市人力资源社会保障局

Анри Матис
Слика Анри?а Матиса од Карла Ван Вехтена, 1933.
Лични подаци
Датум ро?е?а	(2025-08-04)31. децембар 1869.
Место ро?е?а	Като Камбрези, Француска
Датум смрти	3. новембар 1954.(2025-08-04)?(84 год.)
Место смрти	Ница, Француска
Уметнички рад
Правац	фовизам

百度 而其表现方法受到西方绘画的透视和比例的影响，艺术语言上集苏皖刻艺之长与铜版画排线法为一体。

Анри Матис (фр. Henri Matisse), ?е био француски сликар, графичар, ва?ар и декоратер. Ро?ен ?е 31. децембра 1869. у Като Камбрези?у , а умро ?е 3. новембра 1954. у Ници.

Напустио ?е правну кари?еру и са 22 године дошао у Париз да би учио сликарство у ате?еу Гистава Мороа у чи?о? се радионици окупила готово ве?ина тадаш?их младих сликара ко?и су после чинили покрет фовизма. Уз Матиса, били су ту Дерен, Вламенк, Брак, Дифи и многи други. Та? нарашта? следио ?е пре свега властити инстинкт. Од импресионистичког луминизма путовало се у подруч?е чистог колорита. Наступ младих сликара изазвао ?е негодова?е и шире публике и критичара. Дочекивали су их с поругом као што су били дочекивани сви иноватори модерне француске уметности.

Прву самосталну изложбу одржао ?е 1904. На ?есе?ем салону на коме су излагали 1905. критичар Лу? Восел приме?у?у?и и ?едну донателовску скулптуру сред див?их колористичких слика, узвикнуо ?е: ?Донатело сред див?их звери”. У салону независних то име се задржало. Реч фовс односила се посебно на с?а?ну произво?ну бо?у и на директни рад кичице чиме су Матис и ?егови при?ате?и експериментисали. Фовизам ?е као покрет тра?ао само неколико година. Након тога чланови групе су почели следити и друге правце.

На?важни?а Матисова слика тог раздоб?а ?е композици?а ?Плес”. Ве? у том делу долазе до израза битна сво?ства Матисовог опуса, плошни третман, затворене обо?ене површине без тонских прелаза те изразит смисао за покрет и криву?у што се постепено преображава у арабеску. У интимном ентери?еру ликови су приказани с вазама и цветним аранжманима те богатом таписери?ом ко?а их уоквиру?е а за ко?е ?е Матис инспираци?у нашао на путова?има у Мароко као и у егзотичним кра?олицима око Тангера.

Светски углед Матис стиче у Немачко? и Америци, а особито у Руси?и. У касни?им делима све се више усредсре?у?е на мртве природе, аранжирано цве?е и во?е... Ма?стора су повремено привлачили радови у пластици, литографи?и и керамици. Матис ?е наставио традици?у великог француског сликарства у ново?, савремени?о? вари?анти. И француска сликарска омладина и странци ко?и су хрлили у Париз, у ту сликарску Меку, били су одушев?ени ?еговим мислима. Утица? Матисовог сликарства на Европу и светско сликарство био ?е ве? тих година велик, а тако ?е остало и до данас.

Биографи?а

Младост

Матис ?е ро?ен у гради?у Като Камбрези, департман Норд, Француска, као на?стари?и син успешног трговца житом. Одрастао ?е у гради?у Боен ан Вермандоа, Пикарди?а. Године 1887. запутио се у Париз на студи?е права, а након што ?е завршио студи?е радио ?е као судски администратор у гради?у Като Камбрези. Почео ?е да слика 1889. након што му ?е ма?ка купила прибор за слика?е, док се опорав?ао од упале слепог црева. Касни?е ?е описивао да ?е тада открио ?врсту ра?а“ и одлучио ?е да постане уметник, на дубоко разочара?е оца..

Године 1891, вратио се у Париз на студи?е уметности на школу ?Académie Julian“ и постао ученик Вили?ама Бугроа и Гистава Мороа. У почетку ?е сликао мртву природу и пе?заже на традиционални начин, у чему ?е достигао одре?ену вештину. На Матиса су утицали радови рани?их ма?стора попут Симеона Шардена, Николе Пусена и Антоана Ватоа, као и савремени уметници попут Едуара Манеа, и ?апанска графичка уметност. На?више се дивио Шардену; као ученик насликао ?е копи?е четири ?егове слике из Лувра. Године 1896. и 1897, Матис ?е посетио аустралског сликара ?она Питера Расела на острву Бел Ил поред обале Брета?е. Расел га ?е упознао са импресионизмом и радовима Ван Гога ко?и ?е био Раселов при?ате? и до тада потпуно непознат. Матисов стил се у потпуности изменио, и касни?е ?е говорио да ?е Расел био ?егов учите? и да му ?е Расел об?аснио теори?у бо?а.

Године 1896. Матис ?е изложио пет слика у салону ?Société Nationale des Beaux-Arts“, од ко?их ?е две купила држава. Са моделом Каролином Жобло, имао ?е к?ерку, Маргерит, ро?ену 1894. Године 1898. оженио ?е Амели Ноел?е Пара?ре; за?едно су одго?или Маргерит, те имали два сина Жана (ро?еног 1899) и П?ера (ро?еног 1900). Маргерит i Амели често су Матису послужили као модели..

Године 1898. на сав?ет Ками?а Писара, отишао ?е у Лондон да пручава слике Вили?ама Тарнера, а након тога на пут на Коризку. Након повратка у Париз у фебруару 1899, радио ?е уз Албера Маркеа и упознао Андреа Деренаа, Жана Пи?а, и Жила Фландрина.

Анри Матис: Одалиска

Анри Матис: Плес

Матис се уронио у дела других аутора и задужио се купу?у?и слике уметника ко?е ?е ценио. Дела ко?е ?е купио и изложио у властитом дому су била попрс?а од гипса ко?е ?е израдио Родин, слике Гогена, цртежи Ван Гога, и Сезанове Три купачице. У Сезановом осе?а?у за структуру и бо?у, Матис ?е нашао сво?у главну инспираци?у.

Многе ?егове слике настале од 1898. до 1901. користе технике дивизионизма ко?е ?е прихватио након што ?е прочитао есе? Пол Си?акa, ?D'Eugene Delacroix au Néo-impressionisme“. ?егове слике од 1902. до 1903. у време ?егових матери?алних проблема, су тмурне и открива?у преокупаци?у формом. Окушао се и у скулптури, копира?у?и Антоан-Лу? Бари?а 1899, а посветио ?е велики део енерги?е моделова?у у глини, те завршио скулптуру Роба 1903.

Фовизам

Музе? Матис (Le Cateau-Cambrésis)

Фовизам као стил започео ?е око 1900, те се наставио након 1910. иако ?е покрет тра?ао свега неколико година, 1904-1908, и имао три изложбе. Воде?и уметници били су Матис и Андре Дерен. Матисова прва самостална изложба одржана ?е 1904, у галери?и Амброаза Волара, те ни?е доживела неки успех. ?егова наклоност за светле и изражене бо?е постала ?е наглашена након што ?е лето 1904. провео слика?у?и у Сен Тропеу са неоимпресионистима Си?аком и Анри?ом Кросом. Те године насликао ?е и на?важни?е сво?е дело неоимпресионистичког стила ?Luxe, Calme et Volupté“. Године 1905. поновно ?е путовао на ?уг да ради са Андре Дереном у Коли?ур на ?уг Француске. ?егове слике тога раздоб?а карактеришу п?оснати облици и контролисане лини?е, као и пеонтилистички приступ на ма?е строги начин него у рани?им делима.

Године 1905, Матис и ?егова група фовиста излагали су за?едно у ?есе?ем салону. Слике су изражавале емоци?е често са дисонантним бо?ама без обзира на природне бо?е суб?еката. Матис ?а на изложби показао слике ?Отворени прозор“ и ?Жена са шеширом“. Критичар Лу? Восел описао ?е дела са изразом ?Donatello parmi les fauves!“ (Донатело ме?у див?им зверима), што се односила на скулптуру ко?а се налазила ме?у сликама. ?егови коментари штампани су 17. новембра 1905. у новинама ?Gil Blas“ и задобили популарност. Изложба ?е добила оштре критика, али и неке похвале. Када су похва?ену слику ?Дама са шеширом“, купили Гертруда и Лио Ста?н, Матисов уметнички морал се знача?но опоравио.

Матис ?е препознат као во?а фовиста за?едно са Андреом Дереном, те су ?их дво?е постали при?ате?ски супарници, те имали сваки сво?е следбенике. Остали чланови су били Жорж Брак, Раул Дифи и Морис Вламенк. Симболиста Гистав Моро (1826–1898) био ?е духовни учите? покрета, те ?е као професор на ?école des Beaux-Arts“ у Паризу, подстицао студенте да самостално мисле и експериментишу и да следе властите визи?е.

Године 1907, Аполинер ?е коментира?у?и Матиса у чланку об?ав?еном у ?La Falange“, рекао да не присуству?емо екстравагантном или екстремном потхвату; Матисова уметност ?е еминентно разумна. Али Матисов рад ?е у то време и доживео жестоке критике, те му ?е тешко било да се стара о породици. ?егова контроверзна слика из 1907. ?Nu bleu“ критички ?е спа?ена са мрж?ом на изложби Ермори шоу у Чикагу 1913. године.

Пад покрета фовиста након 1906. ни?е утицао на Матисов успон. Нека до ?егових на?бо?их дела настала су од 1906. до 1917, када ?е био активан као део велике групе уметника у париско? четврти Монпарнас, иако се са сво?им конзервативним наступом и строгим буржоази?ским радним навикама ни?е уклапао. Наставио ?е да упи?а нове утица?е; путовао ?е у Алжир 1906. где ?е испитивао афричку уметност. Након што ?е посетио изложбу исламске уметности у Минхену 1910. провео ?е два месеца у Шпани?и проучава?у?и маварску уметност.

Посетио ?е Мароко 1912. и 1913, и док ?е сликао у Тангеру увео ?е неколико нових техника у сво?а дела, као што ?е нпр. кориште?е црне као бо?е. Учинак на ?егову уметност био ?е нова одважност у употреби интензивних непроме?ених бо?а, као нпр. на слици Црвени ате?е (1911).

Матис ?е имао дугогодиш?у успешну сарад?у са руским колекционарем уметничких дела Серге?ем Шчукином. ?едно од сво?их важни?их дела Плес насликао ?е као део дводелне нару?бине за Шчукина.

Гертруда Ста?н, академи?а Матиса и сестре Коне

Отприлике у априлу 1906. упознао ?е Пикаса ко?и ?е био дванаест година мла?и од Матиса. Постали су доживотни при?ате?и као и супарници те су честу успоре?ивани; к?учна разлика ме?у ?има ?е била да ?е Матис цртао и сликао из природе, док ?е Пикасо наги?ао више машти. Обо?е су на?чеш?е сликали жене и мртву природу, док Матис сво?е фигуре став?а у потпуно реализоване ентери?ере.

Матис и Пикасо су први пут за?едно окуп?ени у салону Гертруде Ста?н и ?ене пратите?ке Алисе Б. Токлас. Током прве децени?е 20. века, Американци у Паризу — Гертруда Ста?н, ?ена бра?а Лио Ста?н, Ма?кл Ста?н и Ма?клова жена Сара Ста?н — били су важни сакуп?ачи Матисових слика. ?ош дво?е при?ате?ица Гертруде Ста?н, Американке из Балтимора, сестре Коне, Кларибел и Етта, постале су важне покровите?и Матисове и Пикасове уметности, скупивши стотине ?ихових слика. Колекци?а сестара Коне изложена ?е у Балтимору у Балтиморшком уметничком музе?у.

Иако су бро?ни уметници посе?ивали салон Ста?нових, неколицина уметника ?е имала сво?а дела изложена на зидовима на адреси 27 Rue de Fleurus. Док су дела Реноара, Сезана, Матиса и Пикаса доминирала у колекци?и Лиа и Гертруде Ста?н, колекци?а Саре Ста?н наглашавала ?е Матиса. Савременици Лиа и Гертруде Ста?н, Матис и Пикасо постали су део ?иховог друштвеног круга и редовно су присуствовали окуп?а?има суботом навече на адреси 27 Rue de Fleurus. Гертруда ?е почетке субот?их друже?а приписала Матисu Ме?у познаницима Пабла Пикаса ко?и су посе?ивали друже?а суботом навече били су Фернанде Оливи?ер (Пикасова ?убавница), Жорж Брак, Андре Дерен, песници Макс Жакоб, Ги?ом Аполинер, Мари Лоренсен (Аполинерова ?убавница и уметница) и Анри Русо.

?егови при?ате?и организовали су и финансирали Академи?у Матис у Паризу, приватну у некомерци?алну школу у ко?о? ?е Матис учио младе уметнике. Деловала ?е од 1907. до 1911. Ханс Пурман и Сара Шта?н били су ?едни од ученика. Матис ?е провео седам месеци у Мароку од 1912. до 1913, када ?е насликао 24 слике и бро?не цртеже. ?егови учестале ори?енталне теме у касни?им сликама, као што су беле роби?е потичу из тог времена.

Након Париза

Године 1917. Матис ?е преселио у Цимиз, предгра?е града Нице. ?егова дела из тог времена након пресе?е?а показу?е опушта?е и ?егов блажи приступ. Та? ?повратак реду“ ?е карактеристика уметности након Првог светског рата и упоредива ?е са неокласицизмом Пикаса и Стравинског, и повратку традиционализму Дерена.

?егове слике ори?енталних белих роби?а карактеристика су раздоб?а; иако су биле популарне неки сувремени критичари карактеришу их као плитке и декоративне.

У касним 1920-им Матис се поновно ук?учио у активну сарад?у са другим уметницима. Након 1930. нова снага и одважни?е по?едностав?ива?е по?ав?у?е се у ?еговим делима. Амерички сакуп?ач уметности Алберт Ц. Барнс наговорио га ?е да направи велики мурал за фундаци?у Барнс (енгл. Narnes Foundation), ?Плес II“, ко?а ?е довршена 1932. Фундаци?е поседу?е неколико десетина Матисових слика. Ова? нови начин слика?а вид?ив ?е и на слици ?Велики леже?и акт“ (1935). На слици ?е радио неколико месеци, а настанак слике забележен ?е низом 22 фотографи?е ко?е ?е послао Ети Кон.

Ратне године

Године 1939. растао се од сво?е супруге након 41 године брака. Године 1941. оперисан ?е и учи?ена му ?е колостома. Након тога ?е почео користити инвалидска колица, те се до ?егове смрти о ?ему бринула Руски?а Лиди?а Делекторска?а, ?егов бивши модел. Уз помо?нике стварао ?е папирнате колаже, често великих размера, називане ?gouaches découpés“. Сери?а ?Плави актови“ на?бо?и су пример технике ко?е ?е називао ?слика?е маказама“; показивали су способност доноше?а ?еговог смисла за бо?у и геометри?у у нови меди?ум кра??е ?едноставности, али са разиграном и раздраганом снагом.

Током 1940-их радио ?е као графички уметник и продуковао црно-беле илустраци?е за бро?не к?иге, те преко стотину изворних литографи?а у студи?у Моурлот у Паризу.

Матиса ?е ценио грчки песник, нобеловац Одисеас Елитис. Елитис ?е са Матисом упознао за?еднички при?ате? Териад. Матис ?е сликао зид трпезари?е Териадеове резиденци?е ?Villa Natacha“ у месту Сен-Жан-Кап-Фера, ко?е ?е Елитис често споми?ао у сво?им песмама.

Матис, иначе аполитичан, био ?е шокиран када ?е чуо да ?е ?егова к?ерка Маргерит, ко?а ?е била активна у француском покрету отпора током рата, била мучена (готово до смрти) у затвору у Рену и осу?ена на концентрациони логор Равензбрик. (Маргерит ?е изб?егла логор, након што ?е побегла у шуму из воза за Равензбрик током напада савезинчких авиона.)

Матисов ученик Рудолф Ливи уби?ен ?е у концентраци?ском логору Аушвиц 1944.

Године 1947. издао ?е ?Jazz“, ограничено изда?е са око стотину отисака разнобо?них изреза колажа пра?ених записаним мислима. Tériade, це?ени издавач уметничких дела 20. века, извео ?е Матисове изрезе као отиске матрице.

Пос?ед?и дани

Године 1951. Матис ?е завршио четворогодиш?и про?ект уре?е?а ентери?ера витражима Капеле Ружари?а у Вансу (Chapelle du Rosaire de Vence), ко?а се често назива ?Капелом Матис”. Следе?е године ?е основао Музе? Матис у родном Като Камбрези?у ко?и садржи тре?у на?ве?у колекци?у ?егових радова.

?егов послед?и рад био ?е диза?н витража за Унионистичку цркву у Покантико Хилсу у држави ?у?орк за Де?вида Рокфелера, чи?а ?е макета висила на зиду ?егове собе у ко?о? ?е преминуо у 84. години, у новембру 1954. године.

Сахра?ен ?е на гроб?у самостана Notre Dame de Cimiez, у близини Нице.

Матисово дело

Почеци, фовизам и дело до 1912. године

Анри Матис ?е ро?ен само око две године после Бонара, а живео ?е седам година дуже од ?ега. Они нису били само непосредни савременици него су имали и много за?едничког као уметници: ?их дво?ица су спадали ме?у на?ве?е колористе двадесетог века и сваки ?е понешто научио од оног другог. Ипак се чини да ?е Матис, ?едан од пионира експерименталног сликарства двадесетог века, припада доцни?о? генераци?и, ?едном другом свету. Слично Бонару, и он ?е био одре?ен за правничку кари?еру, али се 1892. године уписао у Академи?у Жули?ан на ко?о? ?е студирао код академичара Вили?ама Бугроа. Следе?е године ?е прешао на Школу лепих уметности и, на сре?у, могао ?е да студира у класи Гистава Мороа. Моро, иако симболист, био ?е ро?ени учите? ко?и ?е подстицао студенте за проналаже?е властитих усмере?а сталним студира?ем у музе?има, као и путем индивидуалног експериментиса?а. У ?егово? класи Матис ?е срео Жоржа Руоа, Шарла Камоана и Шарла Герана ко?и ?е се касни?е удружити као фовисти.

Матис се споро разви?ао из тамних тоналитета и литерарних тема ко?е ?е у почетку испитивао. Око 1896. почео ?е да открива Дегаа, Тулуз-Лотрека, импресионизам и ?апанску графику, а затим Реноара и Сезана. Године 1899., у ате?еу сликара Кари?ера, ко?и ?е био повезан са симболизмом, срео ?е Андреа Дерена. Те године почео ?е да експриментише фигурама и мртвим природама сликаним директном, недескриптивном бо?ом. Одмах затим окушао се први пут у скулптури и испо?ио способности ко?е ?е га учинити ?едним од великих сликара-ва?ара 20. века. Године 1901, преко Дерена, срео ?е Мориса Вламенка и тако ?е фовистичка група била готово потпуна.

Дезерт, ?ан Давидс де Хем, 1640, у?е на платну, 149 × 203 цм, Париз, Лувр.
Слика ко?у ?е Матис копирао у Лувру.

Ме?у сликарима ко?е ?е Матис копирао у Лувру док ?е ?ош био Мороов студент била ?е ?една мртва природа холандског сликара из 17. века ?ана Давидса де Хема. Матисова верзи?а ?е слободна копи?а, знатно ма?а од оригинала. Ово дело, чи?у ?е кубистичку вари?анту израдити око 1916, могло би готово бити симбол правца ко?им ?е ?егово сликарство и?и током читаве кари?ере — ка елиминиса?у дета?а и упрош?ава?у лини?е и бо?е на ?ихове основне елементе. Чак и кад се вра?ао, што ?е често чинио, кра??ем колоризму и структурално? сложености, та сложена фаза ?е била само припрема за нови процес ослоба?а?а од небитног. У Салону Националног друштва лепих уметности (познатом као Национални салон) изложио ?е 1897. слику Дезерт, привидно веома традиционално дело, али ?едно од на?сложени?их и до тад на?бриж?иви?е контруисаних радова. Та слика, иако тамна у тону, откривала ?е сво?им црвеним с?а?ем ?егову заинтересованост за импресионисте; накосо постав?еним столом ко?и претрпава и зби?а простор слике она ?е антиципирала ?егов прелаз на неку врсту архитектонског упрош?ава?а ко?е ?е било претеча ?егове верзи?е кубизма. Мушки модел, око 1900 — модел ?е исти као у скулптури Роб — померио ?е та? процес упрош?ава?а и зби?а?а за неколико ступ?ева да?е, чак до извесног перспективног искрив?ава?а, да би се постигло осе?а?е ограниченог простора, на начин на ко?и наговештава утица?е Ван Гога и Сезана. Иако ?у ?е насликао у готово у?едначеном сме?ем тоналитету, са истица?ем архитектонске структуре, Матис ?е у то време сликао и у природи и испитивао импресионистичку палету поде?ене бо?е и апстрактне колористичке арабеске неоимпресионизма. Кармелина се вратила у угао ате?еа у фронталном положа?у заснованом на Сезану, с моделом ко?и скулптурално излази из правоугаоно конципираног поза?а.

Током првих година двадесетог века Матис ?е наставио рад на скулптури, нарочито на наго? фигури. Отприлике у исто време почео ?е прву сери?у студи?а акта на сликама и цртежима. Изме?у 1902. и 1905. излагао ?е у галери?и Берте Ва?л, а затим у галери?и Аброаза Волара ко?и ?е брзо поста?ао главни посредник за прода?у дела авангардних уметника у Паризу. Кад ?е 1903. основан либерални?и ?есе?и салон, Матис ?е излагао на ?ему с Бонаром и Маркеом. У ?есе?ем салону 1905. простори?а с Матисовим, Вламенковим, Дереновим и Руоовим сликама, изме?у осталих, наводно ?е изазвала примедбу ко?а ?е групи дала стално име. Према то? анегдоти, критичар Лу? Вусел, приме?у?у?и ?едну донателовску скулптуру сред див?е колористичких слика, узвикнуо ?е: ?Donatello au milieu des fauves!” (?Донатело сред див?их звери!”). Без обзира да ли ?е примедба став?ена овом приликом или касни?е, у Салону независних 1906, име се задржало.

Реч ?fauves” односила се нарочито на с?а?ну произво?ну бо?у, интензивни?у од научне бо?е неоимпресионизма и недескриптивне бо?е Гогена и Ван Гога, и на директни плахи рад кичице ко?ом су Матис и ?егови при?ате?и експериментисали претходне године у Коли?уру и Сен Тропеу на ?угу Француске. Фовисти су довршили оно коначно ослоба?а?е бо?е, ка чему су на разне начине били усмерени експерименти Гогена, Ван Гога, Сераа, набиса и неоимпресиониста. Служе?и се сличним средствима, фовисти су ипак на уму имали друкчи?е ци?еве. Они су желели да употреб?ава?у снажну бо?у истиснуту директно из тубе, а не да опису?у об?екте у природи, не да изазива?у вибраци?е на мреж?ачи ока, не да истичу романтични или та?анствени предмет него да одво?ено од свега тога граде нове вредности слике. Дакле, у извесном смислу употреб?авали су бо?у Гогена и Сераа, слободно комбиновану с властитим линеарним ритмовима, да би постигли ефекте сличне онима ко?има ?е Сезан непрестано тежио. Ни?е случа?но што ?е ме?у уметницима претходне генераци?е Матис на?више ценио Сезана.

Матис ?е ве? у Салону независних 1905. био изложио сво?у велику неомпресионистичку композици?у Луксуз, одмор и сладостраш?е (Luxe, calme et volupté) чи?и ?е наслов узет из двостиха Бодлеровог Позива на путова?е (L'invitation au voyage):

Là, tout n'est qu'ordre et beauté,

Luxe, calme et volupté.

У овом делу, ко?е ?е направило крупан корак према апстракци?и, Матис ?е комбиновао мозаички манир ко?им ?е Си?ак (купац слике) радио сво?е пе?заже са организаци?ом фигура на верзи?ама Сезанових Купачица и на ?еговим ва?арским студи?ама. Та слика ?е била први велики пример оне врсте фигуративно-пе?зажне композици?е ко?а ?е дати неколико на?знача?ни?их дела у следе?их неколико година.

У ?есе?ем салону 1905, Матис ?е тако?е изложио Отворени прозор, Коли?ур и портрет госпо?е Матис назван Жена са шеширом. Отворени прозор ?е можда први потпуно разви?ени пример теме ко?а ?е Матису бити оми?ена до кра?а живота. То ?е мали део собног зида ко?и углавном обухвата пространи прозор чи?а су крила широм отворена у спо?аш?и свет — балкон са сакси?ама цве?а и виновом лозом, затим, море, небо и чамце.

Унутраш?и зид и прозорска крила компоновани су од широких, вертикалних трака живо зелених, плавих, пурпурних и наран?астих тонова; спо?аш?и свет ?е саздан од веселих, с?а?них ситних потеза кичице, од тачкасто нанесене зелене бо?е до ширих потеза ружичасте, беле и плаве на мору и небу. На ово? слици Матис ?е ве? далеко превазишао Бонара или било ко?ег од неоимпресиониста у наговештава?у колористичке апстракци?е. Али, као што ?е то увек код ?ега, осе?а?е за стварни, пролазни призор ?е веома снажно.

Жена са шеширом изазвала ?е ?ош ве?и бес од Отвореног прозора, због привидно див?е немарности ко?ом ?е бо?а била размазана по површини, и то не само на поза?у и шеширу, него и по лицу жене чи?е су црте назначене смелим зеленим и отворено црвеним потезима. Ускоро после тога, Матис ?е насликао други портрет госпо?е Матис ко?и ?е у извеносном смислу био ?ош смели?и, управо зато што ?е строжи?е и прецизни?е изра?ен. То ?е дело названо Зелена пруга, с лицем ко?им доминира с?а?на зелена трака ко?а га дели од лини?е косе до браде. У то? тачки Матис и ?егове колеге фовисти полазили су од тезе ко?у су поставили Гоген, симболисти и набисти: уметник ?е слободан да се служи бо?ом независно од природног изгледа, граде?и структуру од апстрактних облика и лини?а бо?е страних жени, дрвету или мртво? природи ко?и оста?у основа те структуре. Можда ?е Матисова верзи?а била утолико шокантни?а што му ?е тема била тако ?едноставна и позната. Оваква употреба бо?е била ?е прихват?ива у Гогеновим егзотичним сценама или Редоновим мистичним фантази?ама. У поре?е?у с фовистичким портретима ?егове жене, Матисов Аутопортрет из 1906, иако снажно нацртан и прониц?иво реализован, готово ?е традиционалан.

Матис ?е наставио да експериментише са идиличним фигуралним композици?ама, као што су чинили Сезан и Гоген, а пре ?их Пусен и Венеци?анци. У Пасторели, 1905, вратио се импресионистичком маниру неравне бо?е; затим ?е у величанствено? Радости жив?е?а (Bonheur de vivre; Joie de vivre) с?единио разноврсне експерименте у ?едно? од сво?их на?лепших фигурално-пе?зажних слика. Радост жив?е?а ?е пуна реминисценци?а (подсе?а?а), од Гозбе богова ?овани?а Белини?а до перси?ског сликарства, али ?е у ?о? сликар помешао све те утица?е у ма?сторски распоред кривудавих, таласастих лини?а фигура и дрве?а ко?и, упркос намерним перспективним сма?е?има, живе као ?една целина на површини слике. То ?е права пасторала испу?ена расположе?ем чулне клонулости и духом пасторалних радости. Слично Пикасово? слици Госпо?ице из Ави?она (Les Demoiselles d'Avignon), ко?а ?е настала следе?е године, ова слика ?е претеча апстракци?е у модерном сликарству. ?ен утица? можда чак превазилази утица? Пикасовог великог дела, пошто оно ни?е ?авно излагано до 1937, док су Радост жив?е?а одмах купили Гертруда и Лео Ста?н, и та слика ?е дуго година била добро позната у ?ихово? колекци?и. Несум?иво да ?у ?е Пикасо видео или у Салону независних, где ?е била изложена 1906, или у стану Ста?нових.

Криволини?ски ритмови Радости жив?е?а повезу?у ову слику с традици?ом арт новоа, иако она сво?им квалитетом превазилази сваку слику те традици?е. Сличне ?о? су и многе студи?е акта, од ко?их ?е нека касни?е развио у друге слике и скулптуре. У ствари, чини се да ?е Матисова радост у црта?у и слика?у акта добила сво? први велик подстица? у студи?ама за Радост жив?е?а. У Плавом акту, насликаном почетком 1907, експериментисао ?е контрапостом (итал. contrapposto), ствара?у?и форму ко?у ?е пренео у ва?арске верзи?е у теракоти и бронзи, у драпиране и наге фигуре. Прототип се по?ав?у?е у десно? централно? фигури Радости жив?е?а, али ?е Плави акт моделован скулптурални?е, а контрапост ?е ?ош нападни?е истакнут у скулптурама. Та скулпутра се ?ав?а и као доминантни елемент у извесном бро?у слика изра?ених изме?у 1908. и 1915, нпр. у слици Златна рибица и скулптура.

Матис после фовизма

Чини се да ?е тек у 1905. и 1906. с делима као што су Отворени прозор, Коли?ур и Циганка, Матис, у ствари, сво?е разуздале бо?е и фактуру кичице ?е довео до кра??их граница. Чак су у истом том раздоб?у ?егов аналитички дух и широка перцептивност посве?ени другим проблемима. Луксуз, одмор и сладостраш?е из 1904–05, био ?е неоимпресионистички покуша?; у Радости жив?е?а ве? ?е почи?ао да контролише покрет кичице и да распоре?у?е бо?е у широке површине дефинисане кривудавим лини?ама тела и дрве?а. Млади морнар II илустру?е нови вид ?егових далекосежни истражива?а, можда под утица?ем све ве?е заинтересованости за ва?арство. Фигура ?е ?едноставно и чврсто моделована помо?у тешких контурних лини?а повучених преко пространих површина бо?е, плаве — на блузи — и зелене — на панталонама. Поза?е из ко?ег фигура излази ?е светлоружичаста раван. Скулптурални приступ ?е поред тога очигледан и у Плавом акту, а организаци?а простора помо?у обо?ених равни достиже сво? први велики врхунац сликом Луксуз II (Le Luxe II). Овде ?е уметник потпуно успео у покуша?у да створи нову врсту простора слике контрастира?ем, ?укстапозира?ем обо?ених површина. Тако ?е напустио перспективу, изузев у произво?ном ума?е?у ?едне фигуре, и моделовао помо?у светлог и тамног, слика ни?е само површинска декораци?а. Фигуре моделоване иск?учиво контурном лини?ом поседу?у чврстину; оне посто?е и кре?у се у простору, са илузи?ом дубине, светлости и ваздуха створеном иск?учиво помо?у обо?ених облика ко?и тако?е потвр?у?у интегритет плана слике. Према томе, у тренутку кад су Пикасо и Брак изводили прве протокубистичке експерименте или ?ош рани?е, Матис ?е ве? био створио нову врсту простора слике. Прва верзи?а, Луксуз I (Le Luxe I), била ?е насликана почетком 1907. године.

Литература

• Barr, Alfred H., Jr. (1951). Matisse: His Art and His Public. New York: The Museum of Modern Art. ISBN 978-0-87070-469-7. 
• Berggruen, Olivier (2006). Hollein, Max, ур. Henri Matisse: Drawing with Scissors: Masterpieces from the Late Years. Prestel Publishing. ISBN 978-3791334738. 
• Cowart, Jack; Fourcade, Dominique (1986). Henri Matisse: The Early Years in Nice 1916-1930. Henry N. Abrams, Inc. стр. 47. ISBN 978-0810914421. 
• Freeman, Judi (1990). The Fauve Landscape. Abbeville Press. стр. 13. ISBN 978-1-55859-025-0. 
• Gilbert, Martin (2002). The Routledge Atlas of the Holocaust. Psychology Press. стр. 10. ISBN 978-0-415-28145-4. 
• Ruhrberg, Karl (1986). Twentieth Century art: Painting and Sculpture in the Ludwig Museum. RCS MediaGroup. стр. 55. ISBN 978-0-8478-0755-0. 
• Simpson, Juliet; Flandrin, Jules Léon; Flandrin, Georges; Lacambre, Geneviève; Whiteley, Jon (2001). Jules Flandrin, 1871-1947. Ashmolean Museum. стр. 23. ISBN 978-1-85444-143-0. 
• Simpson, Juliet; Flandrin, Jules Léon; Flandrin, Georges; Lacambre, Geneviève; Whiteley, Jon (2001). Jules Flandrin, 1871-1947. Ashmolean Museum. стр. 23. ISBN 978-1-85444-143-0. 
• Spurling, Hilary (2001). The Unknown Matisse: A Life of Henri Matisse: The Early Years, 1869–1908. University of California Press. стр. 4–6. ISBN 978-0-520-22203-8. 
• Celdran, R. R. F. (2007). Triangle : Henri Matisse – Georgette Agutte – Marcel Sembat. Paris, Yvelinedition. ISBN 978-2-84668-131-5. 
• Cowart, Jack; Fourcade, Dominique (1930). Henri Matisse: The Early Years in Nice 1916–. Henry N. Abrams, Inc., 1986. ISBN 978-0810914421. 
• Raymond Escholier. Matisse. A Portrait of the Artist and the Man. London, Faber & Faber, 1960.
• Finsen, Hanne; Coquio, Catherine (2005). Matisse: A Second Life. Hazan. ISBN 978-2754100434. 
• Gowing, Lawrence (1979). Matisse. New York, Oxford University Press. ISBN 978-0-19-520157-4. 
• David Lewis. "Matisse and Byzantium, or, Mechanization Takes Command" in Modernism/modernity 16:1 (January 2009), 51–59.
• Russell, John (1999). Matisse, Father & Son. published by Harry N. Abrams, NYC. Copyright John Russell. ISBN 978-0-8109-4378-0. 
• Schneider, Pierre (1984). Matisse. New York, Rizzoli. ISBN 978-0-8478-0546-4. 
• Spurling, Hilary (1908). The Unknown Matisse: A Life of Henri Matisse, Vol. 1, 1869–. London, Hamish Hamilton Ltd, 1998. ISBN 978-0-679-43428-3. 
• Spurling, Hilary (2005). Matisse the Master: A Life of Henri Matisse, Vol. 2, The Conquest of Colour. 1909–1954. London, Hamish Hamilton Ltd. ISBN 978-0-241-13339-2. 
• Wright, Alastair (2006). Matisse and the Subject of Modernism. Princeton, Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11830-7. 
• Kampis, Antal, Matisse, Budapest, 1959.
• Nancy Marmer, "Matisse and the Strategy of Decoration," Artforum, March (1966). pp. 28–33.

Спо?аш?е везе

• Matisse at Centre Pompidou, Exhibition Tour (YouTube)
• Matisse and his Cats
• Footage of Henri Matisse in Vence, France working on the New Chapel of Vence
• Henri Matisse: Life and Work 500 hi-res images
• Musée Matisse Nice
• The nude in Matisse
• Getty Research Institute. Los Angeles, California
• Gelett Burgess, The Wild Men of Paris, Matisse, Picasso and Les Fauves, 1910
• Documenting the Gilded Age: New York City Exhibitions at the Turn of the 20th Century Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (17. ?ануар 2015)
• Barnes Foundation, Philadelphia