目前，无人机也开始飞入军营为驻深部队服务。

Ван Гог преусмерава овде. За друга значе?а погледа?те страницу Ван Гог (вишезначна одредница).

Винсент ван Гог
Аутопортрет из 1887. године
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-04)30. март 1853.
Место ро?е?а	Зиндерт, Холанди?а
Датум смрти	29. ?ул 1890.(2025-08-04)?(37 год.)
Место смрти	Овер сир Оаз, Француска
Уметнички рад
Правац	постимпресионизам
Реги?а	Холандско сликарство
На?важни?а дела	Звездана но? Сунцокрети Звездана но? Аутопортрет са зави?еним ухом Спава?а соба у Арлу Црвени виноград
Потпис

百度 因此，港交所透过上市规则的改革吸引更多新经济公司，而内地引入CDR，最终的效果就是让更多投资者可接触到这些股票。

Винсент Вилем ван Гог (хол. Vincent Willem van Gogh; Зиндерт, 30. март 1853 — Овер сир Оаз, 29. ?ул 1890) био ?е сликар холандског порекла. ?едан ?е од тро?ице на?ве?их сликара постимпресионизма и ?едан од на?це?ени?их сликара уопште.

?егова дела су запажена по сво?о? грубо? лепоти, емотивно? искрености и храбрим бо?ама, те ?е захва?у?у?и томе постао ?едан од воде?их уметника 19. века. Након дугог и болног проблема са анксиознош?у и учесталим проблемима менталних болести, умро ?е од прострелне ране метком у сво?о? 37. години. Опште ?е прихва?ено миш?е?е да ?е извршио самоубиство, иако пишто? из кога ?е пуцано, никада ни?е прона?ен. ?егов рад ?е за време ?еговог живота био познат само неколицини ?уди, а само пар га ?е ценило и поштовало. На?ве?а подршка ?е ипак била породица, дакле ро?ени брат Тео ?е био на?ве?и ослонац сликара, што сведоче многе преписке кроз писма. Према одре?еним изворима се претпостав?а, да ?е за живота продао свега ?едну слику, ауторски рад, иако ?е у одре?еном периоду био запослен као продавац репродукци?а, али и дела других аутора, у прода?но? галери?и, где ?е имао прилику дета?но да истражи, а затим и у писмима брату до дета?а опише сво?е импреси?е дела великих аутора сликарства, ко?и су сво?у славу стекли пре него што ?е он могао можда да наслути успех сво?их дела, где се у стилу писа?а препозна?е изузетан интелект и истанчан укус, затим велика ?убав према уметности.

Интересовао се за теори?у перцепци?е бо?а и неоимпресионизма. Ме?утим, он ?е срушио неоимпресионистичка правила и иде?е и то ?е заправо теме? ?егове ?единствене технике црта?а кратким и многобро?ним потезима четкице. ?ему су се сви?але неоимпресионистичке иде?е, али сами неоимпресионисти му се нису допадали због ?иховог понаша?а и претеране визуелне об?ективности. Ван Гог ?е, за разлику од ?их, увек давао неко скривено значе?е сво?им делима и тражио га ?е у ту?им.

Ван Гог ?е почео да црта као дете, а наставио ?е кроз године када ?е одлучио да ?е бити уметник. Слика?ем се почео бавити тек у касним двадесетим годинама, а многе од ?егових на?познати?их дела ?е завршио послед?е две године свог живота. Он ?е 1886. отишао из Холанди?е у Париз и сво?а дела ?е излагао тамо. Током боравка у Паризу, престао ?е да слика озби?не и окренуо се слика?у ведри?их тема весели?им бо?ама. Године 1888. Ван Гог се преселио у Арл, у ком су настала ?егова на?лепша дела. Та? гради? ?е био права инспираци?а за уметника и то представ?а место у ком ?е живео скромно и сре?но сликао. За нешто више од децени?у, створио ?е више од 2100 дела, ук?учу?у?и скоро 900 у?а на платну и више од 1300 акварела, цртежа, скица и графика. ?егов рад обухвата аутопортрете, пе?заже, мртву природу и портрете, а на?чеш?и мотиви су чемпреси, по?а пшенице и сунцокрети. Позивно оце?ива?е и популарност ?егових уметничких дела порасло ?е након уметникове смрти.

Биографи?а

Ван Гог ?е био син протестантског свештеника, а и он сам ?е неко време био проповедник.

Ван Гог ?е седам година био запослен у Хагу, а затим ?е послан у подружницу Гоупила у Лондону (1873—1876). У то? ?е трговини слика добио не само увид у сликарство, ве? се и сам заинтересовао за слика?е, те ?е насто?ао да постане сликар. Први Ван Гогхови цртежи наста?у под утица?ем идеалиста Ми?еа у Белги?и. Године 1881, упозна?е се са сликаром Маувеом, и ова? познати сликар му да?е подршку, упу?у?е га и први му да?е савете како би требало приступити ликовним решава?има.

Након кратког боравка у Хагу одлази у Брабант. У ?еговом се ликовном изразу тада почи?е све више и све ?асни?е да долази до изража?а знача?на црта хуманитарне занесености. Гог се страствено обра?а приказива?у живота се?ака и радника, ко?и се пате и муче на сво?о? зем?и, да би ?о? у сво?о? беди истргли насушни хлеб. У томе раздоб?у ради тамне мале слике, готово све у црном. Те су слике бледе, изража?не, а уз то бруталне до карикатуре. Сви су ти ликови суморни, и они нацртани и они насликани. Сликала их ?е и цртала свест осет?иве ?уди, ко?а ?е у животу од раног доба осе?ала изолаци?у и тескобу и прожив?авала кризе. Усред свих тих криза и протуслов?а Гог се одлучу?е да се упорно и страствено посвети сликарству.

Ван Гог читаво време страствено црта као фанатични аутодидакт ко?и истовремено и тражи и прима савете са свих страна. Штавише, три месеца борави на академи?и у Антверпену, да би надокнадио сво?е недостатке у црта?у. Ме?утим ?егова немирна природа га ?е подстакла да оде у Париз, где ?е живео ?егов брат Тео. Почетком 1886. долази у Париз и поста?е Кормонов ?ак, те у ове четири године до смрти Ван Гог дожив?ава сво?у велику еволуци?у. Ве? 1887. ?егова се палета радикално ме?а. У односу на пре?аш?и суморни приступ, чини се та промена као регенераци?а. Очиту?у се знача?ке арабеске у свежим отвореним бо?ама, форма поста?е декоративна уз потцртани графизам. Ван Гог тражи синтезу у по?едностав?е?у. Нови Ван Гогов приступ се испо?ава све ?аче и снажни?е: иск?учу?у се сенке и свестрана моделаци?а. Он приме?у?е чисту отворену скалу бо?а, а облике контурира тамном бо?ом. Године 1888, ствара готово слику за сликом и долази до промене ?егове палете бо?а.

Гогенов портрет Ван Гога

Гоген ?е стигао у Арлес на позив ван Гога у октобру 1888, да би се оживотворио дугогодиш?и сан многих сликара о томе како би се окупили на за?едничком раду у природи. Врло брзо се показало, да изме?у ?их посто?е непремостиве супротности: то ?е отишло тако далеко, да ?е ?едне но?и у дискуси?и Ван Гог у свом неуравнотеженом ста?у навалио на Гогена да га зако?е. Ме?утим, дово?ан ?е био ?е само ?едан Гогенов поглед, да се Ван Гог освести и да намах сам себе казни. Реже бритвом властито уво и односи га блудницама у ?авну ку?у, те пада у тежак и болан грч епилептика. Гоген одлази за Париз, а Ван Гог у психи?атри?ску болницу. Свестан ?е да ?е у лудници, али изме?у по?единих наступа страствено ради - ?егове бо?е као да су добиле ?ош више на интензитету. Без предаха слика и црта. Ради мани?акално, сулудо, див?е. Радом насто?и надвладати и само лудило, те сво?е кризе што се периодични понав?а?у. Код ?ега се изм?е?у?у часови луцидности с тешким клону?има.

Звездана но?, 1889. г.

Дана 8. ма?а 1889. долази у Сен Реми у Прованси на болничко лече?е. За годину дана ?е урадио 150 слика. Тамо ?е почео сликати чемпресе и маслине, а настала ?е ?ош ?една чувена слика Звездана но?. Свом ?е брату Теу написао:

Вечно ?е пита?е, ?е ли нам дано да пре смрти спознамо само ?едну хемисферу. Што се мене тиче, одговора нема, али звезде ме увек подстичу на размиш?а?е.

Године 1890, сели се у Овер сир Оаз на лече?е код др. Пола Гашеа како би био ближе свом брату. Први утисак Ван Гога о др. Гашеу био ?е: ?мислим да ?е болесни?и од мене, или можемо ре?и ?еднако“. Претпостав?а се да ?е др Гаше лечио ван Гога би?ком црвеним напрском, с ко?ом ?е Ван Гог и насликао лекара, а данас се сматра да ?е та би?ка можда и деловала на сликареву перцепци?у жуте бо?е, с обзиром да паци?енти ко?и се ?оме лече виде све око себе жу?касто. Осим тога сум?а се тако?е да су га мучиле шизофрени?а и манична депреси?а, ко?е тако?е утичу на перцепци?у стварности и расположе?е. У овом периоду ?е радио ?едну слику дневно.

Вероватно ?е ?една од послед?их ?егових слика Пшенична по?а с вранама или Житно по?е с гавранима. У 37. години, 27. ?ула, депресиван, узнемирен, у тренутку паничног предосе?а?а страве пред новим наступом узима револвер, ко?и ?е увек носио да се брани од шумских животи?а. У по?у кра? пута насла?а се на дебло ко?е ?е сликао и одапи?е оруж?е. Умире након два дана у свом кревету. Сахра?ен ?е у Овер сир Оазу уз свог брата Та ко?и ?е преминуо 6 месеци касни?е.

Слика Се?анка у соби из ?еговог раног холандског периода (март 1885) налази се у Народном музе?у Срби?е.

Хронологи?а ван Гоговог живота

1853. ро?е?е Винсента Ван Гога. У холандском селу парохи?е Грот-Зундерт (северни Брабант) . Био ?е прво дете од шесторо деце Теодора ван Гога и ?егове супруге Ане Корнели?е. Име ?е добио по мртворо?еном детету, ро?еном на исти дан годину дана рани?е. 1857. ро?е?е Винсентовог брата Теодора (познати?и као Тео). 1861. поха?а сеоску школу у Зундерту. 1864. прим?ен ?е у интернат у Зевенбергену. Тамо учи француски, енглески, немачки и вежба црта?е. 1866-1868. борави у интернату у Тилбургу. 1868. напушта школу и вра?а се у Зундерт. 1869. одлази у Хаг, где се запош?ава у фирми ко?а прода?е уметничка дела (Гупил). Тамо много чита и посе?у?е музе?е. 1872. посе?у?е брата Теа у Хагу. Те године почи?е ?ихова богата преписка. 1873. први пут посе?у?е Париз, ко?им ?е очаран. У Лондон ?е премештен због посла. Тамо се за?уб?у?е у Урсулу, ?ерку сво?е газдарице. ?ено одби?а?е у ?ему изазива и убрзава кризу личности. 1874. води усам?ени живот, показу?е слабо интересова?е за посао. Много чита и то претежно религиозну литературу. У?ак га пословно премешта у Париз, како би променио ?егово расположе?е на бо?е. 1875. у Паризу и да?е занемару?е посао. Посе?у?е музе?е и галери?е. 1876. да?е отказ код Гупила. Одлази су Ремзге?т код Лондона где, у замену за смешта? и храну, ради као допунски учите?. Касни?е се истим тим послом бави и у А?лворту (у предгра?у Лондона), уче?и за проповедника, са же?ом да се посвети проповеда?у ?еван?е?а ме?у сиромашнима. По повратку ку?и, забринути за ?ега, родите?и га спречава?у да се врати у Лондон. 1877. почи?е да ради у к?ижари у Дордрехту. И да?е живи усам?енички, често одлази у цркву и преводи делове Библи?е на различите ?езике. Тако?е и црта. Одуста?е од Теолошког факултета. 1878. следи сво? проповеднички позив и одлази у Боринаж, белги?ску рударску област у близини француске границе. Тамо живи у кра??о? беди, посе?у?е болесне и рударима чита Библи?у. 1879. доби?а шестомесечну дозволу да буде проповедник. Помаже рударима, забринут за ?ихове животне услове. Занима?е за сироти?у му ?е отежало продуже?е уговора. Ипак, неко време оста?е да приповеда без прихода. Мада и сам живи у кра??о? беди, помаже сиромашнима и болеснима. Пролази кроз дубоку кризу личности ко?а ?е одрадити ?егов буду?и живот. ?едно време преста?е да пише брату Теу, ?ер га ?е критиковао око избора ?еговог занима?а. 1880. Винсент Теу кроз писма опису?е сво?е тешко анксиозно ста?е, као и грозничаве црте рударског амби?ента. Кра?ем године одлази на Уметничку академи?у у Бриселу. 1881. Сусрет са Теом у Етену, да би разговарали о ?егово? буду?ности уметника. На лето се, несре?но за?уб?у?е у сво?у ро?аку Ке?т, ко?а ?е тек постала удовица и налази се у посети са сво?им дететом родбини. Кра?ем године, она одби?а ?егову просидбу. Да би показао сво?у решеност, Винсент пред родите?има став?а руку у пламен лампе. Конфликти са оцем око ?егове превелике же?е да ожени Ке?т и екстремних верских увере?а га наводе да напусти Етен. 1882. Сели се у Хаг. Мов га подучава сликарству, док му Тео ша?е нешто новца. Упозна?е проститутку и алкохоличарку Мари?у Хорник звану Син. Она ?е трудна, па се он о ?о? брине, а успут му ?е и модел. Средином године ?е лечен од гоноре?е. Изражава же?у да ожени Син, упркос против?е?у породице и при?ате?а. Одлазе у Ла?ден да се она породи, а Винсент тражи стан за буду?у породицу. Све време црта и слика. ?егови модели су обични ?уди, ?уди из старачких домова и Син са бебом. 1883. Болно раскида везу са Син са ко?ом ?е живео годину и по дана. Одлази на сверу, у Дрент, где чамцем путу?е до Новог Амстердама. Ствара дела са мотивима се?ака ко?и напорно и тешко раде. Узима часове пева?а и клавира. Родите?и, прелазе?и поред ?еговог ексцентричног одева?а и несвакидаш?ег понаша?а, желе да му помогну и дозво?ава?у му да направи ате?е у помо?ним простори?ама. 1884. Винсентова ма?ка ломи ногу, па се он брине о ?о? са пуно ?убави. Да?е часове слика?а у А?ндховену. Мотиви на сликама: се?аци и ткачи у послу и пе?зажи. 1885. умире му отац. Винсент ?е слом?ен. Наста?е слика ??уди ко?и ?еду кромпир“, к?учни рад из холандског периода. Католички свештеник забра?у?е мештанима да позира?у Винсенту. Црта мртве природе са кромпирима и птичи?им гнездима. Сели се у Антверпен. Лута?у?и градом, проналази и купу?е неколико ?апанских дрвореза. 1886. почи?е да поха?а Академи?у лепих уметности. Због слабе исхране, превише рада и много дувана, месец дана болу?е. Одлази у Париз. Тео му пружа смешта?. Упозна?е импресионисте. Бо?е у ?егово? палети поста?у светли?е, а у стилу поентилиста, слика ведуте Париза. Отвара и сво? ате?е. Поста?е при?ате? са Гогеном. Због Винсентове тешке нарави, однос са братом поста?е све затегнути?и. Како пише сестри, живот са Теом му ?е ?готово неподнош?ив“. 1887. Винсент сре?е Бернара у продавници бо?а код Танги?а. У расправи са Бернаром и Гогеном, Винсент не прихвата импресионизам као послед?и стади?ум у разво?у свог сликарства. Купу?е ?апанске дрворезе и ради сопствене, често посе?у?е кафану. 1888. одлази у Арл, привучен ?аком светлош?у ?уга и топлином бо?а. Мотиви: цве?е и дрве?е у цвату, ко?и га подсе?а?у на ?апанске пе?заже. Жели да оствари сво? сан о сликарско? комуни. На лето поста?е при?ате? са сеоским поштаром Жозефом Руленом и слика ?егов портрет. У овом периоду наста?е и сери?а ?егових слика са мотивом сунцокрета. На упорне Винсентове позиве, Гоген коначно долази у Арл и ?их дво?ица живе за?едно. Долази до сва?а, а ?ихов однос се толико погоршава после два месеца за?едничког живота, да Винсент напада Гогена оштрицом бри?ача, а када ова? побегне, одсеца ресу свог левог уха. Одсечени део умотава у новинску харти?у и носи га на поклон проститутки Рахели. Завршава у болници. Долази и Тео. Веру?е се да су епилепси?а, дипсомани?а и схизофрени?а узрочници болести. 1889. у писмима Теу из болнице говори да се осе?а бо?е. Вра?а се у ?жуту ку?у“. Пати од несанице, али пише охрабру?у?а писма ма?ци и сестри. Слика два аутопортрета са зави?еним ухом. Другог месеца те године, због несанице и учесталих халуцинаци?а. После пар месеци, Винсент поново слика и ша?е теу два сандука пуна ремек-дела. Средином године, на сво? захтев, одлази у азил поред Сен-Реми?а. Дозво?ено му ?е да слика напо?у под надзором чувара. Кра?ем ?уна слика чемпресе. У ?улу, после посете Арлу, доби?а озби?ан напад. Неко време ?е у несвести а пам?е?е му ?е оште?ено. ?егово ста?е ?е промен?иво. За време ?едног касни?ег напада те године, покушава да прогута бо?е. 1890. има изложбу у Бриселу. Теу пише да се никад ни?е осе?ао смирени?е. Те године, куп?ена ?е ?едина ?егова продата слика за живота, ?Црвени виноград“. Одмах после тога доби?а ?ош ?едан тежак напад. Након послед?е кризе посе?у?е Теа и ?егову породицу у Паризу. Потом одлази у Овер, где се наста?у?е. Неко време живи у крчми Сен Обен, затим у кафеу породице Раво. Тео ?е одабрао Овер ?ер ?е ту живео доктор Гаше, сликар аматер и при?ате? импресиониста, ко?и приста?е да брине о Винсенту. Он се диви Винсентово? уметности и они поста?у добри при?ате?и. Штавише, проводи ?едан од викенда у ку?и доктора Гашеа за?едно са братов?евом породицом. ?ав?а му се мотив по?а под олу?ним небом. 23. ?ула пише сво?е послед?е писмо. 27. ?ула излази поподне, а вра?а се касно но?у. Господин и госпо?а Раво приме?у?у да има велике болове док лежи у сво?о? соби. Винсент призна?е да ?е пуцао себи у груди. Гаше га преви?а и обавештава Теа. 29. ?ул проводи цео дан у кревету, пуше?и лулу. Умире током но?и, а наредног дана га сахра?у?у на гроб?у у Оверу. Сахрани присуству?е, поред Теа и Гашеа, неколицина при?ате?а из Париза, ме?у ?има Бернар и Танги.

Гроб Винцента и Теа ван Гога

Ван Гогов рад

Сликао ?е рударе тамним мркозеленим бо?ама. После кратке париске импресионистичке фазе када расвет?ава палету и напушта соци?алне теме, Ван Гог одлази у Арл, на ?угу Француске, где започи?е ?егов арлези?ски период. Копирао ?е Милеа, Гогена и Лотрека.

Озби?ни?у активност почео ?е у 27. години цртежима, а у 28. години ?е почео да слика.

Интензивно ?е користио црвену и зелену бо?у и поводом сво?е слике Кафана но?у пише свом брату Теу у Паризу:

? Соба ?е крвавоцрвена и тамножута, у средини ?е зелени били?ар и четири свети?ке лимунове бо?е, ко?е баца?у наран?астозелену светлост. Свуда се боре на?различити?е зелене и црвене бо?е: у ситним ликовима протува ко?е спава?у, у празно? и жалосно? соби... Покушао сам да црвеним и зеленим изразим страшне страсти ?удске душе. ”

Звездана но? над Роном, 1888, Музе? Орсе, Париз.

Маслинова дрва са планином Алпили у позадини, 1889, Музе? модерне уметности, ?у?орк.

Ван Гог ?е цртао и сликао са воденим бо?ама док ?е био у школи — мада ?е мали бро? тих слика сачуван, а и ауторство ?е дово?ено у пита?е за неке од ?их. Кад се посветио уметности као одрасла особа, он ?е почео на елементарном нивоу, копира?у?и Cours de dessin, курс црта?а ко?е ?е уредио Шарл Барг. У току две године он ?е почео провизи?е. Проле?а 1882, ?егов у?ак, Корнелис Маринус, власник добросто?е?е галери?е савремених уметности у Амстердаму, затражио ?е од ?ега цртеже Хага. Ван Гогов рад ни?е задово?ио очекива?а ?еговог у?ака. Маринус му ?е понудио други посао, овог пута да?у?и дета?ан опис предмета, али ?е ?ош ?едном био разочаран резултатом. Упркос тога, Ван Гог ?е истра?ао. Он ?е побо?шао освет?е?е свог студи?а инсталира?ем разних шалона и експериментисао ?е са мноштвом матери?ала за црта?е. Више од годину дана ?е радио на по?единачним личностима – високо разра?е?е студи?е ?црном и белом“, ко?има ?е у то време зарадио само критике. Данас, они су признати као ?егова прва ремекдела.

Почетком 1883, он ?е почео да ради на композици?ама са више фигура, ко?е ?е он базирао на сво?им цртежима. Он ?е неке од ?их фотографисао, али када ?е ?егов брат ?е напоменуо да им недоста?е живост и свежина, он ?е уништио те фотографи?е и окренуо се сликарству у?аним бо?ама. До ?есени 1882, ?егов брат му ?е финанси?ски омогу?ио да заврши сво?е прве слике, али ?е сав новац убрзо био потрошен. Проле?а 1883, Ван Гог се обратио реномираним уметницима Хашке школе, као што су Ве?сенбрух и Бломерс, и добио ?е техничку подршку од ?их, као и од сликара Де Бока и Ван дер Вила. Када се преселио у Нуенен, након периода у Дренту, он ?е почео рад на неколико слика великих димензи?а, али их ?е потом уништио. ?уди ко?и ?еду кромпир и ?ени прате?и комади – Стара кула на Нуенен гроб?у и Колиба – су ?едине сачуване слике. Након посете Ра?ксмузеуму, Ван Гог ?е био свестан да су многе од ?егових мана последица недово?ног техничког искуства. Стога ?е новембра 1885. отишао за Антверпен и касни?е за Парис да учи и разви?а сво?у технику.

Након упознава?а са импресионистичким и неоимпресионистичким техникама и теори?ама, Ван Гог ?е отишао у Арлс да разви?е те нове спозна?е. Ме?утим убрзо су се старе иде?е о уметности и раду по?авиле поново. То су иде?е као што ?е рад на сери?ским снимцима сродних или контрастних предмета, ко?а ?е одражавати сврху уметности. С напретком ?еговог рада, он ?е направио мноштво самопортрета. Ве? 1884. у Нуенену он ?е радио на сери?и ко?а ?е требало да украси трпезари?у ?едног при?ате?а у А?ндховену. Слично томе у Арлсу, проле?а 1888 он ?е организовао сво?е Цвета?у?е во??аке у триптихе, почевши временску сери?у слика ко?а ?е постала део Ролингове породичне сери?е, и коначно, кад се Гоген сложио да ради и живи у Арлсу раме уз раме са Ван Гогом, он ?е почео рад на Декораци?и за жуту ку?у, ко?а ?е по неким гледиштима на?амбициозни?и подухват ко?и ?е он икад подузео. На?ве?и део ?еговог рада се бави разрадом и ревидира?ем ?егових фундаменталних постава. У проле?е 1889, он ?е насликао ?ош ?едну, ма?у групу во??ака. У ?едном писму брату из априла, он пише, "?а иман 6 студи?а проле?а, две од ко?их су велики во??аци. Има мало времена, ?ер су ови ефекти тако кратког даха."

Историчар уметности Алберт Бо?м сматра да ?е Ван Гог – чак и у привидно фантастичним композици?ама попут Звездане но?и – базирао сво? рад на реалности. Бела ку?а у но?и, приказу?е ку?у у сутону са проминентном звездом окруженом жутим ореолом на небу. Астрономи са ?угозападног тексашког државног института у Сан Маркосу су прорачунали да ?е та звезда Венера, ко?а ?е била светла на вечер?ем небу ?уна 1890. кад се претпостав?а да ?е Ван Гог направио слику.

Аутопортрети

Самопортрет са сламним шеширом, Париз, зима 1887/88, Музе? Метрополитен, (F365v)

Самопортрет, септембар 1889, (F 627), у?е на платну, 65 cm × 54 cm. Музе? Орсе, Париз. Ово ?е вероватно зад?и Ван Гогов самопортрет.

аутопортрет без браде, кра? септембра 1889, (F 525), у?е на платну, 40 × 31 cm., Приватна колекци?а.

Аутопортрет, 1889, Национална галери?а уметности. Самопортрети из Сен-Ремиа показу?у главу са десне стране, т?. стране са неунакаженим уветом.

Дета? самопортрета (1889)

Ван Гог ?е креирао многе самопортрете током свог живота. Он ?е био плодан самопортретиста, ко?и ?е цртао и сликао самог себе више од 43 пута изме?у 1886 и 1889. У ?има ?е поглед сликара ретко усмерен на гледаоца; чак и када ?е то фиксни поглед, он изгледа као да гледа негде другде. Слике варира?у у интензитету и бо?и и неке приказу?у уметника са брадом, неке без браде, неке са заво?има – приказу?у?и епизоду у ко?о? ?е одсекао део свог уха. Семопортрет без браде, из касног септембра 1889, ?е ?една од на?скуп?их слика свих времена, ко?а ?е продата за 71,5 милиона америчких долара 1998. у ?у?орку. У то време, она ?е била тре?а (или са инфлаци?ским прилаго?ава?ем четврта) на?скуп?а слика икада продата. Она ?е тако?е Ван Гогов зад?и самопортрет, ко?и ?е дао сво?о? ма?ци као ро?ендански поклон.

Сви самопортрети сликани у Сен-Ремиу приказу?у уметникову главу здесна, са стране насупрот ?еговог унакаженог ува, пошто ?е он сликао сво?у рефлекси?у у огледалу. Током зад?их неде?а свог живота у Овер сир Оазу, он ?е произвео мноштво слика, али ме?у ?има нема самопортрета. То ?е период током кога се он вратио слика?у природе.

Утица?

Ван Гог ?е претходник читавог европског експресионизма по томе, што ?е страствено покушавао изразити у сво?им сликама оно што се не може изразити. Он ?е ?едан од првих ум?етника, ко?и ?е деформисао природни облик, да би постигао што ?ачу и интензивни?у изража?ност. Сваки ?е ?егов аутопортрет део ?егове аутобиографи?е и у ?има се одражава драма ?егове животне пута?е. ?егов ?е утица? надасве велик у читавом светском сликарству. Оставио ?е велик опус (850 слика и више од 900 цртежа и акварела) разасут по многим галери?ама Европе и Америке.

?еговим делом инспирисан ?е анимирани филм ?С ?убав?у, Винсент”.

На?познати?а дела

• ?уди ко?и ?еду кромпир (1885)
• Сунцокрети (1888)
• Житно по?е са чемпресима у Хо Галину у близини Е?гали?ера Сен Реми (1889)
• Звездана но? (1889)
• Црвени виноград (1888)
• Кафана но?у (1888)
• Спава?а соба у Арлу (1889)
• Аутопортрет (1889)
• Портрет доктора Пола Гашеа (1890)

Ван Гогове на?скуп?е слике

Слике Ван Гога у Уметничком институту у Чикагу.

Слика из сери?е Сунцокрети ?е 30. марта 1987. продата ?е у Лондону ?апанско? заступници ?асуда компани?е (Yasuda Comp.) за 24,75 милиона фунти. Исте године, 11. новембра ?е аустрали?ски бизнисмен Алан Бонд на аукци?и у ?у?орку купио слику Ириси за 53,9 милиона долара. На?скуп?а слика Винсента ван Гога икад продата ?е Портрет доктора Гашеа, за 82,5 милиона долара. Тиме се налази на 18. месту на?скуп?е продатих слика икада, а од 15. ма?а 1990. године припада ?апанском бизнисмену Риое Саито. Године 1993. слика Житно по?е са чемпресима ?е продата ?е Валтеру Аненбергу, америчком издавачу, за 57 милиона долара. Дело Аутопортрет без браде ?е ?ош ?едно у низу на?скуп?их слика овог уметника. Реч ?е о уметнини ко?а ?е 19. новембра 1998. године продана ?е у ?у?орку за 71,5 милиона америчких долара.Ван Гог ?е био гени?е

• 
  Дана 30. марта 1987. године слика из сери?е Сунцокрети продана ?е у Лондону ?апанском предузе?у Yasuda Comp. за 24,75 милиона фунти.
• 
  Дана 11. новембра 1987. године слику Ириси купио ?е аустралски бизнисмен Алан Бонд код Сотеби?а у ?у?орку за 53,9 милиона долара.
• 
  Дана 15. ма?а 1990. године слику Портрет Др. Гашеа купио ?е ?апански бизнисмен Р?ое? Саито у ?у?орку за 82,5 милиона долара.
• 
  Године 1993, слика Житно по?е са чемпресима продана ?е Валтеру Аненбергу, америчком издавачу за 57 милиона долара.
• 
  Дана 19. новембра 1998. године слика Аутопортрет без браде (Portrait de l'artiste sans barbe) продана ?е у ?у?орку за 71,5 милиона долара.

Види ?ош

• Отац Танги
• Се?ач (слика Ван Гога)
• Звездана но? изнад Роне

Литература

• Arnold, Wilfred Niels (1992). Vincent van Gogh: Chemicals, Crises, and Creativity. Birkh?user. ISBN 978-3-7643-3616-5. 
• Arnold, Wilfred Niels (2004). ?The illness of Vincent van Gogh”. Journal of the History of the Neurosciences. 13 (1): 22—43. PMID 15370335. S2CID 220462421. doi:10.1080/09647040490885475. 
• Blumer, Dietrich (2002). ?The Illness of Vincent van Gogh”. American Journal of Psychiatry. 159 (4): 519—526. PMID 11925286. S2CID 43106568. doi:10.1176/appi.ajp.159.4.519. 
• Callow, Philip (1990). Vincent van Gogh: A Life. Ivan R. Dee. ISBN 978-1-56663-134-1. 
• Channing, Laurence; Bradley, Barbara J. (2007). Monet to Dalí: Impressionist and Modern Masterworks from the Cleveland Museum of Art. Cleveland Museum of Art. ISBN 978-0-940717-90-9. 
• Cohen, Ben (2003). ?A Tale of Two Ears”. Journal of the Royal Society of Medicine. 96 (6): 305—6. PMC 539517?. PMID 12782701. doi:10.1258/jrsm.96.6.305. 
• Davies, Christopher (2007). Divided by a Common Language: A Guide to British and American English. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-547-35028-8. 
• Doiteau, Victor; Leroy, Edgard (1928). La Folie de Vincent Van Gogh. éditions Aesculape. OCLC 458125921. 
• Dorn, Roland (1990). Décoration: Vincent van Gogh's Werkreihe für das Gelbe Haus in Arles [Décoration: Vincent van Gogh's Series of Works for the Yellow House in Arles]. Olms Verlag. ISBN 978-3-487-09098-6. 
• Dorn, Roland; Leeman, Fred (1990). ?(exh. cat.)”. Ур.: K?ltzsch, Georg-Wilhelm. Vincent van Gogh and the Modern Movement, 1890–1914. Luca-Verlag. ISBN 978-3-923641-33-8.  Other editions. ISBN 978-3-923641-31-4. (German). ISBN 978-90-6630-247-1.(Dutch)
• Dorn, Roland; Keyes, George (2000). ?(exh. cat)”. Van Gogh Face to Face: The Portraits. Thames & Hudson. ISBN 978-0-89558-153-2.  Dorn, Roland; Schr?der, Albrecht; Sillevis, John, ур. (1996). Van Gogh und die Haager Schule. Bank Austria Kunstforum. ISBN 978-88-8118-072-1. 
• Druick, Douglas; Zegers, Pieter (2001). ?(exh. cat)”. Van Gogh and Gauguin: The Studio of the South. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-51054-4. 
• Edwards, Cliff (1989). Van Gogh and God: A Creative Spiritual Quest. Loyola University Press. ISBN 978-0-8294-0621-4. 
• Erickson, Kathleen Powers (1998). At Eternity's Gate: The Spiritual Vision of Vincent van Gogh. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-4978-6. 
• Faille, Jacob-Baart de la (1928). L'Oeuvre de Vincent van Gogh: Catalogue Raisonnée (4 volumes). G. van Oest. OCLC 3312853. 
• Farr, Dennis; Peppiatt, Michael; Yard, Sally (1999). Francis Bacon: A Retrospective. Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-2925-8. 
• Feilchenfeldt, Walter (2013). Vincent Van Gogh: The Years in France: Complete Paintings 1886–1890. Philip Wilson. ISBN 978-1-78130-019-0. 
• Fell, Derek (1997). The Impressionist Garden. Frances Lincoln. ISBN 978-0-7112-1148-3. 
• Fell, Derek (2015). Van Gogh's Women: His Love Affairs and Journey into Madness. Pavilion Books. ISBN 978-1-910232-42-2. 
• Gayford, Martin (2006). The Yellow House: Van Gogh, Gauguin, and Nine Turbulent Weeks in Arles. Penguin. ISBN 978-0-670-91497-5. 
• Geskó, Judit, ур. (2006). Van Gogh in Budapest. Vince Books. ISBN 978-963-7063-34-3. . ISBN 978-963-7063-33-6. (Hungarian)
• Grant, Patrick (2014). The Letters of Vincent van Gogh: A Critical Study. Athabasca University Press. ISBN 978-1-927356-74-6. 
• Hammacher, Abraham M. (1985). Vincent van Gogh: Genius and Disaster. Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-8067-9. 
• Hayden, Deborah (2003). Pox: Genius, Madness and the Mysteries of Syphilis. Basic Books. ISBN 978-0-465-02881-8. 
• Hemphill, R. E. (1961). ?The illness of Vincent van Gogh”. The Proceedings of the Royal Society of Medicine. 54 (12): 1083—1088. PMC 1870504?. PMID 13906376. doi:10.1177/003591576105401206. 
• Hughes, Robert (1990). Nothing If Not Critical. The Harvill Press. ISBN 978-0-14-016524-1. 
• Hughes, Robert (2002). The Portable Van Gogh. Universe. ISBN 978-0-7893-0803-0. 
• Hulsker, Jan (1980). The Complete Van Gogh. Phaidon. ISBN 978-0-7148-2028-6. 
• Hulsker, Jan (1990). Vincent and Theo Van Gogh: A Dual Biography. Fuller Publications. ISBN 978-0-940537-05-7. 
• Lubin, Albert J. (1972). Stranger on the Earth: A Psychological Biography of Vincent van Gogh. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0-03-091352-5. 
• McQuillan, Melissa (1989). Van Gogh. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20232-6. 
• Naifeh, Steven W.; Smith, Gregory White (2011). Van Gogh: The Life. Random House. ISBN 978-0-375-50748-9. 
• Nemeczek, Alfred (1999). Van Gogh in Arles. Prestel Verlag. ISBN 978-3-7913-2230-8. 
• Perry, Isabella H. (1947). ?Vincent van Gogh's illness: a case record”. Bulletin of the History of Medicine. 21 (2): 146—172. PMID 20242549. 
• Pickvance, Ronald (1974). ?(exh. cat)”. English Influences on Vincent van Gogh. Arts Council. University of Nottingham, 1974/75. 
• Pickvance, Ronald (1984). ?(exh. cat)”. Van Gogh in Arles. Abrams. ISBN 978-0-87099-375-6. Metropolitan Museum of Art. 
• Pickvance, Ronald (1986). ?(exh. cat)”. Van Gogh in Saint-Rémy and Auvers. Abrams. ISBN 978-0-87099-477-7. Metropolitan Museum of Art. 
• Pomerans, Arnold (1997). The Letters of Vincent van Gogh. Penguin Classics. ISBN 978-0-14-044674-6. 
• Rewald, John (1978). Post-Impressionism: From van Gogh to Gauguin. Secker & Warburg. ISBN 978-0-436-41151-9. 
• Rewald, John (1986). Studies in Post-Impressionism. Abrams. ISBN 978-0-8109-1632-6. 
• Rosenblum, Robert (1975). Modern Painting and the Northern Romantic Tradition: Friedrich to Rothko. Harper & Row. ISBN 978-0-06-430057-5. 
• Rovers, Eva (2007). ?'He Is the Key and the Antithesis of so Much': Helene Kr?ller-Müller's Fascination with Vincent van Gogh”. Simiolus: Netherlands Quarterly for the History of Art. 33 (4): 258—272. JSTOR 25608496. 
• Selz, Peter Howard (1968). German Expressionist Painting. University of California Press. ISBN 978-0-520-02515-8. 
• Sund, Judy (1988). ?The Sower and the Sheaf: Biblical Metaphor in the Art of Vincent van Gogh”. The Art Bulletin. 70 (4): 660—676. JSTOR 3051107. doi:10.2307/3051107. 
• Spurling, Hilary (1998). The Unknown Matisse: A Life of Henri Matisse, Vol. 1, 1869–1908. Hamish Hamilton. ISBN 978-0-679-43428-3. 
• Sund, Judy (2002). Van Gogh. Phaidon. ISBN 978-0-7148-4084-0. 
• Sweetman, David (1990). Van Gogh: His Life and His Art. Touchstone. ISBN 978-0-671-74338-3. 
• Tralbaut, Marc Edo (1981). Vincent van Gogh, le mal aimé. Alpine Fine Arts. ISBN 978-0-933516-31-1. 
• Van der Veen, Wouter; Knapp, Peter (2010). Van Gogh in Auvers: His Last Days. Monacelli Press. ISBN 978-1-58093-301-8. 
• Van der Wolk, Johannes (1987). De schetsboeken van Vincent van Gogh [The Sketchbooks of Vincent van Gogh]. Meulenhoff/Landshoff. ISBN 978-90-290-8154-2. 
• Van Gogh, Vincent (2009). Jansen, Leo; Luijten, Hans; Bakker, Nienke, ур. Vincent van Gogh – The Letters. Van Gogh Museum & Huygens ING. 
• Van Heugten, Sjraar (1996). Vincent van Gogh: tekeningen 1: Vroege jaren 1880–1883 [Vincent van Gogh: Drawings 1: Early years 1880–1883]. V+K. ISBN 978-90-6611-501-9. 
• Van Uitert, Evert (1981). ?Van Gogh's Concept of His Oeuvre”. Simiolus: Netherlands Quarterly for the History of Art. 12 (4): 223—244. JSTOR 3780499. doi:10.2307/3780499. 
• van Uitert, Evert; van Tilborgh, Louis; van Heugten, Sjraar, ур. (1990). ?(exh. cat)”. Vincent van Gogh. Arnoldo Mondadori Arte de Luca. ISBN 978-88-242-0022-6. 
• Walther, Ingo; Metzger, Rainer (1994). Van Gogh: the Complete Paintings. Taschen. ISBN 978-3-8228-0291-5. 
• Weikop, Christian (2007). ?Exhibition Reviews: Van Gogh and Expressionism. Amsterdam and New York”. The Burlington Magazine. 149 (1248): 208—209. JSTOR 20074786. 
• Wilkie, Kenneth (2004). The Van Gogh The Myth and the Man. Souvenir Press. ISBN 978-0-285-63691-0. 

Спо?аш?е везе

• Информаци?а о ?еговом гробу
• Ван Гогов музе? у Амстердаму
• Ван Гогова дела на Интернету
• Ван Гог: Сунцокрети
• ?Memoir of Vincent van Gogh”. Приступ?ено 20. 11. 2014. , vggallery.com;,.
• ?Memoir of Vincent van Gogh”. Приступ?ено 20. 11. 2014. , webexhibits.org;,.
• ?Van Gogh's Letters (unabridged and annotated)”. Приступ?ено 20. 11. 2014. , webexhibits.org;,.
• Union List of Artist Names, Getty Vocabularies (ULAN Full Record Display for Vincent van Gogh. Getty Vocabulary Program, Getty Research Institute, Los Angeles, California);, Приступ?ено 20 November 2014.
• Vincent van Gogh The letters, the complete letters of Van Gogh (translated into English and annotated)
• Vincent Van Gogh Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (20. септембар 2017), teaching resource on Van Gogh
• Винсент ван Гог на са?ту Про?екат Гутенберг (?език: енглески)
• Винсент ван Гог на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
• Винсент ван Гог на са?ту LibriVox (?език: енглески)