Експеримент

Астронаут Де?вид Скот изводи тест гравитаци?е на Месецу чеки?ем и пером

百度曾在内蒙古自治区四子王旗红格尔公社插队。

Експеримент, оглед, опит, покус или проба аналитички ?е поступак за проучава?е узрочно-последичних односа. То ?е метод научног истражива?а у ко?ем се намерно и систематски ме?а нека по?ава, ради изазива?а, а онда посматра?а и мере?а неке друге по?аве (независно-зависна промен?ива), док се остали релевантни услови (промен?иве) контролишу или изолу?у. Посто?и више врста огледа, а на?познати?и су лаборатори?ски и оглед у природним условима. У оба случа?а експеримент ?е тако организован поступак научног истражива?а да доби?ени резултат несум?иво и недвосмислено потвр?у?е или одбацу?е постав?ену хипотезу. У науци се експеримент сматра ?едним од на?об?ективни?их, на?поуздани?их и на?егзактни?их метода, тако да сазна?а заснована на ?ему има?у висок епистемолошки статус.

Дете може да изведе основне експерименте да би разумело како ствари пада?у на зем?у, док тимовима научника могу бити потребне године систематског истражива?а да унапреде сво?е разумева?е феномена. Експерименти и друге врсте практичних активности веома су важни за уче?е ученика у учионици природних наука. Експерименти могу пове?ати резултате тестова и помо?и ученику да се више ангажу?е и заинтересу?е за матери?ал ко?и учи, посебно када се користи током времена.^[1] Експерименти могу да варира?у од личних и неформалних природних поре?е?а (нпр. дегустаци?а низа чоколада да би се пронашла оми?ену), до високо контролисаних (нпр. тестови ко?и захтева?у сложене апарате ко?е надгледа?у многи научници ко?и се нада?у да ?е открити информаци?е о субатомским честицама). Употреба експеримената знача?но варира изме?у природних и друштвених наука.

Преглед

У научном методу, експеримент ?е емпири?ски поступак ко?и арбитрира конкурентске моделе или хипотезе.^[2]^[3] Истраживачи тако?е користе експериментиса?е да тестира?у посто?е?е теори?е или нове хипотезе да их подрже или оповргну.^[3]^[4]

У медицини и друштвеним наукама, распростра?еност експерименталних истражива?а увелико варира ме?у дисциплинама. Ме?утим, када се користе, експерименти обично прате облик клиничког испитива?а, где се експерименталне ?единице (обично по?единачна ?удска би?а) насумично доде?у?у третману или контролном ста?у где се проце?у?е ?едан или више исхода.^[5] За разлику од норми у физичким наукама, фокус ?е типично на просечном ефекту третмана (разлика у исходима изме?у третиране и контролне групе) или друго? тестно? статистици доби?ено? експериментом.^[6] По?единачна студи?а обично не ук?учу?е репликаци?е експеримента, али одво?ене студи?е могу бити об?еди?ене кроз систематски преглед и мета-анализу.

Истори?а

?едан од првих методичких приступа експериментима у модерном смислу вид?ив ?е у радовима арапског математичара и уче?ака Ибн Хe?сама. Сво?е експерименте у области оптике – вра?а?у?и се на оптичке и математичке проблеме у делима Птоломе?а – спроводио ?е контролишу?и сво?е експерименте због фактора као што су самокритичност, осла?а?е на вид?иве резултате експеримената, као и критичност у погледу рани?их резултата. Он ?е био ?едан од првих научника ко?и ?е користио индуктивно-експерименталну методу за постиза?е резултата.^[7] У сво?о? К?изи оптике он опису?е фундаментално нови приступ зна?у и истражива?у у експерименталном смислу.

Према ?еговом об?аш?е?у, неопходно ?е строго контролисано изво?е?е теста са сензибилитетом за суб?ективност и подложност исхода због природе човека. Нада?е, неопходан ?е критички поглед на резултате и исходе рани?их научника:

?Тако ?е дужност човека ко?и проучава списе научника, ако ?е ?егов ци? сазна?е истине, да од себе направи непри?ате?а свега што чита, и, приме?у?у?и сво? ум на срж и маргине ?еговог садржа?а, напада са свих страна. Он тако?е треба да посум?а у себе док врши сво?е критичко испитива?е, како би избегао да падне у предрасуде или попуст?ивост."^[8]

Стога ?е поре?е?е рани?их резултата са експерименталним резултатима неопходно за об?ективан експеримент – вид?иви резултати су важни?и. На кра?у, ово може значити да експериментални истраживач мора прона?и дово?но храбрости да одбаци традиционална миш?е?а или резултате, посебно ако ови резултати нису експериментални, ве? су резултат логичке/менталне дериваци?е. У овом процесу критичког разматра?а, сам човек не би требало да заборави да ?е склон суб?ективним миш?е?има — кроз ?предрасуде“ и ?снисход?ивост“ — и стога мора бити критичан према сопственом начину изград?е хипотеза.

Френсис Бе?кон (1561–1626), енглески филозоф и научник активан у 17. веку, постао ?е утица?ан присталица експерименталне науке у енглеско? ренесанси. Он се ни?е сложио са методом дава?а одговора на научна пита?а дедукци?ом — слично као код Ибн Хe?сама — и описао ?е то на следе?и начин: ?Након што ?е прво одредио пита?е према сво?о? во?и, човек затим прибегава искуству и прилаго?ава?у?и га у складу са сво?им околностима, води га као зароб?еника у поворци.“^[9] Бе?кон ?е желео метод ко?и се осла?а на понов?ива посматра?а, или експерименте. Посебно, он ?е први формулисао научни метод како се данас разуме.

Посто?и ?едноставно искуство; ко?е се, ако се узме само по себи, назива случа?ност, док ако се наменски приме?у?е, експеримент. Прави метод искуства прво пали све?у [хипотезу], а затим помо?у све?е показу?е пут [уре?у?е и ограничава експеримент]; почевши као што то се чини са искуством ко?е ?е прописно уре?ено и разра?ено, а не збркано или неправилно, из ?ега се изводе аксиоми [теори?е], а из утвр?ених аксиома поново нови експерименти.^[10]^?:101

У вековима ко?и су уследили, ?уди ко?и су приме?ивали научну методу у различитим областима направили су знача?не помаке и откри?а. На пример, Галилео Галиле? (1564–1642) ?е тачно мерио време и експериментисао да би направио тачна мере?а и зак?учио о брзини тела ко?е пада. Антоан Лавоаз?е (1743–1794), француски хемичар, користио ?е експеримент да опише нове области, као што су сагорева?е и биохеми?а, и да разви?е теори?у очува?а масе (матери?е).^[11] Лу? Пастер (1822–1895), користио ?е научну методу да оповргне преовла?у?у?у теори?у о спонтаном генериса?у и да разви?е микробну теори?у болести.^[12] Због важности контроле потенци?ално збу?у?у?их вари?абли, поже?на ?е употреба добро осмиш?ених лаборатори?ских експеримената када ?е то могу?е.

Типови експеримената

Експерименти се могу категорисати према бро?ним димензи?ама, у зависности од професионалних норми и стандарда у различитим областима студи?а.

У неким дисциплинама (нпр. психологи?а или политичке науке), 'прави експеримент' ?е метод друштвеног истражива?а у ко?ем посто?е две врсте вари?абли. Експериментатор манипулише независном промен?ивом, а мери зависну промен?иву. Знача?на карактеристика правог експеримента ?е да насумично распоре?у?е суб?екте да неутралише пристрасност експериментатора и обезбе?у?е, током великог бро?а итераци?а експеримента, да контролише све збу?у?у?е факторе.^[13]

У зависности од дисциплине, експерименти се могу спроводити да би се постигли различити, али не и ме?усобно иск?учиви ци?еви:^[14] тестира?е теори?а, траже?е и документова?е феномена, разви?а?е теори?а или саветова?е креаторима политике. Ови ци?еви се тако?е различито односе на пита?а ва?аности.

Референце

^ Stohr-Hunt, Patricia (1996). ?An Analysis of Frequency of Hands-on Experience and Science Achievement”. Journal of Research in Science Teaching. 33 (1): 101—109. Bibcode:1996JRScT..33..101S. doi:10.1002/(SICI)1098-2736(199601)33:1<101::AID-TEA6>3.0.CO;2-Z.
^ Cooperstock, Fred I. (2009). General Relativistic Dynamics: Extending Einstein's Legacy Throughout the Universe (Online-Ausg. изд.). Singapore: World Scientific. стр. 12. ISBN 978-981-4271-16-5.
^ ^а ^б Griffith, W. Thomas (2001). The physics of everyday phenomena : a conceptual introduction to physics (3rd изд.). Boston: McGraw-Hill. стр. 3–4. ISBN 0-07-232837-1.
^ Wilczek, Frank; Devine, Betsy (2006). Fantastic realities : 49 mind journeys and a trip to Stockholm. New Jersey: World Scientific. стр. 61–62. ISBN 978-981-256-649-2.
^ Holland, Paul W. (децембар 1986). ?Statistics and Causal Inference”. Journal of the American Statistical Association. 81 (396): 945—960. JSTOR 2289064. doi:10.2307/2289064.
^ Druckman, James N.; Greene, Donald P.; Kuklinski, James H.; Lupia, Arthur, ур. (2011). Cambridge handbook of experimental political science. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0521174558.
^ El-Bizri, Nader (2005). ?A Philosophical Perspective on Alhazen's Optics”. Arabic Sciences and Philosophy (Cambridge University Press). 15 (2): 189—218. S2CID 123057532. doi:10.1017/S0957423905000172.
^ Ibn al-Haytham, Abu Ali Al-Hasan. Dubitationes in Ptolemaeum. стр. 3.
^ "Having first determined the question according to his will, man then resorts to experience, and bending her to conformity with his placets, leads her about like a captive in a procession." Bacon, Francis. Novum Organum, i, 63. Quoted in Durant 2012, стр. 170.
^ Durant, Will (2012). The story of philosophy : the lives and opinions of the great philosophers of the western world (2nd изд.). New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-69500-2.
^ Bell, Madison Smartt (2005). Lavoisier in the Year One: The Birth of a New Science in an Age of Revolution. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0393051551.
^ Brock, Thomas D, ур. (1988). Pasteur and Modern Science (New illustrated изд.). Springer. ISBN 978-3540501015.
^ ?Types of experiments”. Department of Psychology, University of California Davis. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г.
^ Lin, Hause; Werner, Kaitlyn M.; Inzlicht, Michael (2025-08-04). ?Promises and Perils of Experimentation: The Mutual-Internal-Validity Problem”. Perspectives on Psychological Science (на ?езику: енглески). 16 (4): 854—863. ISSN 1745-6916. doi:10.1177/1745691620974773.

Литература

Ова? чланак или ?егов део изворно ?е преузет из Речника соци?алног рада Ивана Виданови?а уз одобре?е аутора.
Dunning, Thad (2012). Natural experiments in the social sciences : a design-based approach. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1107698000.
Shadish, William R.; Cook, Thomas D.; Campbell, Donald T. (2002). Experimental and quasi-experimental designs for generalized causal inference (Nachdr. изд.). Boston: Houghton Mifflin. ISBN 0-395-61556-9. (Excerpts)
Jeremy, Teigen (2014). ?Experimental Methods in Military and Veteran Studies”. Ур.: Soeters, Joseph; Shields, Patricia; Rietjens, Sebastiaan. Routledge Handbook of Research Methods in Military Studies. New York: Routledge.
Bell, Madison Smartt (2005). Lavoisier in the Year One. ISBN 0-393-05155-2. .. W.W. Norton & Company, Inc.
Holmes, Frederic Lawrence (1987). Lavoisier and the chemistry of life: an exploration of scientific creativity. ISBN 978-0-299-09984-8. , Univ. Wisconsin Press. Reprint.
Dubos, Rene J (1986). Louis Pasteur: Free Lance of Science. ISBN 978-0-306-80262-1. . Da Capo Press.
Kupelis, Theo; Kuhn, Karl F (2007). In Quest of the Universe. ISBN 978-0-7637-4387-1. . Jones and Bartlett Publishers.
D. C. Lindberg, Theories of Vision from al-Kindi to Kepler, (Chicago, Univ. of Chicago Pr., 1976), pp. 60–7.
Nader El-Bizri, (2005). ?A Philosophical Perspective on Alhazen’s Optics,”. Arabic Sciences and Philosophy. 15 (2): 189—218. (Cambridge University Press)
Nader El-Bizri, "Ibn al-Haytham," in Medieval Science, Technology, and Medicine: An Encyclopedia, eds. Thomas F. Glick, Steven J. Livesey, and Faith Wallis (New York – London: Routledge, 2005), pp. 237–240.
Alhazen (Ibn Al-Haytham) Critique of Ptolemy, translated by S. Pines, Actes X Congrès internationale d'histoire des sciences, Vol I Ithaca 1962, as referenced on p. 139 of Shmuel Sambursky (ed. 1974) Physical Thought from the Presocratics to the Quantum Physicists ISBN 0-87663-712-8
Alhazen, translated into English from German by M. Schwarz, from "Abhandlung über das Licht", J. Baarmann (ed. 1882) Zeitschrift der Deutschen Morgenl?ndischen Gesellschaft Vol 36 as referenced on p. 136 by Shmuel Sambursky (1974) Physical thought from the Presocratics to the Quantum Physicists ISBN 0-87663-712-8
Plott, C. (2000), Global History of Philosophy: The Period of Scholasticism, Motilal Banarsidass, ISBN 81-208-0551-8
Alhazen; Smith, A. Mark (2001), Alhacen's Theory of Visual Perception: A Critical Edition, with English Translation and Commentary of the First Three Books of Alhacen's De Aspectibus, the Medieval Latin Version of Ibn al-Haytham's Kitab al-Manazir, DIANE Publishing, ISBN 0-87169-914-1
Rashed, Roshdi (2007), ?The Celestial Kinematics of Ibn al-Haytham”, Arabic Sciences and Philosophy, Cambridge University Press, 17: 7–55 [19], doi:10.1017/S0957423907000355
Ibn al-Haytham, Abu Ali Al-Hasan. Optics.

Спо?аш?е везе

[Stohr-Hunt-1] Stohr-Hunt, Patricia (1996). ?An Analysis of Frequency of Hands-on Experience and Science Achievement”. Journal of Research in Science Teaching. 33 (1): 101—109. Bibcode:1996JRScT..33..101S. doi:10.1002/(SICI)1098-2736(199601)33:1<101::AID-TEA6>3.0.CO;2-Z.

[2] Cooperstock, Fred I. (2009). General Relativistic Dynamics: Extending Einstein's Legacy Throughout the Universe (Online-Ausg. изд.). Singapore: World Scientific. стр. 12. ISBN 978-981-4271-16-5.

[Griffith-3] а ^б Griffith, W. Thomas (2001). The physics of everyday phenomena : a conceptual introduction to physics (3rd изд.). Boston: McGraw-Hill. стр. 3–4. ISBN 0-07-232837-1.

[Wilczek-4] Wilczek, Frank; Devine, Betsy (2006). Fantastic realities : 49 mind journeys and a trip to Stockholm. New Jersey: World Scientific. стр. 61–62. ISBN 978-981-256-649-2.

[5] Holland, Paul W. (децембар 1986). ?Statistics and Causal Inference”. Journal of the American Statistical Association. 81 (396): 945—960. JSTOR 2289064. doi:10.2307/2289064.

[6] Druckman, James N.; Greene, Donald P.; Kuklinski, James H.; Lupia, Arthur, ур. (2011). Cambridge handbook of experimental political science. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0521174558.

[7] El-Bizri, Nader (2005). ?A Philosophical Perspective on Alhazen's Optics”. Arabic Sciences and Philosophy (Cambridge University Press). 15 (2): 189—218. S2CID 123057532. doi:10.1017/S0957423905000172.

[8] Ibn al-Haytham, Abu Ali Al-Hasan. Dubitationes in Ptolemaeum. стр. 3.

[9] "Having first determined the question according to his will, man then resorts to experience, and bending her to conformity with his placets, leads her about like a captive in a procession." Bacon, Francis. Novum Organum, i, 63. Quoted in Durant 2012, стр. 170.

[10] Durant, Will (2012). The story of philosophy : the lives and opinions of the great philosophers of the western world (2nd изд.). New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-69500-2.

[11] Bell, Madison Smartt (2005). Lavoisier in the Year One: The Birth of a New Science in an Age of Revolution. W.W. Norton & Company. ISBN 978-0393051551.

[12] Brock, Thomas D, ур. (1988). Pasteur and Modern Science (New illustrated изд.). Springer. ISBN 978-3540501015.

[13] ?Types of experiments”. Department of Psychology, University of California Davis. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г.

[14] Lin, Hause; Werner, Kaitlyn M.; Inzlicht, Michael (2025-08-04). ?Promises and Perils of Experimentation: The Mutual-Internal-Validity Problem”. Perspectives on Psychological Science (на ?езику: енглески). 16 (4): 854—863. ISSN 1745-6916. doi:10.1177/1745691620974773.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Државне	Шпани?а Француска 2 BnF подаци 2 Немачка Израел С?еди?ене Државе 2 ?апан Чешка 2
Остале	Енциклопеди?а савремене Укра?ине

红细胞压积什么意思	欧珀莱属于什么档次	一闪一闪的星星像什么	梦见生孩子是什么征兆	摧残是什么意思
狗狗流眼泪是什么原因	什么叫三本	杜仲有什么作用	肿气肿用什么药比较好	偷鸡不成蚀把米是什么生肖
哺乳期可以吃什么消炎药	低血糖看什么科室	良去掉一点读什么	笙字五行属什么	吃了什么药不能喝酒
吃茄子有什么坏处	降钙素原高说明什么	蜂胶是什么东西	什么蔬菜吸脂减肥	可怜巴巴的意思是什么

什么叫阴虚什么叫阳虚hcv8jop0ns7r.cn	坐飞机什么东西不能带hcv8jop6ns4r.cn	什么时候洗头最好hcv8jop9ns6r.cn	撸什么意思hcv8jop3ns8r.cn	夏至是什么hcv9jop1ns0r.cn
会所是什么意思hcv8jop9ns1r.cn	淫秽是什么意思hcv9jop4ns6r.cn	放疗化疗有什么区别hcv8jop3ns7r.cn	面色无华什么意思hcv8jop8ns9r.cn	女性肝阳上亢吃什么药hcv9jop7ns4r.cn
遇难是什么意思hcv9jop7ns2r.cn	酒吧营销是做什么的hcv9jop7ns5r.cn	着床是什么意思hcv8jop5ns8r.cn	什么叫袖珍人hcv7jop9ns5r.cn	dhc是什么牌子hcv9jop8ns2r.cn
青岛有什么特产hcv9jop5ns6r.cn	什么的小球hcv9jop3ns6r.cn	血常规检查能查出什么mmeoe.com	舌苔腻是什么意思hcv8jop9ns2r.cn	嘴巴发甜是什么原因hcv8jop1ns9r.cn