева династи?а

• Теодоси?е I (379—394, Исток царства, 394—395, читаво Римско царство)
• Хонори?е (395—423)
  • Приск Атал (409, Рим, 414, Бордо)
  • Константин III (407—411, Британи?а?, Хиспани?а, Гали?а)
  • ?овин (411—413, северна Гали?а),
• Констанци?е III (8. фебруар — 2. септембар 421. као Хонори?ев савладар)
  • ?ован (423—425)
• Валентини?ан III (425—455)

Нединастички владари

• Петрони?е Максим (17. март — 22. ма? 455)
• Авит (9/10. ?ул 455 — 17/18. октобар 456)
• Ма?ори?ан (18. фебруар/28. децембар 457 — 2/7. август 461)
• Либи?е Север (19. новембар 461 — после 25. септембра 465)
• Антеми?е (12. април 467 — 11. ?ул 472)
• Олибри?е (април/ма? 472 — 22. октобар или 2. новембар 472)
• Глицери?е (3/5. март 473 — ?ун 474)
• ?ули?е Непот (19/24. ?ун 474 — 28. август 475, после само у Далмаци?и до 25. април/9. ма?/22. ?ун 480)
• Ромул Августул (31. октобар 475 — 4. септембар 476)

Литература

• Bury, J. B. (1923). History of the Later Roman Empire, From the Death of Theodosius I to the Death of Justinian. London. ISBN 978-0-486-20398-0. 
• Heather, P. (2005). The Fall of The Roman Empire, A New History. London. ISBN 978-0-330-49136-5. 
• Potter, D. S. (2004). The Roman Empire at Bay, AD 180-395. London — New York. ISBN 978-0-415-10058-8. 
• E.A. Thompson (1982). Romans and Barbarians, The Decline of the Western Empire. London. ISBN 978-0-299-08700-5. 
• Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476). Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert. 
• Wozniak, Frank E. (1981). ?East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (3): 351—382.