讲好平阴故事 “王永静书法艺术展”开展 - 三塘竹苑新闻网

[[Датотека:NAMA Sirène.jpg|мини|[[Сирене|Сирена]]]]
'''Старогрчка религи?а''' представ?а сва [[религи?а|религи?ска]] схвата?а, [[култ]]ове и [[ритуал]]е [[становништво|популаци?е]] ко?а ?е изме?у [[21. век п. н. е.|2100]]. и [[19. век п. н. е.|1900. п. н. е.]] населила [[?уг|?ужне]] [[област]]и [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], као и [[острво|острва]] у [[Еге?ско море|Еге?ском мору]]. Досе?еници су, за?едно са [[Пелазги|домороцима]] ко?и су се ту затекли, остварили на?сложени?у [[хриш?анство|прехриш?анску]] [[религи?а|религи?у]] [[Европа|Европе]].

== Знача? ==
Старогрчка религи?а ?е утицала на схвата?а разних [[народ]]а ко?и су насе?авали [[Средоземно море|Медитеран]] и обале [[Црно море|Црног мора]], посебно оних ко?и су живели на [[Апенинско полуострво|Апенинском полуострву]]. Како ?е хриш?анство поста?ало ?една од доминантних религи?а, многи ликови из грчке [[митологи?а|митологи?е]] су се по?авили као битни чиниоци и те религи?е, односно [[светац|свеци]]. Овако велики утица? грчке религи?е се об?аш?ава ?еним [[догма|недогматизмом]] и [[хуманизам|хуманизмом]], али и сво?ством да ?е могла да [[асимилаци?а|асимилу?е]] ту?инске религи?е.<ref name="мит"/>

== Референце ==
Старогрчка религи?а се може [[реконструкци?а|реконструисати]] на основу три врсте [[извор]]а:
* [[к?ижевност|литерарних]]
* митографско-[[истори?а|истори?ских]] и
* [[археологи?а|археолошких]].
Литература представ?а на?поуздани?и извор. Готово сви извори, од [[Хомер]]а до [[?ули?ан Апостате|?ули?ана Апостате]] садрже митолошке и религи?ске компоненте. Археолошка истражива?а су омогу?ила да се до дета?а изуче [[светилиште|светилишта]] и [[предмет]]и кориш?ени у [[обред]]има, а и грчка [[ликовна уметност]] ?е претежно у вези са религи?ом и митовима. Захва?у?у?и свему овоме, проучени су чак и [[локал]]ни култови и [[увере?е|верова?а]], али не и [[та?на|та?ни]], [[мистицизам|мистични]] култови, ?ер су ?ихови учесници били обавезани на ?ута?е.<ref name="мит"/>

== Истори?а ==
Ова религи?а ?е формирана током [[бронзано доба|бронзаног доба]]. Настала ?е на основу:
# религи?е прастановника [[Грчка|Грчке]];
# религи?е индоевропских досе?еника са [[североисток]]а;
# религи?е и [[култура|културе]] бронзаног доба [[Крит]]а;
# религиозне [[иде?а|иде?е]] из [[Мала Ази?а|малоази?ско]]-[[траки?а|трачког]] света.

На?рани?а фаза ове религи?е се везу?е за сред?е бронзано доба ([[19. век п. н. е.|1900]]-[[16. век п. н. е.|1550. п. н. е.]]). Донекле се ова фаза може реконструисати на основу археолошких налаза. На основу ?их се ?асно уочава по?ава многих [[иноваци?а]] у [[традици?а|традиционално?]] култури, чи?е ?е [[порекло]] делимично из [[север]]них области Балканског полуострва, а делимично из Мале Ази?е. Из тог раздоб?а нису познати ни светилишта ни предмети у вези са верским схвата?има придошлица. Тек од [[1400. п. н. е.]] по?ав?у?у се писани [[споменик|споменици]], односно [[таблица|таблице]] исписане [[линеар Б|линеарним Б писмом]] у ко?има су имена по?единих [[бог|божанстава]].<ref name="мит"/>

У истори?и грчке религи?е, уочава?у се четири фазе:
# хомеровски или геометри?ски период (од око [[1100. п. н. е.|1100]]. до [[50. п. н. е.]])
# арха?ски период (од 50. до [[500. п. н. е.]])
# класични период (од 500. до [[338. п. н. е.]])
# хеленистичко-римски период (од 338. п. н. е. до кра?а [[4. век|IV века]])

=== Хомеровски период ===
Ова? период ?е назван тако ?ер се о ?ему на?више сазнало из Хомерових и Хезиодових [[еп|спевова]]. То ?е био период од досе?ава?а [[Дорци|Дораца]] до коначне стабилизаци?е грчких [[племе]]на.

У Хомерово? ?[[Или?ада|Или?ади]]“ и ?[[Одисе?а|Одисе?и]]“, наста?е свет богова и [[херо?]]а, ко?и су пре свега по укусу тадаш?е [[аристократи?а|аристократи?е]]. Ова? свет се разлику?е од оног из касни?их [[епоха]], пре свега у томе што у ?ему нема места за ирационално и мистично. Основна гра?а и ?едног и другог спева настала ?е у усменом преда?у много пре [[8. век п. н. е.|-{VIII}- века п. н. е.]] Посто?и [[континуитет]] са претходним, [[микена|микенским]] периодом, из кога су преузета многа божанства попут [[Зевс]]а, [[Посе?дон]]а и [[Аполон]]а. Током овог раздоб?а уобличен ?е [[Пантеон (богови)|пантеон]] од дванаест богова са [[Олимп]]а и то под утица?ем источ?ачких религи?а. Тада ?е утвр?ен и бро? и [[родбински однос]]и изме?у богова, а колеба?а посто?е код [[Хести?а|Хести?е]] и [[Дионис]]а ко?и се понекад не уврш?у?у у олимпска божанства. Основно сво?ство богова ?е [[антропоморфизам]]. Богови су подложни [[осе?а?е|осе?а?има]], [[повреда]]ма, а има?у и друге [[мана|мане]] и нису свемогу?и и свуда присутни. Чак и Зевс, врховни бог, мора да се повину?е во?и [[Мо?ре]], односно [[судбина|судбине]]. ?уди су потпуно потчи?ени [[во?а|во?и]] богова и зависе од ?иховог [[расположе?е|расположе?а]]. Могу их умилостивити богатим [[Жртвова?е|жртвама]] и придржава?ем култних [[пропис]]а. Хомерови спевови упу?у?у на [[зак?учак]] да култ [[поко?ник]]а у овом раздоб?у ни?е био разви?ен. Уместо тога, истиче се иде?а да сени мртвих бораве у Царству мртвих ко?им влада?у [[Хад]] и [[Персефона]]. Ме?утим, археолошки налази говоре супротно; у том раздоб?у су мртви [[сахрана|сахра?ивани]] са [[храна|храном]] и [[пи?е]]м, што говори о представи наставка живота у [[гроб?е|гробу]].<ref name="мит"/>

За разлику од Хомера, Хезоид уводи димензи?у [[време]]на у статичан свет богова и прави [[теогони?а|теогони?у]], односно истори?у света од самог почетка. Он [[систематика|систематизу?е]] митолошку гра?у и уводи богове ко?и су Хомеру непознати, као што су [[Хести?а]], [[Промете?]] и [[Пандора]]. Тако наста?е мит о смени владара света, од [[Уран (митологи?а)|Урана]], преко [[Хрон (Титан)|Хрона]], па до Зевса и ?еговог [[потомак|потомства]]. Хезоид у први план истиче [[генеза|генезу]] ко?а ни?е карактеристична за грчку религи?у. Оригиналност Хезоидове теогони?е и космогони?е ?е доведена у сум?у откри?ем [[хурити|хуритско]]-[[хетити|хетитског]] ?[[Курамби]]“ епа, ?ер су ту опевани дога?а?и и ликови веома налик на оне из Теогони?е.<ref name="мит"/>

=== Арха?ски период ===
{{главни чланак|Арха?ски стил}}
Ова? период почи?е оснива?ем првих грчких [[колони?а]], односно [[полис]]а. Сваки полис ?е имао сво?е божанство заштитника, што ?е било погодно за процват локалних култова, али и свегрчких светилишта, божанстава и култова. Ова? период се одлику?е посебно изград?ом [[храм]]ова ко?и су подизани на [[акропо?е|акропо?и]] или [[агора|агори]] или у центру [[град]]а, као самостални [[об?екат]]. Храмови су посве?ени боговима, односно чине ?ихове [[ку?а|ку?е]]. Битна [[новина]] ?е и уво?е?е култа херо?а чи?а ?уначка дела чине легендарну истори?у полиса.<ref name="мит"/>

У овом периоду долазе до изража?а два религиозна покрета: '''диониси?ско-орфички''' и '''аполински'''. Први ?е [[орги?а]]стички култ бога Диониса, ко?и ?е можда установ?ен ?ош у микенско доба, ?ер ?е име овог божанства препознато и на таблицама писаним линеарним Б писмом. Поштоваоци овог божанства су биле углавном жене ко?е су називане [[менаде]] или баханатки?е. Како би се са ?им с?единиле, оне су у [[екстаза|екстази]] комадале див?ач ([[спарагмос]]) и ?еле живо месо ([[омофаги?а]]). То су чиниле по падинама [[Китерон]]а и [[Парнас]]а. Као реакци?а на ова? култ, разви?ао се култ бога [[Аполон]]а. Ова? култ се битно разликовао од претходног, ?ер ?е позивао на [[разум]] и ред.<ref name="мит"/>

Током [[7. век п. н. е.|-{VII}-]] и [[6. век п. н. е.|-{VI}- века п. н. е.]] често се дешавало у [[Атина|Атини]] и другим областима да по?единци, користе?и [[рат|сукобе]] различитих друштвених сло?ева, приграбе сву [[власт]] и успоставе [[тирани?а|тирани?у]]. [[Легитимитет]] сво?е власти су утвр?ивали изград?ом храмова и обнав?а?ем старих народних [[празник]]а ко?има су давали на знача?у. Друштвена превира?а и несигурност тирани?е изазивали су несигурност код ?уди, ко?и су зато спас тражили у [[мистери?е|мистери?ама]] ко?е су обе?авале сре?у након [[смрт]]и.<ref name="мит"/>

=== Класични период ===
[[Грчка филозофи?а]], посебно [[?онци|?онска]], у овом периоду покушава да многе по?аве, ко?е су у миту приписане божанским силама, об?асни као [[природа|природне]]. У томе су пред?ачили [[Анаксимандер]] и [[Ксенофан]], као и други [[Филозофи?а|филозофи]], а [[Крити?а]] ?е чак сматрао да су религи?а и мит обичне преваре. Насупрот томе, цветало ?е митотворство, посебно након [[650. п. н. е.|650. п. н. е]], а званична религи?а ?е била изузетно прихва?ена. Након победе над [[Ахеменидско царство|Перси?анцима]], [[демократи?а]] ?е преовладала у свим грчким полисима и ново [[политика|политичко]] уре?е?е ?е поништило старе родовске и породичне култове, насто?е?и да чланове [[друштво|друштва]] веже за државну [[организаци?а|организаци?у]]. То ?е имало за последицу да ?е велики бро? локалних богова уздигнут на ранг панхеленских божанстава, а посебно су истицани они ко?и су ?помогли“ Грцима да победе непри?ате?а. Тако ?е [[Аркади?а (истори?ска покра?ина)|аркадски]] бог [[Пан]] био широко прихва?ен у Атини зато што се веровало да ?е он помогао Грцима у [[битка|бици]] код [[Маратон]]а.<ref name="мит"/>

Иако ?е држава преузела на себе стара?е о религи?ским обредима, у народу ?е и да?е живела стара религи?а ко?у су карактерисали мистицизам и архаични [[маги?а|маги?ски]] ритуали. Разлог томе ?е био [[песимизам]] и [[резигнаци?а]] ко?и су владали ме?у ?удима, ?ер су морали да се повину?у боговима ко?и управ?а?у свиме, чак и ?иховим судбинама. ?удима ?е преостало да само спозна?у сами себе и да стално има?у на уму да су смртни. Сукоби изме?у полиса у друго? половини [[5. век п. н. е.|-{V}- века п. н. е]], ко?и су [[кулминаци?а|кулминирали]] у време [[пелопонески рат|пелопонеских ратова]], као и нови филозофски прваци условили су [[криза|кризу]] религи?е полиса и државне религи?е. Томе су допринели и велики [[трагеди?а|трагичари]], посебно [[Еурипид|Еврипид]]. Кра?ем тог века и у току наредног, елита грчког друштва се уда?ила од [[традици?а|традиционалне]] религи?е опреде?у?у?и се или за апстрактну религиозност или за [[атеизам]]. То ?е исходовало да народ све дуб?е тоне у [[су?евер?е]] и мистицизам. Наста?али су култови по?единих негрчких божанстава, као и верова?е у нижа божанства природе, као што су [[нимфа|нимфе]]. На?оми?ени?и празници били су [[село|сеоске]] [[Диониси?е]] и [[Адони?е]]. На коначни распад религи?е класичног раздоб?а утицали су осва?ачки [[поход]]и [[Александар Велики|Александра Великог]], односно успостав?а?е [[Античка Македони?а|македонске]] [[династи?а|династи?е]] у [[грчка|Грчко?]], а сам кра? овог периода се везу?е за смрт Александра, када наста?у беспоштедне борбе око делова, сада ве? разби?еног, [[царство|царства]]. Александрови походи су изазвали прожима?е грчке културе са ту?инским ([[варвари|варварским]]), што исходу?е ствара?ем [[синкретизам|синкретистичких]] религи?ских схвата?а.<ref name="мит"/>

=== Хеленистичко-римски период ===
{{главни чланак|Хеленистичка ера}}
У филозофи?и и литератури настав?ено ?е са унижава?ем традиционалних богова и митова. [[Палафет]] ?е сматрао да су митске приче заправо преувеличани стварни истори?ски дога?а?и и да су ?ихови актери сасвим обични ?уди, а не божанства. С друге стране, док су богови губили сво?е натприродне мо?и, обични смртници су их доби?али. Од времена Александра Великог, постало ?е уобича?ено да се владари уздигну на ниво божанства, чак су им приписивани божански очеви. Тако су [[владар]]и из династи?а [[Птолеме?иди|Птолеме?а]] и [[Селеукид]]а на?чеш?е уживали божанске [[почаст]]и. Зато су из традиционалног пантеона ?ожив?авана“ само она божанства ко?а су била погодна за новонастале прилике. Док ?е друштвена елита уздизала врховног бога на степен свеопштег принципа, у народу су се организовале тзв. [[ти?асе]], групе ?уди ко?и су били предани одре?еном божанству. Веома [[популарност|популарни]] поста?у мистични култови и уво?е?е страних божанстава, нарочито оних ко?и има?у спасилачки карактер. Зато ?едно локално божанство поста?е свеопште; [[Асклепи?е]], бог [[?екар|лекарске]] [[вештина|вештине]] и [[исцелите?]].<ref name="мит"/>

== Карактеристике ==
Грчка религи?а ?е [[политеизам|политеистичка]]. Одлику?е ?е то што ?у ?е, с ?едне стране, стварао народ преко усменог преда?а, а са друге, [[песник|песници]], [[сликар]]и и [[ва?ар]]и. Радили су то са пуно [[слобода|слободе]], ?ер ?е ова религи?а лишена [[света к?ига|светих к?ига]], [[prorok|пророка]] и [[меси?а|меси?е]], односно заувек утвр?ених [[истина]]. Стваралаштво песника и трагичара ни?е било наме?ено само друштвено? [[елита|елити]], ве? се према томе управ?ао [[морал]] тадаш?их [[човек|?уди]] и [[васпита?е|васпитавала]] [[омладина]]. На?знача?ни?у улогу су имали Хомер и [[Хесоид]], ко?и су према [[Херодот]]у, створили [[прича|приче]] о боговима и дали им имена.<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanovi? Kuzmanovi?|Церманови?-Кузманови?, А.]] & [[Драгослав Сре?ови?|Сре?ови?, Д]]. 1992. Лексикон религи?а и митова. Савремена администраци?а. Београд.</ref>

== Референце ==
{{референце}}

== Спо?аш?е везе ==
{{Commonscat|Religion in Ancient Greece}}

{{Поднож?е}}

[[Категори?а:Истори?а религи?е]]
[[Категори?а:Античка Грчка]]
[[Категори?а:Религи?а у Грчко?|*]]